Izazov

Syndicate content
Najbrže vesti u Srbiji
Updated: 14 min 33 sek od tega

Neophodni su na svakom kupalištu i malo ih je, ko može da postane spasilac

0 sek ago

Vladimir Grujić iz Udruženja spasilaca Srbije rekao je da se spasilaštvo na vodi, prema propisima, vodi kao sportsko zanimanje.

"Prvenstveno, obukama spasilaca bi trebalo da se bave visokoškolske ustanove iz oblasti sporta u saradnji sa organizacijama, savezima, klubovima", kazao je Grujić.

Naglasio je da su obuke za spasioce prilično kompleksne, da se sastoje iz više segmenata – teorijskog i praktičnog dela i obuke pružanja prve pomoći.

Realizuju se tako što su u to uključene relevantne institucije, poput Zavoda za hitnu medicinsku pomoć.

Za spasioca može da konkuriše osoba koja je, pre svega, dobar plivač i zdravstveno sposobna za obavljanje tog posla.

"Mi odgovaramo za živote drugih. Dok su drugi na kupalištu samo posetioci i došli su da se zabavljaju, mi smo tu da brinemo o njihovoj bezbednosti", istakao je Grujić.

Kazao je da deca nisu svesna rizika i apelovao na roditelje da ne ispuštaju decu iz svog vidokruga, pošto i najkraće puštanje dece bez nadzora može da dovede do fatalnog ishoda.

"Isto tako, tinejdžeri koji precenjuju svoje sposobnosti u velikom su riziku da može da dođe do utapanja. Prosto, moraju da budu svesni da voda nije naše prirodno okruženje i da moraju da u skladu sa tim da se ponašaju", rekao je Vladimir Grujić.

Kupališta na otvorenom nose velike rizike 

Dodao je da udruženje pokriva oko 40 kupališta u Srbiji, a da će biti angažovano 350 spasilaca. Naveo je da u Srbiji ima i drugih kupališta koja Udruženje spasilaca Srbije ne pokriva.

Govoreći o početku letnje sezone, Grujić ga je opisao kao vrhunac uz napomenu da su spasioci angažovani tokom cele godine.

"U protekloj nedelji veliki broj kupališta je otvoren, međutim, ima i onih koji će nešto kasnije otvoriti, najviše zbog vremenskih uslova koji su bili takvi kakvi jesu. Nisu bili najpogodniji za kupanje i otvaranje, ali sad se najavljuje nešto lepši vremenski period, sa višim temperaturama, tako da očekujemo da će se u narednih sedam dana sva kupališta koja su predviđena da budu otvorena zaista i otvoriti", kazao je Grujić tokom gostovanja u Jutarnjem programu.

Istakao je da su bazeni i akva-parkovi, gde je prostor ograničen i gde se vidi dno, lakši za rad spasilaca u odnosu na kupališta na otvorenom, odnosno reke i jezera.

"Kupališta na otvorenom nose sa sobom zaista velike rizike. I promena dubine je u pitanju i nepoznato tlo i biljni svet, prvenstveno trave koje se javljaju na takvim vodenim površinama predstavljaju veliki problem za spasioce. Mnogo je i veća vodena površina koja treba da se pokrije, pa je tako i veća problematika", kazao je Grjuić.

Dodao je da osim kupališta, pokrivaju i kulturne i sportske manifestacije na rekama i jezerima kojima se pristupa na poseban način i sa posebnom opremom.

Kategorije: Srbija

Gde je Srbija na izbegličkoj ruti i kakvi su planovi – prosečan boravak migranta 23 dana

0 sek ago

Sve je manje izbeglica koje mogu da se vrate svojim kućama, a UNHCR, Agencija za izbeglice UN, pozvala je svetske lidere da rade na jačanju mira, stabilnosti kako bi zaustavili trend raseljavanja.

Uprkos pandemiji, broj ljudi koji su bežali od ratova, nasilja, progona i kršenja ljudskih prava prošle godine popeo se na gotovo 82,4 miliona, prema izveštaju UNHCR-a koji je objavljen u Ženevi.

Frančeska Boneli, šefica predstavništva Visokog komesarijata UN za izbeglice (UNHCR) u Beogradu, rekla je, gostujući u Jutarnjem programu, da na Svetski dan izbeglica nikada ovoliko veliki broj prisilno raseljenih ljudi u svetu nismo imali kao posledicu sukoba, ratova, zloupotreba ljudskih prava.

Smatra da je 82,4 miliona broj bez presedana, 26 miliona izbeglica, ljudi su napustili svoje zemlje, 48 miliona je interno raseljenih ljudi – to je zabrinjavajuće, za poslednjih deset godina imamo, kako kaže, porast, skoro dupliranje broja prisilno raseljenih.

"Setite se 2019, bilo je 79 miliona, znači četiri posto je poraslo od prošle godine, pozivamo svetske lidere da pojačaju napore, da krenu u pregovore, ove sukobe su ljudi stvorili i moramo da nađemo rešenja za izbeglice", rekla je ona.

Mnoge zemlje su bile zatvorene, ali ljudi beže iz Sirije, Avganistana.

