Izazov

Syndicate content
Najbrže vesti u Srbiji
Updated: 28 min 16 sek od tega

Premijerka Srbije u dvodnevnoj poseti Norveškoj

Sre, 22/11/2017 - 08:14

Premijerka Srbije Ana Brnabić dvodnevnu posetu Norveškoj danas počinje sastankom s premijerkom Ernom Solberg.

Brnabić i Solberg će razgovorati o političkim i ekonomskim odnosima Srbije i Norveške, i o unapređenju privredne saradnje, najavila je Vlada Srbije.

Brnabić će se danas sastati i s Kristin Skogen Lund, direktorkom Konfederacije norveških poslodavaca koja okuplja i male porodične firme i velike multinacionalne kompanije.

Premijerka Srbije će u umetničkom centru „Henie Onstad“ prisustvovati otvaranju retrospektivne izložbe više od 120 radova Marine Abramović, pod nazivom „The Cleaner“.

Brnabić i članovi delegacije će posetiti Nobelov muzej i Muzej moderne umetnosti u Oslu.

Premijerka će se sastati i s predstavnicima srpske dijaspore u Norveškoj.

U delegaciji Srbije biće predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež i direktor Muzeja savremene umetnosti Slobodan Nakarada.

The post Premijerka Srbije u dvodnevnoj poseti Norveškoj appeared first on Izazov.

Kategorije: Srbija

Danas pretežno sunčano i malo toplije vreme

Sre, 22/11/2017 - 08:08

U Srbiji će danas biti pretežno sunčano i malo toplije vreme, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod.

Na jugu i jugozapadu jutro mestimično maglovito, uz slab mraz. Vetar slab i umeren, zapadni, jugozapadni. Najniža temperatura od minus dva do sedam, najviša od 10 do 16  stepeni.

U Beogradu pretežno sunčano i malo toplije. Vetar uglavnom slab, zapadni, jugozapadni. Najniža temperatura sedam, najviša oko 16 stepeni.

The post Danas pretežno sunčano i malo toplije vreme appeared first on Izazov.

Kategorije: Srbija

U Beogradu četiri saobraćajne nezgode, sedmoro povređenih

Sre, 22/11/2017 - 08:06

Devojčica je povređena na uglu Ulice Tošin bunar i Zelengorske u 21.49, a zbrinuta je na licu mesta i odbila dalji transport.

U 21.01 na uglu ulica Španskih boraca i Milutina Milankovića lakše su povređena dva muškarca od 24 i 36 godina starosti, nakon čega su prebačeni u KBC Zemun.

Na ulazu u Batajnicu, 100 metara od nadvožnjaka iz pravca grada u 23.04 povrede glave i vrata zadobile su dve ženske osobe, jedna od 30 i druga od 32 godine starosti, a potom su prevezene u KBC Zemun.

U 23.27 u Ulici Peke Pavlovića 50 na Voždovcu takođe su povrede glave i vrata zadobile dve ženske osobe, od 24 i 43 godine starosti, nakon čega su prevezene u Urgentni centar.

Hitna pomoć je noćas, navela je Macura, imala ukupno 111 intervencija od kojih 13 na javnom mestu, a za pomoć su se od hroničnih bolesnika najviše javljali hipertoničari i psihijatrijski pacijenti.

Juče je, prema njenim rečima, zabeleženo 138 intervencija Hitne pomoći od kojih 34 na javnom mestu uključujući sedam saobraćajnih nezgoda, u kojima nije bilo teško povređenih.

The post U Beogradu četiri saobraćajne nezgode, sedmoro povređenih appeared first on Izazov.

Kategorije: Srbija

Predsednica Specijalnog suda sutra na Kosovu

Sre, 22/11/2017 - 07:57

Predsednica Specijalnog suda Ekaterina Trandafilova sutra će boraviti na Kosovu ali se neće susresti s predsednikom Kosova Hašimom Tačijem, predsednikom kosovskog parlamenta Kadrijem Veseljiem niti premijerom Ramušom Haradinajem, piše danas Koha ditore.

