Izazov

Syndicate content
Najbrže vesti u Srbiji
Updated: 9 min 22 sek od tega

Pojačane mere za suzbijanje sive ekonomije

Pet, 20/04/2018 - 19:41

Razvoj i primena softvera "eInspektor", bolja koordinacija inspekcija i tužilaštava u procesuiranju krivičnih dela u oblasti sive ekonomije i smanjenje broja parafiskalnih nameta, tri su prioritetne mere, navode u Savetu.

"Posebna pažnja, kada je reč o suzbijanju sive ekonomije, biće usmerena na sektore, gde je evidentiran povećani rizik od poslovanja u sivoj zoni", najavljuju u Savetu.

Na zajedničkoj sednici vladinog Koordinacionog tela i Stručne grupe za usmeravanje aktivnosti na suzbijanju sive ekonomije, održanoj danas u Vladi Srbije, ocenjeno je i da će nedavno usvojene izmene Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji dati pozitivan efekat u smanjenju obima sive ekonomije.

"Prema odredbama tog zakona, preduzećima, firmama, kompanijama će za učinjeni prvi prekršaj, umesto zabrane obavljanja delatnosti u trajanju od sedam dana, ubuduće biti izricana zabrana rada od 15 dana, za ponovljeni prekršaj 90 dana, a ukoliko se isti prekršaj ponovi i treći put, zabrana delatnosti trajaće do godinu dana", kažu u Savetu.

Na sastanku je, kažu u Savetu, najavljeno i da će po hitnom postupku biti izmenjen Zakon o duvanu, kako bi bio sužen prostor nesavesnim proizvođačima duvana da falsifikuju ugovore o legalnoj proizvodnji.

The post Pojačane mere za suzbijanje sive ekonomije appeared first on Izazov.

Kategorije: Srbija

Ko je kriv za opekotine koje je zadobila pacijentkinja u KC Niš

Pet, 20/04/2018 - 19:10

„Klinički
centar u Nišu izneo je
netačne informacije o opekotinama koje
je zadobila pacijentkinja Emilija Rakić",
kaže Saša Kocić, direktor
firme Proksima.

Prema
službenoj beleški sa ovog događaja kabl
čiji su oni distributeri se istopio
zbog požara na uređaju na kome se
radilo.Taj uređaj, kako
kažu, oni
nisu nabavili, a
uz
to dodaju
da
kabl nije smeo da bude pored noge
pacijentinje.

"U izjavama u medijima nećete čuti
ništa o uređaju
koji se zapalio i koji je potom zapalio
kabl i neutralnu elektrodu. Čućete samo
o kablu, a izraz koje se koristi je
kurcšlus
i to je za mene potpuno nepoznavanje
materije", dodaje
Kocić.

U
Kliničkom centru ističu da
su
iz firme Proksima na nezakonit način
došli do njihove službene beleške. Uzrok
opekotine je kako kažu jedino sporni
kabl.

"Kabl
je izvarničio, došlo je do kratkog spoja.
Taj deo opreme se kao što hirurzi
objašnjavaju nalazi ispod noge pacijenta
iz više hiljada razloga i tu mora da bude.
Tu je nastao problem i zbog toga je žena
dobila opekotine", tvrdi
Zoran
Radovanović, direktor Kliničkog centra
Niš.

O
ovom dogođaju su obavešteni ministarstvo
zdravlja i nadležne inspekcije, ali i
Agencija za lekove i medinska sredstva.

Tridesettrogodišnja
Emilija
Rakić je opekotine na desnoj nozi
zadobila 11. aprila tokom rutinske
operacije žučne kese u centru za minimalno
invanzivnu hirurgiju Klinčkog centra
u Nišu. 

The post Ko je kriv za opekotine koje je zadobila pacijentkinja u KC Niš appeared first on Izazov.

Kategorije: Srbija

Dobri odnosi Srbije i Hrvatske za trajnu stabilnost Zapadnog Balkana

Pet, 20/04/2018 - 19:09

Tončev je ukazao sagovornicima da je prevashodni interes Srbije da se očuva mir, stabilnost i bezbednost regiona Zapadnog Balkana, čemu, kako je rekao, doprinosimo konstruktivnim postavljanjem i što ćemo činiti i ubuduće.

"Odnosi Srbije i Hrvatske su od ključne važnosti za regionalnu stabilnost i ne treba pridavati veliku pažnju pojedinačnim incidentima poput onoga tokom posete članova Sabora Narodnoj skupštini Srbije", rekao je Tončev, saopšteno je iz MSP.

Naglasio je i da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, tokom nedavne posete Zagrebu bio izložen i većim neprijatnostima ali nije prekidao posetu što je bio dobar potez koji je ojačao intenzitet dijaloga dve susedne države.

Tončev je rekao i da su bilateralni odnosi Srbije sa SAD od izuzetne važnosti za našu zemlju i naglasio da je Srbija čvrsto opredeljena za članstvo u EU, te da se zalaže za regionalnu stabilnost i razvoj.

The post Dobri odnosi Srbije i Hrvatske za trajnu stabilnost Zapadnog Balkana appeared first on Izazov.

Kategorije: Srbija

Bolji uslovi za rad preduzeća za reciklažu

Pet, 20/04/2018 - 18:52

Ministarstvo zaštite životne sredine nastojaće da kroz različite propise obezbedi bolje uslove za rad preduzeća za reciklažu, kako bi stvorili uslove da takvih preduzeća bude u Srbiji više, rekao je ministar Goran Trivan prilikom obilaska preduzeća "E reciklaža" u Nišu.

"Najpre tu su različita pravila koje će Ministarstvo ugraditi u svoje uredbe koje se tiču ovog posla a što se načina finansiranja tiče najpre ćemo pokušavati da podignemo količinu para koju odvajamo za ove namene, a zatim da u dogovoru sa udruženjima koja se bave ovim poslom, vidimo kako njima odgovara", rekao je ministar zaštite životne sredine. "Jer kad već obezbedimo novac u budžetu onda punog smisla ima da uradimo onako kako je industriji potrebno a ne kako smo mi zamislili."

The post Bolji uslovi za rad preduzeća za reciklažu appeared first on Izazov.

Kategorije: Srbija

„Najmanje ubistava u prethodne tri decenije“

Pet, 20/04/2018 - 18:34

Prema njegovim rečima, početkom dvehiljaditih gotovo svakodnevno su se dešavala ubistva, oko 200 godišnje, a prošle godine je evidentirano 76 takvih krivičnih dela.