"Kovid je zaustavio sva kretanja, ali ne i ratove. Iako nas je kovid blokirao, veliki broj izbeglica je morao da beži, životi su im bili u opasnosti, ali je uticao i na humanitarni rad, nismo mogli da odemo da pomognemo izbeglicama na terenu", rekla je Bonelijeva.

Podseća da je pre nekoliko meseci obeležena desetogodišnjica rata u Siriji, ali izbeglice iz Sirije još ne mogu da se vrate svojim kućama jer rat tamo još besni.

"UNHCR je od 70-ih ovde i bavi se zaštitom izbeglica, ali prvi put od kada smo počeli da radimo, vidim ovako visoke brojeve. Posle Drugog svetskog rata, ljudi koji su napisali Konvenciju o izbegličkim pravima iz 1951. smatrali su da posle tragičnih događaja više nikom neće pasti na pamet da započne rat, ali to nije bilo tačno", kaže Bonelijeva.

Dodaje da ima mnogo sukoba zbog čega je 82 miliona ljudi raseljeno, većina je u siromašnim zemljama, Pakistanu, Ugandi, Kolumbiji, Bangladešu – gde je više od milion izbeglica kojima je pandemija pogoršala stanje, moramo da podelimo i odgovornost širom sveta da dođemo do mira i da se ljudi vrate kući i žive dostojanstveno.

Na šta treba da ukažemo, kako možemo da pomognemo

Smatra da svako može da pomogne i odigra važnu ulogu, a potrebno je da razumemo patnje izbeglica.

"Kada smo primorani da usled rata napustimo domove, potrebna je solidarnost, da pomognemo zemljama koje primaju izbeglice, da izdaju dokumente da ponovo započnu život, potrebna je pomoć deci Є obrazovanje, zaštita, puno dece je usled rata ostalo bez roditelja. Od 2018. do 2020. više od milion dece se rodilo u egzilu, to će biti izgubljene generacije ako ne intervenišemo. Svi možemo da odigramo svoju ulogu, svetski lideri i svako od nas kao izraz solidarnosti da ih dočekamo uz dobrodošlicu", kaže Bonelijeva.

Bonelijeva ukazuje da je bilo više od milion sirijskih izbeglica koje su prolazile kroz Srbiju dok je bila aktuelna zapadnobalkanska ruta, a od 2016, kada je zatvorena ta ruta, imamo mešovito kretanje.

Podvlači da izbeglice imaju prava, ali im je potrebna i međunarodna zaštita. Nema ih mnogo u Srbiji jer je većina migranata u tranzitu, više od 60.000 je prošlo uprkos pandemiji, a u 19 centara je oko 5.500 ljudi izbeglica i migranata.

Kaže da je Srbija tranzitna zemlja, ali ljudima je potrebna međunarodna zaštita, hoće novi život pa su im potrebni dokumenti, oko 30 ljudi je dobilo međunarodnu zaštitu u Srbiji prošle godine, a od 2008. za oko 200 je priznat izbeglički status.

Izbeglice su ljudi, poseduju ljudski kapital, znanje, i podseća da su Ajnštajn i Odri Hepbern bili izbeglice, a doprineli su svetu svojim radom.

"Izbeglice u Srbiji mogu doprineti napretku ne samo Srbije nego celog čovečanstva, svi zajedno možemo da uradimo nešto da poboljšamo situaciju", zaključila je Frančeska Boneli.

Cucić: Oko 6.000 porodica čeka na rešenje stambenog pitanja 

Republički komesar za izbeglice Vladimir Cucić rekao je, gostujući u Dnevniku RTS-a, da oko 6.000 porodica, izbeglica iz BiH, Hrvatske i interno raseljenih s KiM, čeka da reši stambeno pitanje.

"Duboko smo ubeđeni da ćemo najveći deo toga rešiti u narednih par godina. Što se interno raseljenih tiče, ne postoji spremnost međunarodne zajednice, sve se rešava iz nacionalnog budžeta, oko 500 porodica godišnje, što je malo u odnosu na to koliko im treba. Njih je preko 13.000 koji bez pomoći neće moći da reše svoje stambeno pitanje i mi na svaki način već tri godine pokušavamo da to međunarodnoj javnosti kažemo", rekao je Cucić.

Podseća da Srbija ima 210.000 raseljenih, stopa povratka na Kosmet je najmanja od kada se meri – 1,7 posto.

To, kaže, nigde nikada nije bilo i to zaslužuje odgovarajuću pažnju onih koji nisu umeli da ih zaštite dok su bili tamo odakle su morali da odu.

Oko 800 stanova je obezbeđeno što iz budžeta, što iz regionalnog stambenog programa od početka godine u 140 opština i gradova, kaže Cucić.

"Oko 2.000 će biti ukupno u ovoj godini, mi smo i prošle godine, uz kovid, 2.100 porodica uslelili, dali građevinski materijal, dali seoske kuće, montažne kuće, 700 ili 800 stanova. Ove godine ćemo učiniti više od toga, dinamika je otprilike pet useljenja dnevno i tu dinamiku držimo skoro deset godina", kaže on.