Za izbegavanje susreta sa trojicom najviših zvaničnika prema dnevniku ima dva razloga. Prvi, oni se potencijalno mogu nači na optuženičkoj klupi i, drugo, neki su Specijalni sud za zločine OVK nazvali „pravnim monstrumom“.

Trandafilova zajedno sa admnistratorom Specijalnih veća Fidelmom Donlon sastaće se s predstavnicima civilnog društva i najavljeni su susreti s predstavnicima institucija Kosova.

„Predsednica Trandafilova će posetiti Kosovo u drugoj polovini nedelje i susrešće se sa organizacijama civilnog društva kako bi ih informisala o delokrugu rada Specijalnog suda i kako bi odgovorila na pitanja o Specijalnom sudu“, kaže se u saopštenju Specijalnog suda. 

The post Predsednica Specijalnog suda sutra na Kosovu appeared first on Izazov.

Kategorije: Srbija

Ostavku Škora komentarisaće PSG i javnost, a ne ja

Sre, 22/11/2017 - 07:43

Predsednik Pokreta slobodnih građana Srbije Saša Janković objavio je u utorak uveče na svom Tviter nalogu da ostavka člana predsedništva PSG Srđana Škora nije nešto što on treba da komentariše i na to odgovara, već da će to učinit pokret i javnost.

„Potpuno razumem zainteresovanost mnogih da se oglasim, ali ovo nije nešto što ja treba da komentarišem ili na njega odgovaram. To će učiniti Pokret i javnost“, napisao je na Tviteru Janković.

Član Predsedništva PSG Srđan Škoro u utorak je podneo ostavku jer se kako je u ostavci naveo, pokretom upravlja na nedemokratski način.

„Odavno više nismo Pokret, a najmanje slobodni građani. Odluke se donose na način koji nije demokratski. Pokretom i njegovom organizacijom upravlja Slavica Janković, supruga predsednika koja odlučuje o svemu, pa i o kadrovskim rešenjima“, naveo je Škoro u ostavci.

On je tražio i da se o njegovoj ostavci izjasni Predsedništvo pokreta čija sednica je zakazana za sutra, ali i osnivači pokreta koji sastanak treba da imaju u petak.

The post Ostavku Škora komentarisaće PSG i javnost, a ne ja appeared first on Izazov.

Kategorije: Srbija

Pogodne vremenske prilike, saobraćaj umerenog intenziteta

Sre, 22/11/2017 - 07:40

Saobraćaj je ovog jutra umerenog intenziteta i odvija se bez većih gužvi i zastoja na putevima I i II reda, dok se u toku dana manji zastoji mogu očekivati u zonama gde se izvode radovi.

Prema poslednjim informacijama dobijenih od JP "Putevi Srbije" nema zadržavanja na naplatnim stanicama.

Prema podacima Uprave granične policije RS, na graničnim prelazima, zadržavanja za putnička vozila nisu duža od 20 minuta.

The post Pogodne vremenske prilike, saobraćaj umerenog intenziteta appeared first on Izazov.

Kategorije: Srbija

Danas izricanje presude Ratku Mladiću

Sre, 22/11/2017 - 07:32

Sudsko veće Haškog tribunala koje će izreći presudu Ratku Mladiću čine predsedavajući Alfons Ori i članovi Veća Kristof Flige i Bakone Džastis Moloto. 

Mladić, koji je bio komandant Vojske Republike Srpske, optužen je za ratne zločine počinjene na teritoriji Bosne i Hercegovine tokom 1992. do 1995. godine.

Haško tužilaštvo je u završnoj reči krajem prošle godine zatražilo od sudskog veća da Mladića osudi na doživotni zatvor, uz obrazloženje da bi kraća kazna bila "uvreda za žrtve, žive i mrtve i uvreda za pravdu", dok je odbrana tražila oslobađajuću presudu.

Optužnica Mladića tereti u dve tačke za genocid, u pet tačaka za zločine protiv čovečnosti – progoni, istrebljivanje, ubistvo, deportacija i nehumana dela (prisilno premeštanje).