"Zahvaljujući merama koje je preduzeo MUP, od zabrane ulaska u Srbiju stranim državljanima, koji su deo kriminalnih grupa, do pojačanih kontrola lica iz kriminogene sredine, uspeli smo drastično da smanjimo broj ubistava", rekao je Kovačević Tanjugu.

On je istakao da su apsolutno netačne informacije da je u poslednje tri godine u Srbiji počinjeno 98 profesionalnih ubistava, navodeći da je taj broj tri puta manji i to, kako kaže, ako se računa da su ubijeni oni koji imaju kriminalni dosije, što ne znači da je reč o profesionalnim ubistvima.

"Neka od tih ubistva su, recimo, posledica svađa u nekom od ugostiteljskih objekata, a ne profesionalno pripremljenih ubistava. Iako je nekada potrebno vreme da bi se rasvetlilo neko ubistvo ljudi iz kriminogene sredine, zahvaljujući dobrom radu policije, ove godine su vrlo brzo rasvetljena dva takva ubistva od ukupno sedam", rekao je Kovačević.

Podsetio je da je policija u prethodne tri godine uspela da rasvetli više od 10 takvih ubistava iz prethodnog perioda, od kojih su, kaže, neka počinjena i pre dve decenije.

On je naveo da je policija prošle godine rešila ubistvo Dragomira Kalinića u Bariču, koje je počinjeno 1998. godine, a posle 15 godina rešeno je i trostruko ubistvo koje je počinjeno 2000. u jednom preduzeću na Novom Beogradu.

Pored toga, pre tri godine policija je rasvetlila i 19 godina staro ubistvo Gordane Inđić, kao i ubistvo Tihomira Ponjevića koje je počinjeno 2002. godine u Tovariševu kod Bačke Palanke.

"To je jasan pokazatelj da se svim slučajevima pridaje velika pažnja i da policija nikada ne odustaje, već je potrebno vreme da bi se neka ubistva razrešila", rekao je on.

Kovačević je poručio da građani danas mogu da se osećaju daleko bezbednije nego pre deset i više godina kada je broj ubistava bio i do tri puta veći nego danas.

The post „Najmanje ubistava u prethodne tri decenije“ appeared first on Izazov.

Kategorije: Srbija

Marković: Otkazaćemo članstvo u EU ako uslov bude da damo KiM

Pet, 20/04/2018 - 18:32

Navodeći da deo međunarodne zajednice od Srbije traži da teroristima preda deo svoje teritorije, Pećku patrijaršiju i teritoriju gde je rođena Srpska pravoslavna crkva, Marković je poručio:

"Ako to bude uslov za ulazak u Evropsku uniju, siguran sam da ćemo i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i šef diplomatije Ivica Dačić i ja i moja partija i veliki broj partija u parlamentu otkazati članstvo u Evropskoj uniji".

Ambasador Čepurin poručio je da je jaka Rusija interes i Srbije, te primetio da je Srbija stradala kada god je Rusija bila slaba.

"Svet se sve više nalazi u stanju haosa. Uočavamo besmislene provokacije koje se stalno ponavljaju i koje bez sumnje neće dovesti do rezultata na koji računaju oni koji prave te provokacije. Jedan od rezultata koji te zemlje planiraju je i otcepljenje Kosova od Srbije. To je deo njihove kampanje", rekao je Čepurin.

Inače, Marković je rekao da Jagodina želi da otvori jednu kancelariju, koja će se zvati "Ruska kuća", a koja bi podstakla ekonomsku, kulturnu i sportsku saradnju i pomogla svim iz Centralne Srbije koji žele da sarađuju sa Rusijom. 

Marković je rekao da bi u "Ruskoj kući" bila zaposlena jedna osoba koja bi bilo plaćena iz opštinskog budžeta, a Čepurin potvrdio da je i za rusku stranu veoma važna saradnja na tom planu sa Srbijom i sa Jagodinom.

Marković je komentarisao i odlazak delegacija hrvatskog Sabora iz Beograda zbog incidenta koji je izazvao Šešelj, navodeći da je reč o partiji koja nije u vlasti, te da "ta sitnica" nije bila ralog da se promene odnosi dve države.

"Šta je onda trebalo da kaže predsednik Srbije Vučić kada je bio napadnut u Zagrebu od strane poslanika iz hrvatskog parlamenta na pešačkom prelazu i kada je prilikom njegove posete zappaljeno nekoliko srpskih zastava i kada su mu skandirali – Aco četniče", upitao je Marković.

Interes države je iznad interesa pojedinca, ocenio je Marković, primetivši da se uvek može očekivati "svašta" prilikom poseta Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini ili na Kosovu i Metohiji, ali da prave diplomate ne treba da reaguju kao Jandroković u Beogradu.

The post Marković: Otkazaćemo članstvo u EU ako uslov bude da damo KiM appeared first on Izazov.

Kategorije: Srbija

Pucnjava u srednjoj školi na Floridi, ranjen učenik

Pet, 20/04/2018 - 18:27

Članica školskog odbora Nensi Stejsi rekla je Foks njuzu da je osumnjičeni napadač takođe učenik.

Pucnjava se dogodila u srednjoj školi "Forest". Napadač je školarca ranio u članak.

Motivi napada, kao ni identitet dvojice učenika, za sada nisu poznati. Si-En-En navodi da je ova škola rangirana kao jedna od najboljih srednjih škola u toj američkoj saveznoj državi i da ima oko 2.100 učenika.

Do najnovije pucnjave došlo je nešto više od dva meseca otkako je u još jednoj srednjoj školi, u Parklendu, takođe na Floridi, 17 učenika i profesora ubijeno iz vatrenog oružja.

The post Pucnjava u srednjoj školi na Floridi, ranjen učenik appeared first on Izazov.

Kategorije: Srbija

Kamere na Batrovcima za praćenje protoka vozila putem interneta

Pet, 20/04/2018 - 18:20

Direktor policije Vladimir Rebić je sa predsednikom AMSS Mirkom Butulijom u prostorijama MUP-a predstavio projekat "Servis za građane – trenutno stanje na graničnim prelazima Republike Srbije", saopštio je AMSS.

Sistem se sastoji od video-kamera, čiji je signal dostupan javnosti putem interneta, a koje prikazuju protočnost drumskog saobraćaja na graničnim prelazima, kako na ulazu, tako i na izlazu iz Srbije.