Ukazuje da su oko 23.700 porodica pomogli egzistencijalno – to je grad od 100.000 ljudi, a Srbija je, za razliku od komšija, dobijala najmanje podrške.

"Kažnjavaju nas za svašta, ali kada smo dobili podršku kroz regionalni stambeni projekat, EU je tu učinila sjajan potez – nadam se da će učiniti i sa raseljenima, davao nam je daha, to je 7.500 rešenja i onda uz naših 7.500 to već ima smisla", istakao je Cucić.

Prema njegovim rečima, preko 400 stanova čeka upotrebnu dozvolu, što znači da se nešto radi.

Kada je reč o migrantima, ima 19 prihvatnih centara, a 5.500 migranata je u tranzitu.

"Pet centara je na spavanju, nema nikoga, sada je 23 dana prosečan boravak u Srbiji. Mi ulazimo u godinu kontinuiteta i gledamo kako da unapredimo naše centre i kvalitet smeštaja jer što je kvalitet bolji, i oni su mirniji", rekao je komesar za izbeglice.

"U komšiluku su uslovi prilično loši i gde se u skladu s tim i oni ponašaju vrlo loše. Mi ne želimo to, nemamo ekscese, imamo sjajnu saradnju s policijom i otvoreni smo. Dva su načina da se branite, jedna je da stavljate žicu, žicu, žicu, što ponekad uspe, a drugi je da budete pristojni prema tom svetu", zaključio je Cucić.

Još 2.800 kuća ove godine 

Za izbegle iz Hrvatske i Bosne, ove godine biće obezbeđeno 2.800 kuća. Najveći broj izbeglih, prognanih i interno raseljenih Srba trajni smeštaj je pronašao u Vojvodini, njih oko 26.000.

Maja Devetak stigla je kao petogodišnja devojčica sa roditeljima iz Siska u Banat 1995. godine. Najveći deo života njena porodica je provela kao podstanar da bi u januaru ove godine trajno rešila stambeno pitanje.

"Posle 26 godina podstanarskog života, evo, napokon ja, suprug i četvoro dece rešili smo trajno naše stambeno pitanje. Živeli smo u trideset kvadrata, bilo je jako teško i mučno, svašta smo proživeli, ali napokon smo se ovde smestili i srećni smo. Ovo je lep prostor za nas i decu, deca idu u školu, ja sam domaćica a suprug radi", ističe Maja.

Dodaje da čezne za zavičajem i da bi volela da deci pokaže korene.

Pored zgrada za kolektivno stanovanje, veliki interes izbeglih i raseljenih lica vlada i za seoska domaćinstva. Dobra seoska kuća u pograničnim delovima Vojvodine može da se kupi za nekoliko hiljada evra. Šta je uradio Grad Zrenjanin?

"Do sada 130 stambenih jedinica, 60 otkupa seoskih domaćinstava, devet montažnih kuća, 160 paketa građevinskog materijala, 65 paketa ekonomskog osnaživanja, što ukupno dođe preko 420 porodica kojima smo trajno rešili stambeno pitanje, obezbedili im krov nad glavom ili im dali neku pomoć za pokretanje sopstvenog biznisa kako bi uvećali svoj porodični budžet", ukazuje Dragiša Albulj, koordinator za stambena pitanja izbeglih i raseljenih lica u Opštini Zrenjanin.

U Kleku se, dodaje, gradi objekat sa 25 stambenih jedinica.

"Radovi su počeli 26. aprila, tako da bi tamo negde početkom sledeće godine trebalo još 25 porodica da dobije svoj krov nad glavom i da stambeno reše svoje pitanje", dodaje Albulj.

Od 2006. godine, preko fonda za pružanje pomoći izbeglim i raseljenim licima, Pokrajinska vlada je obezbedila 500 kuća, 800 paketa građevinskog materijala, a akcija se nastavlja i ove godine.

Kategorije: Srbija

Joanikije povodom rezolucije o Srebrenici: A gde su Jasenovac, Jadovno, Velika…

18 min 2 sek ago

Mitropolit Joanikije je u manastiru Stanjevićima, gde je služio liturgiju povodom Dana Svete Trojice, komentarisao usvajanje rezolucije o Srebrenici u Skupštini Crne Gore, saopštila je Mitropolija crnogorsko-primorska.

Zapitao se, navodi Mitropolija, kad su usvojili rezoluciju o Srebrenici, gde su Jasenovac, Jadovno, Velika…

"Kad je vlast i kad su poslanici u Crnoj Gori pomenuli zločin u Velici? Tek evo skoro", naglasio je pitajući se gde su vlasti bile da osude te zločine, da se poklone žrtvama, a ta mesta se nalaze u Crnoj Gori.

Takođe je naglasio da je prethodna vlast potiskivala ova stradanja, ali je to ostalo u narodnom pamćenju.

"Oni koji se hvale da su antifašisti, fašističke zločine genocidnih SS divizija nikada nijesu osudili", rekao je mitropolit.

Naglasio je da "ovo govorimo kao narod, ali je naša služba služba pomirenja".