U dodatne četiri tačke za kršenje zakona ili običaja ratovanja, Mladić je optužen i za ubistvo, terorisanje, protivpravne napade na civile i uzimanje talaca.

Mladić je sve optužbe negirao.

Suđenje Ratku Mladiću počelo je u maju 2012. godine, a okončano je 15. decembra 2016. godine.

Ratko Mladić je rođen 12. marta 1943. godine u selu Božinovići, u opštini Kalinovik u Bosni i Hercegovini. Bio je general i komandant Vojske Republike Srpske (VRS) od 1992. do 1996. godine. 

Školovao se na Vojnoj akademiji Jugoslovenske narodne armije u Beogradu. Službovao je kao starešina na području Makedonije i Kosova i Metohije. Za komandanta devetog korpusa u Kninu postavljen je 1991. 

Aprila 1992. godine vanredno je unapređen u čin general-potpukovnika, a već narednog dana postavljen je za načelnika štaba i ujedno zamenika komandanta u komandi Druge vojne oblasti JNA u Sarajevu.

Na tu dužnost stupio je 10. maja 1992. godine. Posle dva dana, odlukom Narodne skupštine Srpske Republike u Banjaluci, a na predlog Radovana Karadžića, Mladić je postavljen za komandanta Glavnog štaba Vojske Republike Srpske i na tom položaju je ostao do 1996. godine. Redovno je unapređen u čin general-pukovnika 24. juna 1994.

Novembra 1996. godine, ukazom tadašnje predsednice Republike Srpske Biljane Plavšić, Ratko Mladić smenjen je sa mesta komandanta Glavnog štaba VRS i nije imenovan za načelnika Generalštaba, pod pritsikom međunarodne zajednice i Haškog tribunala.

Zvanično, njegova vojna karijera u VRS završava se polovinom 1997. godine, dok nezvanično oficir VRS ostaje sve do penzionisanja, 7. marta 2002, kada ukazom predsednika Republike Srpske "prestaje profesionalna vojna služba general-pukovnika Ratka Mladića."

Međutim, Mladić je imao status aktivnog vojnog lica i u SRJ, sve dok ukazom predsednika SRJ Vojislava Koštunice nije penzionisan 28. februara 2001. godine.

Mladić je uhapšen u maju 2011. godine, nakon godina skrivanja i izručen je Hagu.

The post Danas izricanje presude Ratku Mladiću appeared first on Izazov.

Kategorije: Srbija

Danas presuda Ratku Mladiću

Sre, 22/11/2017 - 07:30

Haški tribunal izreći će danas prvostepenu presudu generalu i ratnom komandantu Vojske Republike Srpske Ratku Mladiću.

General Mladić (73) optužen je za genocid u Srebrenici, progon Muslimana i Hrvata širom BiH, terorisanje stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem, i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce, 1992-95.

Optužnica, u pet tačaka, Mladića tereti za progon, istrebljenje, ubistva deportacije i prisilno premeštanje, kao zločine protiv čovečnosti. U dodatnih pet tačaka, Mladić je optužen je i za ubistvo, teror, nezakonite napade na civile i uzimanje talaca, kao kršenje zakona i običaja rata.

Suđenje generalu Mladiću počelo je u maju 2012, godinu dana nakon što je on, krajem maja 2011, posle 16 godina bekstva, bio uhapšen u Srbiji i izručen u Hag.

Tužilaštvo je izvođenje dokaza protiv Mladića završilo u februaru 2014. Dokazni postupak odbrane trajao je od maja 2014. do 16. avgusta 2016.

U završnoj reči, u decembru prošle godine, tužioci su zatražili da general Mladić bude proglašen krivim po svim tačkama optužnice i da mu sud izrekne kaznu doživotnog zatvora.

Branioci su tvrdili da nijedna tačka optužnice nije bila dokazana i zatražili da Tribunal generala Mladića oslobodi krivice.

Zahtevajući da Mladić bude oslobođen krivice, odbrana je tvrdila da su Sarajevo, Srebrenica i druga mesta, kao „branjeni gradovi“, bili legitimna vojna meta.