Rebić je ukazao da je prelaz Batrovci jedan od najopterećenijih graničnih prelaza.

"Zbog toga smo u saradnji sa AMSS napravili ovaj pilot-projekat koji će omogućiti građanima da na jedan relativno jednostavan način dobiju informaciju o vremenu čekanja na graničnim prelazima i alternativnim putnim pravcima, gde bi mogli manje da čekaju i bolje planiraju svoje putovanje", rekao je Rebić.

Butulija je rekao da je Auto-moto savez Srbije obezbedio video-kamere koje su postavljene na Batrovcima, kao i dostupnost signala kamere na internet stranici AMSS.

Poručio da će usluga prikaza trenutnog stanja na graničnom prelazu Batrovci uskoro biti dostupna i korisnicima AMSS aplikacije za mobilne uređaje.

Ideja AMSS i MUP-a je da ovaj sistem uspostavi i na ostalim graničnim prelazima – Horgoš, Gradina, Preševo, sa mogućnošću proširenja broja lokacija u zavisnosti od potreba i zainteresovanosti javnosti, navodi se u saopštenju.

The post Kamere na Batrovcima za praćenje protoka vozila putem interneta appeared first on Izazov.

Kategorije: Srbija

Intervju Florijan Biber: Srbija je već bez Kosova

Pet, 20/04/2018 - 18:00

Profesor Centra za jugoistočne evropske studije Univerziteta u Gracu i ekspert za Jugoistočni Balkan Florijan Biber, govori za Novi magazin o Kosovu i Metohiji, evrointegracijama Balkana i budućnosti Unije

Razgovarala: Ivana Pejčić

Srbija je već bez Kosova. To je samo ideja i fikcija u Ustavu Srbije i u glavama građana Srbije – da je Kosovo deo Srbije, sažeto kaže na početku razgovora Florijan Biber, profesor Centra za jugoistočne evropske studije Univerziteta u Gracu i ekspert za Jugoistočni Balkan. On za Novi magazin govori o Kosovu i Metohiji, evrointegracijama Balkana i budućnosti Unije, uz ocenu da je teško je prognozirati hoće li Srbija postati članica Evropske unije 2025. godine, ali u svakom slučaju to neće biti lak put.

“Uostalom, sam proces ratifikacije Sporazuma o pridruživanju traje najmanje dve godine, s tim što sada to može da traje i duže jer je broj članica Unije veći i sve detaljno gledaju. Ako će Srbija postati članica 2025, onda bi sve po pitanju pregovora moralo da se završi 2022. godine, odnosno u naredne četiri godine, a to nije mnogo vremena za takav posao. Smatram da je verovatnije da 2025. bude potpisan sporazum, pa da se tada uđe u proces ratifikacije”, objašnjava profesor Biber: “Nije reč samo o otvaranju i zatvaranju poglavlja tokom pregovora već je problematika znatno šira. Napominje i da je, između ostalog, Evropska komisija u februaru u Strategiji spomenula da ima mnogo problema u zemljama regiona, nezavisno od brzine napredovanja, a tiču se vladavine prava i spremnosti ekonomije da može da funkcioniše u okviru Unije.”

*Kažete da Kosovo već nije deo Srbije. Kako je onda predmet dijaloga Beograda i Prištine?

U okviru dijaloga pitanje Kosova mora da se reši. Sigurno je da članice Unije kao što su Nemačka ili Holandija neće da prihvate članstvo Srbije u Uniji bez rešenja statusa Kosova i Metohije.

Može da bude raznih modela – to može da bude potpuno priznanje nezavisnosti Kosova ili da Srbija prizna da postoji teritorija Kosova koja nije deo Srbije. U svakom, slučaju mora da se znaju tačne granice Unije. EU neće da dozvoli sebi još jedan Kipar, gde su granice nedefinisane.

Srpski političari tvrde da pregovori nisu o statusu već tehnički.

Dosad su svi pregovori bili u cilju normalizacije odnosa. Normalizacija sa stanovišta vodećih zemalja EU jeste priznanje, odnosno normalizacija odnosa između dve zemlje – Srbije i Kosova. Jasno je da Brisel nema zvaničan stav po pitanju ovih pregovora zbog članica koje nisu priznale Kosovo, ali je očigledno da na pregovore ne gledaju kao na dijalog u okvirima jedne države. Unija se ponaša prema Kosovu kao prema međunarodnom akteru, a to se radi kada je reč o državi.

Normalizacija znači poboljšanje odnosa, s ciljem da na kraju dođe do neke vrste priznanja Beograda, a kako to neko zove, druga je stvar.

*Očekujete li formiranje Zajednice srpskih opština do kraja aprila?

Smatram da će teško biti formirana Zajednica srpskih opština do kraja aprila. Uostalom, da bi se formirala Zajednica srpskih opština mora da postoji dogovor jer se to ne može realizovati unilateralno.

Takođe, u Briselskom sporazumu piše da to mora da bude u skladu sa kosovskim zakonom.

Pitanje Zajednice srpskih opština biće jedno od glavnih pitanja normalizacije odnosa Srbije i Kosova. Tako da se formiranje ne može nametnuti. Nakon slučaja “Đurić”, nisam siguran da je dobar momenat za to. Uostalom, u tom procesu treba da pomogne i EU jer je ona angažovana u celokupnom procesu i u tom smislu sumnjam da sve to može da bude realizovano u tako kratkom vremenskom roku.

*Očekujete li da će Srbija zajedno sa celim regionom ući u Uniju?

Teško da će svih šest država iz regiona postati članice EU istog dana. Smatram da bi to bilo najbolje rešenje jer se ne bi zahtevalo rešavanje svih bilateralnih sporova pre članstva.

Činjenica je, međutim, da će se insistirati na rešavanju svih bilateralnih sporova jer su u prethodnom periodu bili zloupotrebljeni, kao u slučaju Italije i Slovenije, Slovenije i Hrvatske ili Hrvatske i Srbije. U tom kontekstu najbolje je da svi iz regiona uđu zajedno u Uniju. Mada to nije realno, čak i ako se reši pitanje statusa Kosova sa Srbijom, Kosovo teško da može da ispuni uslove za članstvo. Ili da ih BiH ispuni. Jedan od scenarija i jeste da zajedno uđu u Uniju – Srbija, Makedonija, Albanija i Crna Gora, a da ostanu Kosovo i BiH.