Kategorije: Srbija

Novi tim Vojske Srbije kod Roga Afrike u akcije protiv pirata

1 ura 42 min ago

Dvanaest pripadnika 72. brigade za specijalne operacije će na obalama Somalije u Adenskom zalivu i Indijskom okeanu pružati zaštitu brodu koji doprema humanitarnu pomoć. Zadatke će izvršavati odvraćanjem, preventivnim i represivnim akcijama prema piratima, saopštilo je Ministarstvo odbrane.

"Ovo je osmi autonomni tim za zaštitu brodova koji Vojska Srbije angažuje u pomorskoj protivpiratskoj vojnoj operaciji Evropske unije "Atalanta", koja je nastala kao odgovor na povećani broj piratskih napada i ozbiljne pretnje po bezbednost plovidbe na Rogu Afrike", navodi se u saopštenju.

Dodaje se da je svečani ispraćaj tima za zaštitu brodova održan u kasarni "Rastko Nemanjić" u Pančevu i tom prilikom je komandant 72. brigade za specijalne operacije brigadni general Miroslav Talijan uručio zastavu Republike Srbije komandiru tima.

Navodi se da Vojska Srbije učestvuje u vojnoj operaciji "Atalanta" od aprila 2012. godine, angažovanjem štabnih oficira na brodovima u Indijskom okeanu i u Operativnoj komandi na kopnu, a od decembra 2013. godine i periodičnim angažovanjem autonomnih timova za zaštitu brodova.

Kategorije: Srbija

Vučić o usvajanju rezolucije o Srebrenici u Crnoj Gori: Daleko im lepa kuća

4 ure 5 min ago

Vučić je, u izjavi medijima nakon proslave Dana MUP-a, kazao da u poslednjih godinu i po dana svakoga dana sluša optužbe kako se Srbija nekome meša u unutrašnje odnose.

"Je li ta Srebrenica u Crnoj Gori? Kakve veze Srebrenica ima sa Crnom Gorom? Što se oni mešaju u nečije tuđe odnose? Ko smo mi da danas arbitriramo između Turske i Jermenije, ili Nemaca i kog god hoćete napadnutog naroda u Drugom svetskom radu", upitao je predsednik.

Vučić je kazao da je skupština Crne Gore sve što je uradila – uradila protiv vitalnog interesa srpskog naroda.

"Reagovali smo mirno, nijednu uvredljivu reč nismo upitili. Nikoga od nisam pomenuo niti me zanimju. Daleko im lepa kuća, neka rade svoj posao kako god hoće. Mene zanima da našem narodu, a ja sam predsednik Srbije u kojoj ipak živi najveći broj Srba, posebno onom u regionu kažem da podigne glavu", istakao je predsednik.

Kazao je da je neko imao nameru da ih žigoše, sve govoreći da to ne želi da uradi, da je u pojedincima, iako nisu naveli njihova imena.

"Namerno ste želeli da stigmu ostavite celom narodu", naglasio je predsednik.

Vučić je kazao da zna druge stvari zbog kojih im smeta.

"Kada sam postao predsednik vlade Srbije odnos u apsolutnim brojevima BDP-a bio je 7,5 prema 1, danas je više od 13:1, na kraju godine biće 14:1. Razumem svu nervozu kod bivših, sadašnjih vlastodržaca, jer rezultati su ti koji govore sve", nagalsio je predsednik.

Vučić je rekao da im želi da se što pre vrate na put bolje ekonomije, a da je Srbija spremna da razgovara i pomogne.

"Samo nemojte da pričate mnogo o prijateljstvu i bratstvu, samo vas to molim. Sve smo razumeli, vi ste uradili svoj posao. Ne pada nam napamet niti nam bilo šta treba od vas, koji ste na takav način, da niko ništa nije tražio, sem poneko u nekoj ambasadi, da uradite Srbiji, a da o tome nikoga ni ne obavestite, ne pokušate da kažete da je reč o pojedincima, pa bi rekli gde su oni u opštem aktu", objasnio je predsednik.

Vučić je poručio da treba da nastave svoj posao, a što se Srbije tiče ona će nastaviti svoj, da brani svoj narod, da još snažnije pomaže naše kulturne institucije u Crnoj Gori, da podstiče Srbe da čuvaju svoj srpski jezik i ćirilično pismo.

"Nikoga da ugrožavamo nećemo, ali neću da dozvolim onima koji svakoga dana ugrožavaju Srbiju da to čine. Sit sam tih besmislenih izvinjenja i pravdanja koje su predstavnici srpske države činili svaki put kao tobož dobre volje, prema onima koji nisu imali tu dobru volju. Napadajte Sbriju, mešajte se u naše unutrašnje stvari, sve činite, mi ćemo da ćutimo i radimo. A na kraju verujem da će biti onih koji žele suštinsko bliske odnose i sa tim ljudima ćemo raditi više", poručio je Vučić.

Ukazao je da u Srbiji postoje ljudi koji žele da se dodvore ambasadorima, ali oni, kaže, dosežu samo do nivoa drugog sekretara, te dodao da postoje i Crnogorci po nacionalnosti koji iz razumljivih razloga se pridružuju optužbama na račun srpskog naroda poput Borovića i drugih.