U prvom pojavljivanju pred Tribunalom, Mladić je odbio da se izjasni o krivici, a sudija je, u skladu s pravilima, u spis uneo da se optuženi ne oseća krivim.

The post Danas presuda Ratku Mladiću appeared first on Izazov.

Kategorije: Srbija

Dačić u Buenos Ajresu o spoljnopolitičkim prioritetima Srbije

Sre, 22/11/2017 - 07:25

Šef srpske diplomatije Ivica Dačić održao je u Buenos Ajresu predavanje u Argentinskom savetu za međunarodne odnose, koji mu je dodelio titulu dopisnog člana i upoznao prisutne sa spoljnopolitičkim prioritetima Srbije, ali i sa tokom unutrašnjih reformi u Srbiji i dijaloga Beograda i Prištine.

Dačić je održao predavanje u utorak u Buenos Ajresu na temu „Spoljna politika Srbije i aktuelni izazovi“, navedeno je u današnjem saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Srbije.

U svom izlaganju u Argentinskom savetu za međunarodne odnose (Consejo Argentino para las Relaciones Internacionales-CARI), on je govorio o spoljnopolitičkim prioritetima Srbije, regionalnoj politici, oceni saradnje Srbije sa Argentinom i drugim latinoameričkim državama, zajedničkom podrškom principu međunarodnih odnosa, kao i o aktivnostima Srbije u regionalnim inicijativama Latinske Amerike.

Šef srpske diplomatije je prisutne upoznao i sa tokom unutrašnjih reformi u Srbiji, procesom evropskih integracija i rezultatima ekonomske reforme Srbije.

Dačić je informisao prisutne na skupu i sa tokom dijaloga Beograda s Prištinom, sa do sada postignutim rezultatima i sa, kako je navedeno, opstrukcijama privremenih predstavnika vlasti u Prištini u implementaciji dogovorenog.

Nakon uvodnog izlaganja, Dačić je odgovarao na pitanja prisutnih koja su pre svega bila usmerena na spoljnu politiku Srbije u pocesu pristupanja EU, ali i prema Rusiji i regionu.

Skupu su prisustvovali predstavnici političkog i akademskog života Buenos Ajresa, kao i predstavnici diplomatskog kora.

The post Dačić u Buenos Ajresu o spoljnopolitičkim prioritetima Srbije appeared first on Izazov.

Kategorije: Srbija

Putin sa Erdoganom i Rohanijem

Sre, 22/11/2017 - 07:10

Ruski predsednik Vladimir Putin sastaje se danas u Sočiju sa svojim turskim i iranskim kolegama da bi „radili na dugoročnom rešenju“ sukoba u Siriji, nekoliko dana pre nastavka mirovnih pregovora u Ženevi.

Putin, Redžep Tajip Erdogan i Hasan Rohani treba da razgovaraju o eventualnom „Kongresu sirijskog nacionalnog dijaloga“, na kome bi se vlada i opozicija sreli u Rusiji, što je ideja koju je opozicija odbila, ostajući privržena ženevskom procesu. Frakcije sirijske opozicije će danas razgovarati u Rijadu o zajedničkom stavu s kojim bi izašli na ženevske pregovore, koji bi trebalo da budu o novom ustavu i izborima.

Kamen spoticanja za sve dosadašnje inicijative za političko rešenje šestogodišnjeg rata jeste sudbina predsednika Bašara el Asada.

Odlazak Asada bi, prema Moskvi i Teheranu, izazvao haos, dok pobunjenici, koji imaju podršku Turske i Zapada, odbijaju svako rešenje koje uključuje njegov ostanak na vlasti zbog, kako navode, zločina počinjenih tokom rata.

Putin se u ponedeljak sreo sa Asadom koji je stigao u neočekivanu posetu Rusiji, a telefonom je o Siriji razgovarao i s predsednikom SAD Donaldom Trampom.

Rusija i Iran, koji podržavaju Asada, i Turska, koja podržava pobunjenike, pokrovitleji su mirovnog procesa iz Astane, kojim su uspostavljene „sigurne zone“ u sirijskim regionima Idlib i Homs, predgrađu Damaska Istočnoj Guti i na jugu zemlje.