*Verujete li da će spoljna politika Srbije u budućnosti nastaviti da se svodi na balansiranje između Istoka i Zapada?

Takva vrsta politike ima ograničen rok upotrebe. Ne može to zauvek da se radi na taj način. Uostalom, kako se Srbija bude približivala EU, tako će zahtevi Unije biti da se spoljna politika Srbije uskladi s njenom. Tako da je balansiranje moguće do trenutka kada će se pred Srbiju postaviti taj zahtev. Naravno da ima članica u Uniji koje imaju dobre odnose sa Rusijom, kao što je Mađarska, ali je i činjenica da je prostor za manevrisanje veći za članice Unije negoli za one koji teže da postanu deo EU. Taj prostor će se vremenom smanjivati. Mada, Rusija uvek gleda šta može da “dobije” od izvesnog odnosa, ne bi me začudilo da u jednom trenutku procene da im je značajnije da “imaju” Srbiju kao deo Unije jer tada ima veći uticaj tada nego kao država kandidat.

*Jesu li priče o ruskom uticaju precenjene ili potcenjene?

Ruski uticaj postoji u regionu. I, nažalost, destruktivan je jer sigurno ne pomaže reformama i razvoju demokratije u regionu. To je svakako i jedan od faktora destabilizacije.

Mislim da se priča o ruskom uticaju često koristi na različite načine. Mislim da postoji odnos simbioze većine vlada u regionu sa Rusijom. Na primer, u Crnoj Gori se priča o ruskom uticaju koristi kao argument za Zapad u smislu da “vi morate da nas podržite jer ako nas ne podržite Rusi će doći”. Taj ruski uticaj koristi se i na jednoj i na drugoj strani.

Mada, mislim da je na kraju sve to u korist Rusije jer oni izgledaju moćnije nego što realno jesu. Priča o bajkerima koji obilaze određene zemlje, i medijsko praćenje tog događaja, pokazuje kako s malo novca da se stekne utisak velikog uticaja i da bude veliki stepen pažnje, tako da Rusija izgleda moćnije. Iskreno, taj uticaj zavisi od političkih aktera koji ga koriste, ali i od medija.

*Kako komentarišete pisanje u svetskim medijima da je Balkan, a ne Sirija, probni poligon u novom “hladnom ratu”?

Ne bih koristio termin “hladni rat”. Činjenica je da ruski uticaj nije veliki kao što je nekada bio sovjetski. Uostalom, Rusija i SSSR nisu iste zemlje. Naglasio bih i da ruski uticaj, osim u slučaju Sirije i država-suseda Rusije, pokazuju da Rusija nije u stanju da tako jednostavno nametne svoje želje. Uostalom, i u Siriji se pokazalo da u sukobu sa turskom ili zapadnim silama ruska vojska nije tako moćna.

Takođe, Putin nema ideologiju, za razliku sovjetskih funkcionera iz perioda hladnog rata. On samo želi da ima saveznike u svetu, ali na najjeftiniji način.

Ograničenja su se pokazala i u slučaju Zapadnog Balkana jer je Crna Gora postala članica NATO, tako da su van tog saveza ostale Srbija i BiH. Makedonija želi da postane članica Alijanse, a Kosovo je pod NATO uticajem. U tom smislu, na Zapadnom Balkanu nema mnogo prostora za manevre i zato i ne verujem da će biti “hladnog rata” na Balkanu. Rusija će sigurno sve uraditi kako bi ostala u regionu, ali i da Srbija i BiH ne postaju članice Alijanse.

Ipak, tu uvek treba imati na umu da u ovim državama postoji politička volja da oni ne postanu deo NATO, i to nema veze sa Rusijom.

*Hoće li se ubrzo rešiti pitanje imena Makedonije, što je najveća kočnica u njenim evroatlantskim integracijama?

Ne očekujem da će uskoro to pitanje biti rešeno – glavna prepreka je parlament Grčke. Trenutna vladajuća koalicija u Grčkoj je slaba, a manjinska stranka te vlade ne prihvata reč “Makedonija” u imenu. U tom smislu, teško da će Vlada Grčke dobiti podršku opozicije da se reši pitanje naziva.

Rešavanje ovog pitanja umnogome zavisi i od pritiska. Podsetio bih i da uskoro treba da se održe izbori u Grčkoj, pa ćemo tek nakon toga videti postoji li politička hrabrost u Grčkoj da se nađe dugoročno rešenje.

Bez Britanije

*Kako će izgledati EU posle 29. marta sledeće godine, kada Velika Britanija ne bude više članica?

Velika Britanija već sada faktički nije članica Unije. U tom smislu, 29. marta sledeće godine biće samo učinjen formalni korak ka istupanju.

Najbitnije je da nema novih najava istupanja iz Unije, što pokazuje da će Unija opstati i da je prebrodila najveću krizu.

Najuspešniji “balkanski princ”

*Kako komentarišete pobedu Mila Đukanovića na nedavno održanim predsedničkim izborima?

Pobeda Mila Đukanovića nije iznenađenje. Jedina nejasna stvar bila je da li će pobediti u prvom ili drugom krugu. On je donekle model za većinu vlada u regionu kako opstati skoro 30 godina na vlasti. To je čudna situacija jer je Đukanović prihvaćen od Zapada zbog evrointegracija, priče o reformama i članstva u NATO-u, ali način njegove vladavine nije baš demokratski.

*Da li je on jedan od “balkanskih prinčeva” o kojima ste pisali?

On je najefektivniji i najuspešniji model “balkanskog princa”. Smatram da je ovo loš signal regionu. Ispada da je poruka da – ako izaberete dobrog partnera na Zapadu, možete ostati na vlasti koliko želite.

Isti čamac

“Nije svrha samo u pristupanju Uniji već u transformisanju država u stvarne partnere Evropske unije. U tom smislu ima još mnogo posla. Potrebno je ozbiljno se time baviti. To se ne može izvesti na brzinu već s velikom pažnjom pre članstva u Uniji. Ne treba da se shvata kao obaveza ili zahtev – već kao mogućnost među vlastima regiona. Ne radi se ovde samo o bilateralnim sporovima ili granicama, ovde se radi o teškom bremenu prošlosti. Što je teret za mnoge zemlje”, kazao je profesor Biber posle intervjua na skupu Evropskog fonda za Balkan (EFB), održanom u Beogradu povodom desetogodišnjice rada Fonda.