Kategorije: Srbija

Vulin položio vence u znak sećanja na policajce koji su izgubili život na dužnosti

5 ur 27 min ago

"Srbija pamti svoje heroje. Zaslužili su naše zahvalno sećanje, a njihove porodice brigu i pažnju. Istorija Srbije je istorija borbe za slobodu", naglasio je ministar Vulin.

Kako je istakao, zbog toga je "posebno ponosan što će u ešelonima na centralnoj manifestaciji proslave Dana Ministarstva unutrašnjih poslova i Dana policije po prvi put prisustvovati deca i srodnici stradalih i ranjenih pripadnika, koji su krenuli stazama svojih roditelja".

Dodaje se da su u sklopu obeležavanja Dana Ministarstva unutrašnjih poslova i Dana policije državni sekretar Bojan Jocić i pomoćnik ministra i načelnik Sektora položili su venac na spomen – ploču prvom ministru policije – vojvodi Jakovu Nenandoviću, dok su komandant Žandarmerije Dejan Luković i načelnik Policijske uprave za grad Beograd Veselin Milić položili vence na spomen-obeležje na Čukur česmi.

Kako se navodi, načelnik Policijske uprave u Valjevu Vlada Jerinić položio je venac na spomenik Jakovu Nenadoviću u Brankovini, dok su na spomenik žandarmu sa Čukur česme Ivku Prokiću vence položili pomoćnik komandanta Žandarmerije Srđan Radisavljević i pomoćnik načelnika Policijske uprave za grad Beograd Vladimir Popović.

Vulin prisustvovao sečenju slavskog kolača 

U saopštenju se navodi da je ministar Aleksandar Vulin prisustvovao je ranije danas obeležavanju slave Ministarstva unutrašnjih poslova Svete Trojice i sečenju slavskog kolača u crkvi Svetog Simeona Mirotočivog na Novom Beogradu.

Ministar Vulin je svim pripadnicima policije poželeo srećnu slavu i dodao da je policija uvek uz svoj narod.

"Građani Srbije uvek i u svakom trenutku moraju da osete sigurnost, snagu i poverenje da će svako zlo zaista i biti pobeđeno", istakao je ministar Vulin.

Kategorije: Srbija

Centralna manifestacija obeležavanja Dana MUP-a Dana policije

5 ur 49 min ago

Dan Ministarstva unutrašnjih poslova i Dan policije obeležava se u znak sećanja na 1862. godinu, kada je srpska Žandarmerija, na Duhove, odigrala presudnu ulogu u sukobima kod beogradske Čukur česme, kao i tokom turskog bombardovanja Beograda narednog dana.

Na centralnoj manifestaciji ispred Palate "Srbija" 1.337 novih policijskih službenika će položiti zakletvu, a više od 2.000 policajaca će biti u stroju.

Manifestaciji prisustvuje i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. 

U sklopu obeležavanja Dana Ministarstva unutrašnjih poslova i Dana policije, Knez Mihailovom ulicom u subotu su prodefilovali konjanici Policijske brigade, Orkestar policije i pripadnici različitih organizacionih jedinica MUP-a. 

Na taktičko-tehničkom zboru na Kalemegdanu pripadnici MUP-a prikazali su veštine, opremu i vozila koja koriste u radu, a građani su mogli da se upoznaju sa preventivnim projektima koje sprovodi Ministarstvo i sa metodama rada različitih organizacionih jedinica policije. 

Kategorije: Srbija

Bogatić, zapalio muškarca ispred kuće

6 ur 9 min ago

Sinoć je u Dublju kod Bogatića, osoba rođena 1963. godine, pozvala muškarca (1959) da izađe ispred kuće i kako se sumnja poprskala ga zapaljivom tečnošću a nakon toga otvorila plamen upaljačem ili šibicom.

Povređenog su čule komšije i majka i pozvali su Hitnu pomoć. Nije reč o maloletnom licu, kako su neki mediji objavili.

Kategorije: Srbija

Najgore nevreme na Krimu u poslednjih sto godina – jedna osoba poginula, 24 povređeno

7 ur 37 min ago

Nevreme sa obilnim padavinama, praćeno snažnim severozapadnim vetrom, obrušilo se u četvrtak na Krim.

Više od 22.000 domaćinstava je ostalo bez električne energije, a lokalne vlasti su proglasile vanredno stanje, prenosi Tas.

Pavlenko je potvrdila da ovakvo nevreme, praćeno obilnim padavinama, na Krimu nije zabeležene još od 1922. godine.

Oštećene su stotine kuća širom Krima, na Jalti je potopljeno 13 hotela, a u dva je izdata naredba za evakuaciju.

U toku su aktivnosti na raščišćavanju posledica ove elementarne nepogode.

Kategorije: Srbija

Nesreća kod Velike Plane, muškarca udario voz koji se kretao oko 100 kilometara na sat

8 ur 4 min ago

Nesreća se dogodila na potezu između Male Plane i Velike Plane, na otvorenoj pruzi, gde se voz kreće brzinom oko 100 kilometara na čas, rekao je Stanisavljević za Tanjug.

Naveo je da je muškarac prelazio prugu noseći bicikl u rukama.

Stanisavljević je rekao da je železnički saobraćaj bio zaustavljen, policija vršila uviđaj, a na terenu su bile i ekipe hitne pomoći.