U sedam navrata ove godine, pregovori koje je inicirala Moskva doveli su za isti sto predstavnike vlade i opozicije, gde je fokus bio na vojnim i tehničkim pitanjima. 

The post Putin sa Erdoganom i Rohanijem appeared first on Izazov.

Kategorije: Srbija

„Zastoj u procesu pomirenja na Zapadnom Balkanu“

Tor, 21/11/2017 - 23:37

U izveštaju objavljenom na sajtu Saveta Evrope (SE), Nils Muižnieks navodi da se to odnosi, pre svega, na negiranje genocida, slavljenje ratnih zločinaca i pokušaje rehabilitacije osoba umešanih u zločine počinjene tokom ratova devedesetih godina prošlog veka.

Revizionizam događaja vezanih za Drugi svetski rat, zapaljiva retorika nekih političkih lidera i etnička podela u obrazovanju, dodatno su pojačali te podele, kaže Muižnieks.

Dodaje da je krajnje vreme da politički lideri u regionu zajednički rade na rešavanju pitanja iz prošlosti i stvore zajedničku viziju budućnosti.

Govoreći o pitanju nestalih osoba, Muižnieks navodi da su države pravno obavezne da istraže teška kršenja ljudskih prava, uključujući i ovo pitanje, kao i da ispoštuju pravo porodica žrtava da saznaju istinu.

Od gotovo 40.000 ljudi koji su nestali tokom ratova devedesetih, za više od dve trećine je utvrđeno šta se sa njima dogodilo, što je dostignuće nezabeleženo na globalnom nivou, navodi Muižnieks.

Međutim, dodaje da uspešan zaključak ovog procesa ometaju odsustvo političke volje i neadekvatni finansijski i ljudski resursi za ekshumacije i neophodan forenzički rad.

Pored toga, sa prolaskom vremena potencijalni svedoci koji bi mogli dati informacije o masovnim grobnicama umiru ili oklevaju da svedoče.

Proteklih godina otkriveno je nekoliko važnih masovnih grobnica, uključujući one u Tomašici i Korićanskim Stenama u BiH i u Rudnici u Srbiji, navodi se u izveštaju.

Bez obzira na to, u odsustvu istinskog političkog dijaloga na regionalnom nivou i bez otvaranja svih vojnih i policijskih arhiva koji mogu sadržati važne informacije o nestalim osobama, u toj oblasti biće postignuto malo ili nimalo napretka, navodi zvaničnik SE.

Ukazao je da je bitna i borba protiv nekažnjivosti za ratne zločine na međunarodnom, ali i domaćem planu. Nekažnjavanje ohrabruje činjenje i ponavljanje zločina, nanosi dodatnu patnju žrtvama i ima negativan efekat na vladavinu zakona i poverenje javnosti u pravdu.

U tom smislu, Muižnieks ukazuje na ključnu ulogu Haškog tribunala, čiji mandat ističe u decembru, u osiguravanju da se odgovorni za zločine i teška kršenja ljudskih prava privedu pravdi.

Njegovo nasleđe zato treba predstaviti i objasniti javnosti u regionu na ubedljiv i nepristrasan način, dodaje Muižnieks.

U izveštaju Muižnieks navodi da je primetan određen pozitivni razvoj u procesuiranju ratnih zločina na nacionalnom nivou, kao što je slučaj u BiH sa suđenjem za neke zločine vezane za seksualno nasilje.

Ipak ukazuje i da se borba protiv nekažnjivosti zločina presporo kreće i ostaje izvestan broj ozbiljnih propusta, pa tako, na primer, u Srbiji i Hrvatskoj procesuirani su do sada samo policijski vojni zvaničnici nižeg ranga.

Muižnieks navodi da na Kosovu ozbiljan izazov za domaće pravosuđe predstavlja rad na kompleksnim ratnim zločinima, s obzirom na broj strukturnih problema u pravosudnom sistemu i veoma nizak nivo poverenja javnosti u institucije.