Kako je preneo Radio Slobodna Evropa, jedna od poruka skupa jeste da je krajnje vreme da se područje Zapadnog Balkana u procesu pristupanja Evropskoj uniji hrabro suoči s problemima koji ga opterećuju i zajednički gradi budućnost, za koju je makedonski ministar inostranih poslova Nikola Dimitrov rekao: “Za Makedoniju je nemoguće da bude srećno mesto, uspešna i stabilna evropska demokratija, ukoliko u Srbiji ne vlada istovetno stanje. Svi smo u zajedničkom čamcu i biće nam lakše i da ukažemo našim evropskim prijateljima da zaslužujemo da budemo njihov deo. Promena je moguća, a vreme za to je upravo sada.

Austrijski socijaldemokrata i nekadašnji potpredsednik Evropskog parlamenta Hanes Svoboda, ukazao je na potrebu da EU unija intenzivira integrisanje područja Zapadnog Balkana – upozorivši na, u suprotnom, kako se izrazio, nesagledive posledice.

“Moramo da delamo. Ako se ovako nastavi – to će izazvati katastrofu. Budimo iskreni: pojavili su se novi igrači. Tu su Rusija, Turska i Kina. A Evropska unija se ponaša kao da je sve uobičajeno. Moramo pronaći nove načine za povezivanje. Jedan od njih mogao bi biti uslovno članstvo. Manje prava i obaveza, a onda ukoliko država kandidat uspešno ispuni sve uslove – uradi posao kako treba – postaje se punopravan član. U suprotnom, dogodiće se katastrofa”, upozorio je Svoboda.

Sa druge strane, članstvom u EU ne iščezavaju svi problemi. Podsetila je na to Vesna Pusić, danas poslanica u hrvatskom parlamentu i nekadašnja ministarka spoljnih poslova: “Mi sami rešenje smo naših problema. Treba da promenimo način gledanja na stvari. Naš kapacitet da zaista sarađujemo i artikulišemo šta zaista Evropa nama znači može biti najznačajniji doprinos nama samima.”

Zvaničnici država koje su na tom putu iz dana u dan ponavljaju da čine sve što je moguće kako bi napredak bio brži. Međutim, Remzi Lani, stručnjak sa Albanskog medijskog instituta iz Tirane, ukazuje da u tom procesu manjka iskrenosti. Kako predstavnika vlasti tako i Evropske unije: “Formalno, bliži smo Evropi. Istovremeno smo manje demokratični… To je prvi paradoks. Takođe, bliži smo Briselu – nadam se nakon izveštaja Evropske komisije još bliži, ali su istovremeno Rusija, Turska i Kina sve bliže Balkanu. Kada to govorim, ne mislim na daljinu u formalnom smislu već na moć njihovog uticaja.”

O narastajućim populističkim političkim agendama koje uzimaju maha u sve više država, govorila je Sonja Liht iz Beogradskog fonda za političku izuzetnost, uverena da se to događa nauštrb tihe većine koja se tome ipak protivi. “Moramo im ponuditi platformu, putokaz za drugačiji život. U suprotnom i oni će zauvek napustiti ovo područje. Neće preostati niko ko bi se borio i izborio za pravu i iskrenu demokratsku promenu ovog regiona”, upozorila je Liht, podsećajući na mnoge mlade stručnjake koji su zaposlenje i bolji život potražili daleko od područja Zapadnog Balkana.

Na skupu je predstavljena i “Deklaracija o evropskom partnerstvu sa Balkanom”, u kojoj se, između, ostalog navodi da odnos Evropske unije i Zapadnog Balkana treba da bude iskreniji i transparentniji.

Stručnjaci Evropskog fonda za Balkan smatraju da im u tim nastojanjima treba dati dodatni podstrek, što su ugradili u “Deklaraciju o evropskom partnerstvu sa Balkanom” koja je predstavljena u ponedeljak uveče. U tekstu se, između ostalog, Evropska unija i Balkan pozivaju na stvaranje “novog zajedništva” utemeljenog na strategiji koja počiva na četiri glavna stuba: intenzivnija saradnja EU sa Balkanom, sistematičniji napori u promovisanju kulture učenja i usavršavanja na svim nivoima obrazovanja, iskreno i trajno regionalno zbližavanje i ostvarivanje vizije bliže saradnje u različitim oblastima politike EU.

The post Intervju Florijan Biber: Srbija je već bez Kosova appeared first on Izazov.

Kategorije: Srbija

Lovac na imelu iz Loznice

Pet, 20/04/2018 - 17:50

Mijo već petnaest godina radi u prirodi, na drvetu gde bere, neki kažu, čudotvornu imelu. Strah od visine nikad nije imao, a na drvo jabuke, šljive ili u ovom slučaju topole visoke 18 metara popne se bez merdevina za manje od 5 minuta.

Svoje radno mesto, kako kaže, ne bi menjao ni po koju cenu:

"Ja bih svakog ili svakog drugog vikenda sve iz kancelarije doveo u prirodu i ne bi imali pritisak, ni šećer, ni probleme sa kilogramima. Mene lekovito bilje leči dok ga sakupljam i hodam."

Plod imele je otrovan, ali  se lišće smatra lekovitim još od antičkih vremena i najčešće se koristi za regulisanje krvnog prtisika. Listove imele Mijo prodaje travarima i poklanja onima koji veruju da biljka donosi sreću i blagostanje.

"Mene pitaju je l‘ pomaže, donosi li pare – meni donosi jer je berem i sakupljam", kaže Mijo. "A neko kaže dobro je nositi u novčaniku po jednu lisku i tako da mi poneko traži da im pošaljem."

Miji je imela, kako kaže, pre svega donela zdravlje, jer od jeseni do proleća, prilikom potrage i berbe, ceo dan provodi na čistom vazduhu. Odlučio je da se tim poslom bavi još nekoliko godina, dok ne napuni osamdeset.

The post Lovac na imelu iz Loznice appeared first on Izazov.

Kategorije: Srbija

Optužnica za drogu protiv saradnika Luke Radulovića

Pet, 20/04/2018 - 17:50

Radulović se mesec dana pre ubistva, 9. marta, u ovom slučaju nagodio sa Tužilaštvom za organizovani kriminal da za kaznu od tri godine zatvora prizna krivicu za dilovanje kokaina, nakon čega je pušten iz pritvora da na slobodi čeka pravosnažnost presude i izvršenje kazne.