Preneo je saučešće "Infrastruktura železnice Srbije" porodici nastradalog.

Kategorije: Srbija

Oružani napad kartela u Meksiku – 15 mrtvih, na ulici i naionalna garda

8 ur 35 min ago

Lokalne vlasti su potvrdile da je u subotu popodne otpočeo napad na nekoliko punktova u istočnom delu Rejnoze, koji se graniči sa amertičkim gradom Mekalen u Teksasu, navodeći da je "nastala paniku među građanima", prenosi AP.

Zbog ovog napada raspoređene su jedinice meksičke vojske, Nacionalne garde, policije i drugih bezbednosnih agencija.

Snage reda zaplenile su tri vozila i uhapsile su jedno lice koje je u prtljažniku svog automobila držalo dve žene koje su, po svemu sudeći bile kidnapovane.

Gradonačelnik Rejnoze Ortiz Domingez zatražio je da se rasvetli ovaj oružani napad i obezbedi zaštita svim građanima.

Kategorije: Srbija

Ugašen požar u fabrici „Sloboda“, evakuisano tridesetak porodica

9 ur 58 min ago

Izvršena su dva izviđanja od strane vatrogasne jedinice kompanije "Sloboda" i od Sektora za vanredne situacije.

"Požar je lokalizovan, ugašen i za sada nema naznaka da će se nešto novo dogoditi, ali mi smo preduzeli sve potrebne mere", rekao je zamenik gradonačelnika Čačka Miroslav Petrović za RTS.

U magacinskom prostoru fabrike "Sloboda" u Čačku sinoć u 19.50 sati došlo je do eksplozije. Lakše su povređena tri radnika.

Evakuisano je 11 porodica, oko tridesetak građana koji žive u blizini fabrike. 

Grad je organizovao punkt za prihvat stanovnika koji su izrazili potrebu za evakuacijom, a nemaju drugi smeštaj kod rođaka ili prijatelja.

Ističe da su svi hotelski kapaciteti rezervisani, pa će, ako bude potrebe, sve sugrađane smestiti na sigurno.

"Za sada su dve porodice smeštene u hotele. Ljudi su zabrinuti. Razumemo strah", kaže Petrović, ali dodaje da nema mesta za paniku jer je odluka o evakuaciji stanovništva preventivna.

Na licu mesta nalaze se sve nadležne službe. Ulazak stručnih ekipa na teren omogućava se tek 24 sati nakom poslednje detonacije.

Kategorije: Srbija

Dan Svete Trojice – običaj je da se danas kuće i crkve ukrašavaju zelenilom

10 ur 6 min ago

Po obećanju Hristovom, u pedeseti dan po Vaskrsenju i deseti po Vaznesenju, spustila se blagodat Svetog duha na učenike sina Božijeg. Oni su potom progovorili mnoge jezike koje do tada nisu znali i krenuli po celom svetu da propovedaju reč gospodnju.

Silaskom Svetoga Duha na apostole završeno je osnivanje Crkve Hristove. Praznik se naziva i Trojica, Duhovi i Pedesetnica.

Običaj je da se danas kuće i crkve ukrašavaju zelenilom – travom, cvećem i grančicama od kojih se, u toku molitve, u hramovima pletu venčići. Duhovi se slave tri dana.

Crkveno praznovanje nastavlja se čitave sedmice, tokom koje se nijedan dan ne posti, jer je to takozvana trapava nedelja. Potom sledi Petrovski post, ove godine 28.juna.

Svete Trojice su krsna slava mesta i gradova ali i zavetine. Česte su litije.

Slava su Kraljeva, Kruševca, Požarevca, beogradskih opština Čukarica, Obrenovac i Lazarevac, kao i Bežanije. Kao slava, Dan policije i Dan MUP-a Srbije, obežava se u znak sećanja na 1862. godinu, kada je srpska žandarmerija, na ovaj praznik, odigrala presudnu ulogu u sukobima kod beogradske Čukur-česme, kao i u naredna dva dana, tokom turskog bombardovanja Beograda.

Kategorije: Srbija

Ratari uskoro u trci za 60 miliona evra iz EU fondova

10 ur 10 min ago

Srpska poljoprivreda nije ista kao pre desetak godina kada je IPARD dogovaran. Mnogi proizvođači su osavremenili proizvodnju, ali mogućnosti za dodatno unapređenje još ima. Velibor Savić iz Martinaca je već na prvom konkursu iz IPARD projekta podneo zahtev i dobio novac za valjak, cisternu i gradnju jame od 300 kubika za osoku. Vrednost ulaganja bila je oko 26 miliona dinara.

Savić kaže da je kompletna realizacija trajala oko godinu dana.

"Šest meseci smo posle zahteva čekali odobrenje od ministarstva na naš projekat. Kada smo odobrenje dobili krenuli smo odmah u izgradnju osočne jame. Nabavka mehanizacije je išla brzo, tako da smo sad te standarde EU zadovoljili oko lagera stajnjaka i možemo da idemo dalje u investicije na farmi", navodi Savić.

Novac iz evropskih fondova pomogao je Vladi Živanoviću da osvoji nova tržišta.