Zvaničnik SE ukazao je i na značaj pristupa reparacijama i odšteti za žrtve rata, koji treba da bude adekvatan, brz i efikasan.

Muižnieks je u izveštaju naveo i značaj inkluzivnog obrazovanja, ukazujući i to da države imaju obavezu da se bore protiv i ukinu segregaciju u obrazovnom sistemu.

Bez obzira na to smatra da se generacije dece u BiH, Hrvatskoj, Kosovu i Makedoniji obrazuju u etnički odvojenim školama pod izgovorom zaštite jezika i kulturnih prava određene etničke grupe.

U izveštaju Muižnieks zaključuje da su zemlje regiona u protekloj deceniji ostvarile značajne korake kako bi uskladile svoje zakonodavstvo i praksu sa evropskim i međunarodnim standardima, ali da sadašnji znaci regresije rizikuju da ugroze dosadašnji napredak.

Kako bi se ovi negativni trendovi preokrenuli, učeći iz lekcija prošlosti, svi politički akteri treba da ostave po strani svoje kratkoročne političke ciljeve i fokusiraju se na jačanju socijalne kohezije umesto da rade na širenju etničkih podela.

The post „Zastoj u procesu pomirenja na Zapadnom Balkanu“ appeared first on Izazov.

Kategorije: Srbija

Susret Jeremića i Zaeva

Tor, 21/11/2017 - 23:34

Tokom susreta predstavnika Narodne stranke i SDSM, najviše reči je bilo o unapređenju bilateralnih odnosa dve zemlje, regionalnoj saradnji, kao i neophodnosti očuvanja stabilnosti u ovom delu Evrope, navodi se u saopštenju.

U razgovoru su istakli i značaj napretka demokratskih procesa u Srbiji i Makedoniji, posebno naglašavajući važnost jačanja vladavine prava i slobode medija.

U saopštenju se ističe da je sastanak protekao u izuzetno konstruktivnoj atmosferi.

U delegaciji Narodne stranke, pored Jeremića, bili su i prvi potpredsednik Miroslav Aleksić, potpredsednici Zdravko Ponoš i Nikola Jovanović, predsednica Foruma žena Dijana Vukomanović i poverenik za međunarodne odnose Damjan Krnjević Mišković, navodi se u saopštenju.

The post Susret Jeremića i Zaeva appeared first on Izazov.

Kategorije: Srbija

Šutanovac sa Zaevom

Tor, 21/11/2017 - 23:33

Kao predstavnici dva sestrinske socijaldemokratske stranke još jednom su potvrdili opredeljenost zajedničkim vrednostima i daljim evropskim integracijama, kao i važnosti prijateljstva i uzajamne pomoći, saopštila je DS.

Oni su razgovarali o saradnji, razmenili su mišljenja o različitim segmentima odnosa između dve zemlje, a Zaev je upoznao Šutanovca sa glavnim temama njegove posete Beogradu.

Sastanku su prisustvovali ministar unutrašnjih poslova Oliver Spasovski, ministar za informatičko društvo i javnu administraciju Damjan Mančevski, internacionalna sekretarka i narodna poslanica DS Aleksandra Jerkov i narodni poslanik Radoslav Milojičić.

The post Šutanovac sa Zaevom appeared first on Izazov.

Kategorije: Srbija

Koje je rešenje političke krize u Nemačkoj?

Tor, 21/11/2017 - 23:04

Spoljnopolitički urednik nedeljnika „Vreme“ Andrej Ivanji kaže za RTS da Nemačka nije navikla na političku krizu u kakvoj se našla nakon prekida koalicionih pregovora. Smatra da prekid pregovora nije manevar nemačke kancelarke Angele Merkel, kao i da će ona ostati na toj funkciji.

The post Koje je rešenje političke krize u Nemačkoj? appeared first on Izazov.

Kategorije: Srbija

Lični aistent – pomoć i podrška deci sa posebnim potrebama

Tor, 21/11/2017 - 23:00

Matija je izgubio vid sa tri godine posle operacije karcinoma. Redovno je na nastavi i ide u drugi razred. Od ove školske godine na časovima sa njim ali i od škole do kuće stalno je asistentkinja Bojana Kostadinović.