Do toga međutim nije došlo, jer je najpre izbegavao da primi presudu, koju je na osnovu sporazuma doneo Specijalni sud, a pre dva dana je ubijen u jednoj pivnici u centru grada.

Nakon njegovog priznanja tužilaštvo za organizovani kriminal je slučaj protiv ostalo troje okrivljenih prebacilo Višem tužilaštvu koje je 18. aprila podiglo optužnicu protiv njih i prosledilo je Višem sudu u Beogradu.

Optužnicom su obuhvaćeni Nebojša Stošić Dunda, Milka Gajić zvana Milkica i Aleksa Milosavljević.

Na teret im se stavlja po jedno krivično delo "neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga".

Portparol suda Bojana Stanković rekla je Tanjugu da je sud produžio pritvor prema svo troje optužnih, zbog postojanja okolnosti koje ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo.

Stošić, Milosavljević i Gajićeva su optuženi da su od maja do hapšenja 25. oktbora 2017. godine kupovali kokanin radi dalje prodaje.

Oni su 25. oktobra uhapšeni u akciji zajedno sa Radulovićem koji je prethodno Milosavljeviću prodao 97,92 grama kokaina, a Stošiću 18, 26 grama. Pretresom stana Milke Gajić pronađeno je još 11, 37 grama kokaina.

Prema sporazumu sa tužilaštvom, Radulović je priznao da je 25. oktobra preprodao 116 grama kokanina, nakon čega je uhapšen, dok je u njegovom stanu pronađeno još 0,25 grama kokaina.

Radulović je policiji poznat kao narko-diler, a široj javnosti kao vozač "bentlija" koji je presekao kolonu vozila predsednika Srbije Aleksandra Vučića, u septembru prošle godine, zbog čega je, u odvojenom krivičnom postupku u Osnovnom sudu, bio optužen za ugrožavanje bezbednosti predsednika.

Njega je tražilo i austrijsko pravosuđe zbog pokušaja ubistva jednog Rumuna u diskoteci u Beču u martu ove godine, ali Srbija ne izručuje svoje državljane.

Što se tiče slučaja "Bentli", pored Radulovića optuženi su i njegovi saputnici iz automobila Miloš Tančev i Stevan Dukić koji su u pitvoru zbog sumnje da su učestvovali u ubistvu u "Nani" početkom decembra.

Suđenje u slučaju "Bentli" vodiće se pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu, iako je istragu sprovelo Više javno tužilaštvo.

The post Optužnica za drogu protiv saradnika Luke Radulovića appeared first on Izazov.

Kategorije: Srbija

Rakić: ZSO mora biti formirana u skladu sa briselskim dogovorom

Pet, 20/04/2018 - 17:40

Gradonačelnik Severne Kosovske Mitrovice i predsednik Srpske liste Goran Rakić izjavio je danas da su predstavnici Srpske liste tokom boravka u Beču i Berlinu „preneli da zajednica srpskih opština (ZSO) mora biti formirana u skladu sa briselskim dogovorom“.

„ZSO mora biti formirana što pre“, rekao je Rakić novinarima u Kosovskoj Mitrovici.

On je Albancima poručio da ZSO nije pretnja nijednoj drugoj zajednici.

„Našim sagovornicima u Beču i Berlinu preneli smo stav da ZSO neće biti Republika Srpska već će biti jača od Republike Srpske u ekonomskom smislu. Dovešćemo investitore, otvoriti nova radna mesta i ojačati svih deset opština sa većinskim srpskim stanovništvom“,  rekao je Rakić.

The post Rakić: ZSO mora biti formirana u skladu sa briselskim dogovorom appeared first on Izazov.

Kategorije: Srbija

„EK favorizuje Balkan, nije fer prema Turskoj“

Pet, 20/04/2018 - 17:38

Faruk Kajmakči je u intervjuu za briselski portal Euraktiv rekao da Brisel ignoriše teškoće sa kojima se Turska suočava i da ne pruža Ankari dovoljno jasnu perspektivu članstva.

Prema njegovim rečima, u izveštaju EK ima nekoliko problema.

"Jedan je taj što pravi razliku između Zapadnog Balkana i Turske. Zapravo, ne postoji opis Zapadni Balkan. Šta je južni Balkan, šta je severni Balkan? Ne postoji takva definicija. Ako govorite o zemljama kandidatima ima ih samo pet i dva potencijalna kandidata, a jedan od njih ne priznaju ni sve države članice EU", naglasio je Kajmakči.

Druga stvar je što EU ne razume dovoljno probleme sa kojima se Turska suočava, kaže on i objašnjava da je oganizacija imama Fetulaha Gulena (FETO) najveća pretnja za Tursku, kao i da su grupe sirijskih Kurda napale Tursku više od 700 puta, te da treba uzeti u obzir i konflikte oko Turske.

Takođe, naglašava turski ambasador, izveštaj treba da pruži jasniju perspektivu članstva.

Kako navodi, ako EU ne deluje kao pravo sidro, onda ne može da očekuje da će zemlje kandidati biti kredibilni kandidati i ovo je dilema EU.

"Zašto se perspektiva jasno daje za šest zemalja na Balkanu a ne Turskoj, iako je Turska kandidat koji pregovara?", pitao je on i dodao da će što EU bude više bila podrška, Ankara spremnije i brže da sprovodi reforme i da usklađuje svoje sa evropskim zakonima.

Turski ambasador takođe ocenjuje da izveštaj nije fer ni kada je reč o bilateralnim pitanjima.

"Prirodno je da treba da imamo normalne odnose sa svakom državom članicom. Ali ne pomaže korišćenje ovog izveštaj ili neke insituticije EU kao sredstva moći protiv zemlje kandidata u ime solidarnosti sa članicama EU bez obzira da li je konkretna članica u pravu ili ne", rekao je Kajmakči dodavši da misli na Grčku i administraciju kiparskih Grka.

The post „EK favorizuje Balkan, nije fer prema Turskoj“ appeared first on Izazov.

Kategorije: Srbija

Turski parlament odobrio održavanje vanrednih izbora

Pet, 20/04/2018 - 17:28

Poslanici opozicione prokurdske stranke HDP su, u znak protesta, izašli iz parlamenta pre glasanja.