"Nova linija za pakovanje čajeva kupljena sredstvima IPARD-a, omogućila nam je izvoz u nekoliko zemalja EU i Ameriku", napominje Vlada Živanović vlasnik preduzeća "Jadar pak" iz Osečine.

"Agencija je prepoznala da naš proizvodni program ima perspektivu i bez problema smo dobili sredstva. Procedura je uobičajena, uz potrebnu dokumentaciju. Imamo u planu izgradnju hladnjače i sušare za voće i bilje i ponovo ćemo konkurisati", dodaje Živanović.

Narednih dana očekuje se raspisivanje do sada najvećeg konkursa. Proizvođačima će na raspolaganju biti oko 60 miliona evra koje će moći da iskoriste za nabavku fizičke imovine poljoprivrednih gazdinstava.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović ukazuje da još ima dosta poteškoća u pogledu dopuna zahteva i konsultantskih kuća koje rade sa poljoprivrednicima.

"Ne mogu ja da im određujem koga će oni da izaberu za konsultanta. Naše je da ih provučemo kroz ceo postupak. Imaćemo jednu novinu, a to je da ćemo odobravati avansno plaćanje od 50 odsto", ističe Nedimović.

Prema njegovim rečima, to će umnogome doprineti brzini realizacije investicija u srpsku poljoprivredu. "Kad dobiješ rešenje dobićeš 50 odsto unapred, pa kad realizuješ preostalih predeset", navodi Nedimović.

Interesovanje poljoprivrednika za programe IPARD-a raste. Prošle godine odobreno je 320 zahteva, a dve godine ranije samo 20. Sredstva Evropske unije proizvođači u Srbiji su koristili za nabavku traktora, modernizaciju opreme za preradu i pakovanje, izgradnju objekata i razvoj seoskog turizma.

Kategorije: Srbija

Kad se u Valjevu udruže zet, ćerka i tašta – japanske prepelice i jaja odlaze i preko Drine

10 ur 11 min ago

Ljubav prema životinjama i znanje stečeno u Poljoprivrednoj školi, podstakli su Valjevce Nemanju Pantelića i njegovu taštu Nadu da se okušaju u novom poslu. 

Podrum su preuredili u malu farmu japanskih prepelica. Počeli su sa jatom od 120 ptica, koje se za četiri meseca proširilo na četiri stotine. 

"Počeo sam da istražujem i shvatio da je baš ovo pravi trenutak da započnemo posao sa prepelicama", navodi Nemanja Pantelić iz Valjeva, dodajući da kvalitet jaja, koja mogu da ojačaju imunitet, predstavlja jedan od razloga za pokretanje posla. 

Nemanjina supruga Marija apsolvent je na Poljoprivrednom fakultetu, ali je ideja za novi posao potekla od tašte Nade Mihailović Đurđević. Zanimljivo je da je ona posle Saobraćajnog fakulteta završila srednju Poljoprivrednu školu.

"Relativno nije veliko ulaganje, a sreća je da one brzo sazrevaju. Od dana kad se izlegu do pronošenja nekih 45 dana", objašnjava Nada Mihailović Đurđević iz Valjeva. 

Jaja i jata japanskih prepelica iz Valjeva stižu u sve krajeve Srbije, ali i preko Drine, jer su zet, kćerka i tašta aktivni na društvenim mrežama, što je danas neizostavni deo poslovnih poduhvata.

Kategorije: Srbija

Drugog dana vikenda sunčano i toplo, temperatura i do 33 stepena

10 ur 16 min ago

U najvećem delu Srbije danas će biti sunčano i toplo.

Pre podne samo na jugoistoku zemlje, a od sredine dana i u istočnim, južnim i ponegde centralnim delovima zemlje biće promenjivo oblačno sa kratkotrajnom kišom i pljuskovima sa grmljavinom.

Jutarnja temperatura kretaće se od 14 do 20 stepeni, a najviša dnevna od 28 do 33.

U Beogradu će tokom prvog dela dana biti pretežno sunčano, a posle podne promenjivo oblačno, ali se padavine ne očekuju. Temperatura će tokom najtoplijeg dela dana iznositi 32 stepena.

I narednih u Srbiji će biti uglavnom sunčano i veoma toplo. Samo će u ponedeljak biti nestabilno sa poslepodnevnim pljuskovima i grmljavinom.

Kategorije: Srbija

Nesreća kod Doljevca, devojčica podlegla povredama

16 ur 21 sek ago

U saobraćajnoj nezgodi na auto-putu Niš-Doljevac povređeno je dvoje odraslih i dvoje dece, dok je najmlađa, šestogodišnja devojčica podlegla povredama u Univerzitetskom centru u Nišu.

Preminula devojčica primljena u bolnicu bez svesti sa povredom glave i grudnog koša. 

Jedanaestogodišnji dečak i šesnaestogodišnja devojčica su prebačeni u Dečju kliniku. 

Kategorije: Srbija

Zaleteo se kamionetom na bicikliste u Arizoni, policija ranila napadača

16 ur 24 min ago

Vozač pikapa udario je grupu biciklista na biciklističkoj trci u mestu Šou Lou u Arizoni, teško povredivši šest osoba pre nego što je pobegao.