Bojana mu pomaže oko matematike i kaže da mu ide odlično. "Što se tiče matematike imamo seckane brojeve, lepak, tu su i zagrade i iksevi", priča Bojana.

Učiteljica i Matijina mama smislile su način za matematiku koju ovaj dečak neobično voli. Od ove godine gradivo prati uz pomoć udžbenika na Brajevom pismu.

"Imali smo malo problem oko Brajeve azbuke jer sam morala i ja da učim uporedo sa njim, mama je tu isto asistirala kad je bilo potrebno. Matija je savladao Brajevo pismo, sada radimo na čitanju", kaže Danijela Njemculović, učiteljica.

Za porodicu dece sa posebnim potrebama usluga personalnog asistenta je dragocena.

"Rasterećeniji je dan, on je srećniji što je malo promenio, što nije samo sa mamom, zadovoljan je", kaže Ana Perić Milutinović, Matijina mama.

"Napravili smo pilot projekat preko nevladinog sektora i to je ovo što se trenutno dešava, trenutno ima šest ličnih pratilaca za šestoro dece, a izmenili smo u međuvremenu skupštinsku odluku, da bi tu uslugu uveli, da bude i budžetska", kaže Dobrica Đurić, član opštinskog veća opštine Bor za socijalnu politiku i brigu o deci.

Matija na ovaj način ima priliku da raste sa vršnjacima, obrazuje se i napreduje u svom gradu. Da nije bilo razumevanja u lokalnoj zajednici, najbliža škola za njega bila bi u Zemunu.

The post Lični aistent – pomoć i podrška deci sa posebnim potrebama appeared first on Izazov.

Kategorije: Srbija

Ubistvo u Pančevu

Tor, 21/11/2017 - 22:51

Lokalni mediji navode da se ubijena žena porodila pre 20 dana i da je bebu sada preuzeo Centar za socijalni rad.

Policija je uhapsila osumnjičenog za ubistvo, koji je u trenutku tragedije već bio osuđen na kaznu kućnog zatvora zbog nasilništva.

Ubistvu je prethodila svađa supružnika, a pretpostavlja se da je osumnjičeni bio pijan.

The post Ubistvo u Pančevu appeared first on Izazov.

Kategorije: Srbija

Tompson za predavanje spreman

Tor, 21/11/2017 - 22:39

"’U junačkoj zemlji miloj’ u mesecu sećanja na Vukovar u goste nam dolazi Marko Perković Tompson. Srednjoškolci, vidimo se", glasi najava Studentskog katoličkog centra za predavanje koje će se održati u četvrtak, u tom centru.

"Popularni muzičar, poznat po pevanju poskočice o klanju Srba, održaće predavanje maloletnicima o ljubavi i domovini", prenosi hrvatski portal Indeks.

The post Tompson za predavanje spreman appeared first on Izazov.

Kategorije: Srbija

Popović: Još nisam tužio KRIK ali ću to sigurno učiniti

Tor, 21/11/2017 - 21:44

Ministar bez portfelja zadužen za inovacije Nenad Popović izjavio je danas da još nije podneo tužbu protiv Mreže za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) zbog navoda koje je ta redakcija objavila o njegovoj imovini u okviru projekta „Rajski papiri“ ali je dodao da će to sigurno učiniti.

Gostujući na Radio-televiziji Vojvodine, ministar je ponovio da su sve njegove kompanije registrovane u Evropi i Rusiji, uključujući i Kipar koji je kako je naveo, član EU.

„Dajem reč da ću tužiti KRIK ovih dana jer njihovi novinari objavljuju neistine. Prva laž je da imam kompanije na ‘rajskim ostrvima’, druga je da sam hteo da ih imam ali da mi to nisu dozvolili zbog mog posla u Rusiji“, rekao je Popović.

On je dodao da se sve transakcije njegovih firmi, bez obzira da li se obavljaju na Kipru, u Holandiji ili Lukesnburgu, vrše isključivo po zakonima EU.