Preostali poslanici su podržali predlog za održavanje vanrednih izbora.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan najavio je u sredu da će parlamentarni i predsednički izbori biti održani 24. juna.

The post Turski parlament odobrio održavanje vanrednih izbora appeared first on Izazov.

Kategorije: Srbija

Đurić: Srbija nepokolebana u ostvarivanju ZSO

Pet, 20/04/2018 - 17:28

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić izjavio je danas u Kosovskoj Mitrovici da Srbija ostaje nepokolebana u borbi za političke ciljeve, među kojima je jedan od najvažnijih formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO).

Đurić je istakao da je Srbija juče poslala jasnu poruku Evropskoj uniji, koja je 4. aprila proglasila da teče rok od četiri meseca za izradu statuta ZSO i dodao da je jedan od ključnih preduslova za njeno formiranje da Priština prilagodi prvni okvir.

„Videćemo da li govore istinu, mi smo izrazili skepsu i ne verujem da politička volja za to postoji, ali mi ćemo nastaviti da radimo naš posao da se borimo sa ovim ljudima da ostanemo i opstanemo na ovim prostorima kao država“, rekao je Đurić prilikom obilaska stambene zgrade u naselju Bošnjačka Mahala.

On je kazao da je vlada Srbije na jučerašnjoj sednici odobrila novi paket pomoći i podrške za srpski narod na Kosovu i Metohiji koji podrazumeva stambeno zbrinjavanje, razvoj poljoprivrede, kao i razvoj banjsko-turističkog i lečilišnog kompleksa u Banjskoj.

Prema njegovim rečima, odobren paket znači petostruko više izdvajanje za poljoprivredu u srpskim sredinama kroz programe podsticaja za stočarstvo i ratarstvo.

„Cilj je da pošaljemo jasnu poruku da našem narodu na KiM pripada ostanak i opstanak, da im se poprave uslovi života“, kazao je Đurić.

On je rekao i da zgrada u Bošnjačkoj Mahali, izgrađena za mlade bračne parove, predstavlja deo velikog programa podrške stambenoj izgradnji na KiM.

Prema njegovim rečima, do sada je izgrađeno 888 stambenih jednica, a do kraja godine biće izgrađene još četiri zgrade.

Đurić je najavio da će u maju u Kosovskoj Mitrovici biti održan veliki Biznis forum na kome će učestvovati neke od najvećih srpskih kompanija.

The post Đurić: Srbija nepokolebana u ostvarivanju ZSO appeared first on Izazov.

Kategorije: Srbija

Niški džezeri završili veliku rusku turneju

Pet, 20/04/2018 - 17:20

Grupa Ejot u Rusiji održala je 14 koncerata od Moskve do dalekog Sibira. Ovo je njihov četvrti odlazak u Rusiju. Za rusku publiku kažu da je jedna od najboljih.

"Svirali smo u lepim prostorima, od književnih klubova, džez klubova do filharmonija", kaže pijanista i kompozitor Dejan Ilijić. "Publika je po našem mišljenju jedna od najemotivnijih na svetu."

Počeci grupe vezuju se za Nišvil džez festival, gde su prvi put nastupali 2009. godine:

Njihov uspeh je neverovatan za niške uslove, smatra direktor festivala Ivan Blagojević:

"Stalno govorim da u Srbiji ne postoji nijedan džez bend koji i približno može da se nosi sa Ejotom."

Miroljub Jovanović, iz nekada popularne grupe Lutajuća srca kaže da je uspeh Ejota još veći kada se zna da oni komponuju instrumentalnu džez muziku:

"Nije ovo priča o nekoj grupi koja se probila samo zahvaljujući svojoj muzici, nego se probila i zahvaljujući svom konceptu. Oni su sve to snimili sami, stavili na internet i onda se dogodilo muzičko čudo."

Ruski mediji u svojim reportažama za Ejot kažu da je jedan od najoriginalnih evropskih sastava i ističu da je grupa u Rusiji prošla oko 20.000 kilometara.

Dešavalo se da po tri noći "ne vide" krevet, kaže Dejan Ilijić, i da odmah sa koncerta uđu u avion, voz ili kola.

Ejot ove godine obeležava  deceniju rada velikim koncertima u Beogradu i Nišu. Objaviće i "Koncert za prirodu" koji je snimljen na vrhu Suve planine.

The post Niški džezeri završili veliku rusku turneju appeared first on Izazov.

Kategorije: Srbija

Motel u Vranju preuređen za stanovanje migranata

Pet, 20/04/2018 - 17:19

Nekadašnji motel podseća na stambenu zgradu, sobe preuređene u stanove, za višečlane porodice. Svaka ima posebno kupatilo, terasu. U dvorištu su tereni za fizičke aktivnosti.

Ismail je iz Avganistana došao sa dvojicom sinova i ćerkom: "Šetamo i možemo ovde da se rekreiramo. Uslovi su dobri, imamo sve što nam je potrebno."

"Moja dva sina idu u školu", kaže  Feda Mohamad, "najmlađi ima šest godina. Oni su srećni što idu u školu i veoma su zadovoljni učiteljima, okruženjem."

Migranti u centru dobijaju pripremljene obroke, sada je renovirana kuhinja kako bi i sami mogli da spremaju hranu.

"Trudimo se da poboljšamo kapacitete u svakom pogledu, i trenutnim stanjem smo zadovoljni, a uvek ima mesta za poboljšanje", ističe Slobodan Savović, iz Komesarijata za izbeglice i migracije.

"Vranje je primer svih napora koje smo zajednički uložili i zajedničkog rada Vlade Srbije, UNHCR-a i nevladinih organizacija", rekao je Hans Fridrih Šoder, šef Predstavništva UNHCR-a u Srbiji. 

Brojni donatori pomogli su da se uredi prostor u kome migranti borave. Napravljeni su vrtić i ambulanta, obezbeđene gotovinske kartice za dodatne troškove.

"Oni tako imaju i interakciju sa ljudima, mogu da pričaju, da vežbaju jezik, nisu ovisni samo o humanitarnoj pomoći", ističe Dino Mujanović, iz Katoličke službe za pomoć.

Milenko Nikić, iz Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja, kaže da je najveća pohvala za sve saznanje da su ljudi u Centru opušteniji i da pokušavaju da se vrate u normalan život.

U Prihvatnom centru u Vranju smeštene su 43 porodice i 15 samaca, najviše iz Avganistana.