Policajci su pokušali da zaustave vozača, koji se oglušio o naredbe da se zaustavi što je "na kraju prinudilo policajce da pucaju na osumnjičenog", navodi se u saopštenju Uprave za vanredne situacije okruga Navaho.

Kako prenosi Njujork tajms, vozač, 35-godišnjak, je u kritičnom, ali stabilnom stanju, kao i povređeni biciklisti.

Nije bilo odmah jasno šta se dogodilo u trenucima pre nego što je vozač naleteo na bicikliste.

Istraga je u toku.

Kategorije: Srbija

Vremenska prognoza – 20. jun

Sob, 19/06/2021 - 19:19

Prognoza vremena, upozorenje i verovatoća ostvarenja opasne pojave
(Izvor: RHMZ)

20.06.2021. Nedelja Pretežno sunčano i toplo. Pre podne na jugoistoku, sredinom dana i posle podne i u istočnim i južnim, a ponegde i u centralnim predelima, promenljivo oblačno sa kratkotrajnom kišom i lokalnim pljuskovima sa grmljavinom. Vetar slab promenljiv. Najniža temperatura od 14 do 20, a najviša od 28 do 33 stepena. Upozorenje: Lokalna pojava grmljavina sa količinom padavina ≥ 10 l/m² u periodu do 3h; Tmax ≥ 32 stepena, verovatnoća 90%

21.06.2021. Ponedeljak Promenljivo oblačno i nestabilno, posle podne mestimično sa kišom, pljuskovima i grmljavinom. Vetar slab i umeren, istočni i jugoistočni. Najniža temperatura od 16 do 22, najviša od 31 do 35 stepeni. Upozorenje: Lokalna pojava grmljavina sa količinom padavina ≥ 10 l/m² u periodu do 3h, verovatnoća 80%

22.06.2021. Utorak Pretežno sunčano i veoma toplo, u brdsko-planinskim predelima tek ponegde posle podne uz lokalni razvoj oblačnosti kratkotrajni pljuskovi sa grmljavinom. Vetar slab do umeren zapadni i jugozapadni. Najniža temperatura od 17 do 22, najviša od 32 do 37 stepeni. Upozorenje: Tmax ≥ 35 stepeni, verovatnoća 90%

23.06.2021. Sreda Sunčano i veoma toplo. Vetar slab do umeren zapadni i jugozapadni. Najniža temperatura od 18 do 23, najviša od 34 do 38 stepeni. Upozorenje: Tmax ≥ 35 stepeni, verovatnoća 90%

Prognoza vremena za narednih pet dana (od 24.06.2021. do 28.06.2021.)
Sunčano i veoma toplo, sa jutarnjim i dnevnim temperaturama znatno iznad proseka. U petak manji pad temperature uz prolazno naoblačenje, koje će ponegde na severu zemlje usloviti kratkotrajne pljuskove sa grmljavinom.

Kategorije: Srbija

Šta leti može da bude opasno na planini – najpre dobro procenite sebe

Sob, 19/06/2021 - 17:10

Spasioci Gorske službe spasavanja počeli su sa letnjom sezonom.

Bogdan Babić, član Gorske službe spasavanja, koji se javlja sa Kopaonika, rekao je za RTS da su počeli sa letnjim dežurstvom na Kopaoniku – sa letnjom sezonom otvoreni su novi sadržaji a dolazi i više posetilaca na planine.

Govoreći o razlici između letnje i zimske sezone, što se tiče dežurstva, Babić navodi da je zimi aktuelno skijanje koje je visokorizičan sport i da mora da se što brže reaguje, a spasioci su uvek prisutni na skijaškim terenima.

"Tokom leta to što smo aktivni znači da smo u pripravnosti, očekujemo mnogo manje nepredviđenih situacija nego zimi, ali smo i tu spremni da reagujemo u najbržem mogućem roku", rekao je Babić.

Govoreći o mogućoj opasnosti na planini leti, spasilac kaže da, kao i u gradu, i na planini mogu da se dese razne nezgode, razlike između planine i okruženja gde ima više ljudi, je u tome što pomoć ne dolazi toliko brzo na planinu.

"Dolazimo tamo gde niko drugi ne može, na nepristupačne terene. Apelujem da se ljudi paze, malo je drugačije na planini nego u gradu, treba da se obrati pažnja koliko ste spremni fizički, da ljudi dobro procene sebe i da imaju adekvatnu obuću, odeću, vodu i gricklice", istakao je Babić.

Na Zlatiboru i Staroj Planini dežurstva spasilaca biće pasivna.

Prema njegovim rečima, na Kopaoniku spasioci dežuraju, fizički su tu, spremni da reaguju, a na drugim planinama je oprema spremna a sa lokala se mobilišu ekipe u najbržem mogućem roku.

Upozorava ljubitelje prirode da u šumu i prirodu ne treba da idu sami i da obaveste okolinu o tome kuda su krenuli.

"Kada znamo gde se i šta se desilo, onda naši timovi organizuju koliko ljudi kreće, bitne su relevantne informacije", zaključio je Babić.

Kategorije: Srbija