The post Popović: Još nisam tužio KRIK ali ću to sigurno učiniti appeared first on Izazov.

Kategorije: Srbija

Šarčević: U Srbiji se godišnje prijavi oko 75 slučajeva vršnjačkog nasilja u školama

Tor, 21/11/2017 - 21:16

Ministar prosvete Mladen Šarčević izjavio je večeras da se u Srbiji godišnje prijavi oko 75 slučajeva vršnjačkog nasilja u školama što je, kako je naveo, svrstava među zemlje sa najnižom stopom prijavljenih slučajeva u svetu.

Gostujući na Radio-televiziji Srbije, ministar je kazao da je vršnjačko nasilje među učenicima pošast koja je svuda u svetu u porastu, navodeći da je u Grčkoj zabeleženo tri puta više takvih događaja nego u Srbiji.

„Mnogo toga se ne prijavi. Škole su ćutale jer je lakše da se nešto zataška a mi očekujemo da se istina ne prikriva. Škola mora da javi Školskoj upravi i inspekciji kada dođe do nemilog događaja“, kazao je Šarčević dodajući da odgovornost škole postoji samo ako nije uradila svoj posao u skladu sa procedurama.

On je kazao da se novim sistemskim zakonom o obrazovanju predviđa odgovornost zaposlenih u školi, roditelja i same dece u slučajevima vršnjačkog nasilja.

„To će se uvek dešavati u nekoj meri, a škola mora da postavi pravila šta se može a šta ne. Zanemarili smo vaspitnu funkciju u školama, ali odgovornost ne može da preuzme samo škola već to moraju učiniti i roditelji“, rekao je Šarčević.

Ministar je dodao da je formiran tim koji čine predstavnici šest ministarstava i koji će biti zadužen za borbu protiv vršnjačkog nasilja.

The post Šarčević: U Srbiji se godišnje prijavi oko 75 slučajeva vršnjačkog nasilja u školama appeared first on Izazov.

Kategorije: Srbija

Makron poslednja nada Evrope, ali može li bez Nemačke?

Tor, 21/11/2017 - 20:39

Kako se navodi u analizi, uloga viteza u sjajnom oklopu jedna je od Makronovih omiljenih, bilo da se suprotstavlja predsedniku SAD Donaldu Trampu po pitanju klimatskih promena, bilo da posreduje u bliskostočnim krizama ili vodi energičnu kampanju kako bi Pariz učinio najnovijom svetskom finansijskom prestonicom.

Ipak, zamke vrebaju, ocenjuje AP.

Neiskusni 39-godišnji Makron, kako se navodi, mora da savlada mnoge prepreke kako bi transformisao Francusku u ekonomsku supersilu koja bi mogla da vodi ostatak Evrope ka prosperitetu.

A umesto da ostave Makrona u centru pažnje kao evropskog superstara, problemi nemačke kancelarke Angele Merkel sa formiranjem koalicije u Nemačkoj mogle bi zapravo da povuku francuskog predsednika nadole sa njom, ističe se u tekstu.

"Makron može da vodi Evropu samo ako je u punoj saradnji sa Nemačkom", kaže Simon Tilford, zamenik direktora Centra za evropske reforme dodajući da Francuskoj treba angažovana, kooperativna Nemačka.

U Evropi koja traga za pravcem, mnogi vide Makrona kao preko potrebnog kapetana, energičnog, sa pogledom napred.

Makronov status kao lidera ujedinjene Evrope zavisiće od brzine i uspešnosti ekonomskog oporavka Francuske, ali u velikoj meri i od Nemačke, ocenjuje AP.

Poslednjih godina, "nemački motor radio je punom brzinom, dok je francuski praktično stajao. Nemački motor zapao je u neizvesnost baš u trenutku kad se francuski motor ponovo upalio sa predsednikom Makronom", kaže evropski poslanik Alen Lamasur za radio Europe1.

"U interesu Evrope je da Nemačka izađe iz ove političke krize što pre", zaključuje Lamasur.

The post Makron poslednja nada Evrope, ali može li bez Nemačke? appeared first on Izazov.

Kategorije: Srbija