The post Motel u Vranju preuređen za stanovanje migranata appeared first on Izazov.

Kategorije: Srbija

Uspeh vatrogasno-spasilačke jedinice iz Vranja

Pet, 20/04/2018 - 17:18

Goreo je krov fabrike nameštaja, plamen se širio ka magacinu i porodičnoj kući. Vatrogasno-spasilačke jedinice, uprkos teškim uslovima, požar su lokalizovale za jedan sat i sprečile veću štetu.

"Nijedna mašina mu nije oštećena prilikom gašenja požera, usled prevelike količine vode", ističe Dejan Stanojević, komandir čete u Vranju.

Za uspešnu akciju, važna je brza reakcija vatrogasaca, ali i ispravna i kompletna informacija građana o požaru ili nesreći, naglašava Dejan Trajković, vatrogasac spasilac:

"Da nam kaže broj telefona, mesto događaja, opštinu i onda ja obaveštavam ekipu. Zatim osoba koja nam dojavljuje požar mora da bude pribrana, da ostane na vezi, kako bih prikupio dalje podatke."

Vatrogasci pomažu i povređenima u saobraćajnim nesrećama, pružaju im prvu pomoć u saradnji sa lekarima iz Hitne pomoći, izvlače ih iz oštećenih vozila.

"Najbitnija je odluka šta ćemo uraditi", kaže vatrogasac spasilac Jovica Stanković, "naša spretnost je na zavidnom nivou. Imamo dobro obučene ljude koji znaju šta u datom trenutku treba da urade."

Od početka godine vatrogasci u Vranju intervenisali su 185 puta, najviše zbog požara. U Pčinjskom okrugu u šest vatrogasno-spasilačkih jedinica radi 95 vatrogasaca.

 

The post Uspeh vatrogasno-spasilačke jedinice iz Vranja appeared first on Izazov.

Kategorije: Srbija

Oporavak najstarije kovačnice na Balkanu

Pet, 20/04/2018 - 17:18

Udarci kovačkih čekića i presa ponovo odzvanjaju fabričkim halama. Na mašinama mladi radnici. Posle tromesečne prekvalifikacije, jedanaestoro najboljih dobilo je posao.

Žarko Milovanović je auto-mehaničar, ali nije mogao da dobije posao u struci. Sada radi u Kovačnici i kaže da posao nije naporan. Njegov kolega Nikola Babić kaže da su ih stariji radnici lepo prihvatili i da svi rade kao jedan tim.

Sa mladima rade stariji, prekaljeni kovači. Od njih tridesetak, trećina je pred penzijom.

"Srećan sam zbog njih što su došli", ističe Goran Radenković, "jer neko treba da nastavi ovaj zanat. Fabrika ima perspektivu u odbrambenoj industriji."

To je i bio razlog što je najstariju kovačnicu na Balkanu, pre sedam meseci, iz stečaja, kupila fabrika "Zastava oružje", kaže direktor Milojko Brzaković:

"Da sačuvamo stabilnog dobavljača za otkovke, a otkovci su početni materijal za sve vitalne delove koje mi radimo."

Počeli su od nule, bez radnika i tržišta. Danas – 170 zaposlenih, obnovljeni ugovori sa partnerima, dogovoreni poslovi u vrednosti pet i po miliona evra.

"Uz male investicije koje očekujemo, ovo će biti kovačnica koja će ponovo raditi tri do četiri hiljade tona čelika i praviti 10 miliona evra godišnje", kaže Milan Kostić, direktor "Zastava kovačnice". "Interesovanje tržišta je ogromno, mi 50 odsto izvozimo, a 50 odsto radimo za namensku industriju."

Sledeći korak je proizvodnja finalnih delova i ulaganje u opremu. Mladi kovači rade na mašinama iz nekadašnje Jugoslavije koje su trostruko starije od njih.

The post Oporavak najstarije kovačnice na Balkanu appeared first on Izazov.

Kategorije: Srbija

Uspešna godina Šapca, grada po meri građana

Pet, 20/04/2018 - 17:17

Ima četiri zuba, malo kose, obožava pečenu bundevu, nekoliko dana pre prvog rođendana pravi i prve korake. Dimitrije je jedna od 1.262 bebe rođene između dva gradska dana.

Tamara Pejić kaže da je to za porodicu najveća sreća, i veruje da će nekog od narednih proleća Dimitrije dobije brata ili sestru.

Koliko beba toliko i novih radnih mesta. Dugo očekivani privredni točak pokrenuo je japanski "Jazaki".

"Do kraja decembra u fabrici nas je bilo oko 650", kaže Nikoleta Ilić, specijalista za zapošljavanje u Jazakiju, "trenutno nas ima nešto preko 1.100 radnika."

Za godinu, više od 370 novih preduzetnika, u industrijskoj zoni deset investitora gradi ili proširuje kapacitete. Šabac je stvrstan među top deset evropskih gradova za ulaganje.

Uz elektronsko poslovanje gradske uprave, minulu godinu obeležilo je uređenje sela novcem vraćenog od poreza na imovinu. Ove godine, umesto u budžet, sredstva su uplaćena i u gradske mesne zajednice.

"Prvi put u Srbiji,  baš u Šapcu, građani su dobili priliku da kažu šta je za njih najvažnije, šta je prava narodna volja", naglašava gradonačelnik Nebojša Zelenović.

Za građane je protekla godina ogledalo svakodnevnice, nekima uspešna, nekima manje lepa. Ulagalo se u škole, vrtiće, socijalnu zaštitu.

Za grad po meri Šapčana, predloga uvek ima: izgradnja javne garaže, popravka puteva, više čivijaškog duha, humora, smeha, više manifestacija.

Ni programi u kulturi nisu zanemareni, i dalje se za njih izdvaja 7 odsto budžeta, Muzej Jevreja nov je objekat.

Nisu izostali ni sportski rezultati. Rukometašice Medicinara prvi put su postale šampionke države, vaterpolisti pune bazen, a fudbaleri Mačve ostvarili su višedecenijski superligaški san. Prvi reflektori na stadionu i prvo led osvetljenje.

Šapčani se nadaju da će im do sledećeg gradskog dana i prosečne plate biti veće: 5.381 dinar ispod republičkog proseka ovogodišnji je saldo.

 

The post Uspešna godina Šapca, grada po meri građana appeared first on Izazov.

Kategorije: Srbija