Izazov

Syndicate content
Najbrže vesti u Srbiji
Updated: 13 min 30 sek od tega

Cucić: Sporazum sa Fronteksom dobro promišljen potez

Pet, 21/09/2018 - 11:36

Komesar za izbeglice i migracije Vladimir Cucić pozdravio je danas sporazum Srbije i Evropske unije (EU) o akcijama koje sprovodi Evropska agencija za graničnu i obalsku stražu (Fronteks) u Srbiji i ocenio da je to dobro promišljen potez Ministarstva unutrašjih poslova i da država time ništa ne gubi.

„Fronteks je inače ovde već prisutan unazad dve-tri godine. To je bio jedan dobar i promišljen potez MUP Srbije, znajući naše mesto na ruti. Srbija time ništa ne gubi“, kazao je Cucić za RTS, komentarišući sporazum koji su juče u Beogradu parafirali mjinistar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović i evropski komesar za unutrašnja pitanja i migracije Dimitris Avramopulos.

Cucić je kazao da se u Srbiji nalazi oko 4.200 migranata i da je sve spremno za predstojeću jesen i zimu.

On je kazao da u Srbiji postoje dve kategorije migranat, odnosno oni koji čekaju u Srbiji da legalno uđu u EU i oni koji borave po dva ili tri dana ne tražeći nikakvu asistenciju.

„Naša kuća je na sred puta. Migranti prolaze, traže slabe tačke, uvek ima i uvek će se naći. Srećan sam što Srbije nije slaba tačka i neće biti slaba tačka“, kazao je Cucić.

The post Cucić: Sporazum sa Fronteksom dobro promišljen potez appeared first on Izazov.

Kategorije: Srbija

U udesu trajekta u Tanzaniji 86 mrtvih

Pet, 21/09/2018 - 11:28

Lokalni portal Građanin je na svom sajtu objavio novi bilans žrtava, pozivajući se na podatke Džona Mongele, regionalnog komesara Mvanze, gde se juče desila nesreća, preneo je Rojters.

Britanska agencija navodi da se strahuje da bi konačan bilans žrtava mogao biti mnogo veći.

Mongela je prethodno za AP rekao da ne može da spekulište o broju koji su bili na trajektu, ističući da je sva pažnja usmerena na akciju spasavanja.

Američka agencija napominje da takvi trajekti često budu preopterećeni sa nekoliko stotina putnika.

Prema prvim procenama, trajekt Njerere prevozio je više od 300 ljudi, naveo je Rojters.

Na istom jezeru 1996. u udesu trajekta poginulo je najmanje 500 ljudi, podsetila je britanska agencija.

The post U udesu trajekta u Tanzaniji 86 mrtvih appeared first on Izazov.

Kategorije: Srbija

Beograd: Jedna osoba povređena u saobraćaju

Pet, 21/09/2018 - 11:17

Hitna pomoć tokom noći obavila je 90 intervencija od kojih 13 na javnim mestima, a zbrinuta je jedna osoba koja je povređena u saobraćajnoj nesreći u Karađorđevoj ulici kod Brankovog mosta, rekli su jutros u toj službi.

Udes se dogodio sinoć u 19.20, a povređeni muškarac posle ukazane pomoći zbrinut je u Urgentnom centru, rekao je saradnik Hitne pomoći za komunikaciju sa medijima Mirko Lutovac.

Ekipa Hitne pomoći intervenisala je nešto pre 21 čas u Ulici Mije Kovačevića 45, ali je samo mogla da konstatuje smrt muškarca koji je, kako su preneli beogradski mediji, najverovatnije izvršio samoubistvo.

Prema navodima medija, muškarac je skočio sa studentskog doma na Karaburmi nakon svađe sa devojkom na koju je potegao pištolj, a nije je povredio.

The post Beograd: Jedna osoba povređena u saobraćaju appeared first on Izazov.

Kategorije: Srbija

U požaru na naftnoj bušotini kod Požarevca povređena tri radnika

Pet, 21/09/2018 - 11:12

U požaru na naftnoj bušotini u Bradarcu kod Požarevca povređena su tri radnika, saopštila je Naftna industrija Srbije (NIS).

Radio-televizija Srbije prenela je sinoć da su dvojica teže povređenih radnika posle ukazane pomoći u požarevačkoj bolnici prebačeni u Beograd sa opekotinama drugog i trećeg stepena na više od 50 odsto površine tela, ali nisu životno ugroženi.

NIS je saopštio da je požar izbio sinoć oko 19.30 tokom remonta bušotine, da je ugašen oko 21 čas i da nema opasnosti po životnu sredinu i meštane sela Bradarac.

Ta kompanija navela je da sarađuje sa nadležnim službama i da će nakon istrage biti poznati podaci o uzrocima požara.

The post U požaru na naftnoj bušotini kod Požarevca povređena tri radnika appeared first on Izazov.

Kategorije: Srbija

AMSS: Pojačan saobraćaj na putevima u Srbiji

Pet, 21/09/2018 - 11:10

Saobraćaj na putevima u Srbiji danas će biti pojačanog intenziteta, saopštio je Auto-moto savez Srbije (AMSS).

Na graničnim prelazima nema dužih zadržavanja za putnička vozila, dok kamioni na Horgošu i Kelebiji čekaju oko četiri sata a na Batrovcima oko devet sati.

Na brojnim deonicama na putevima u Srbiji u toku su radovi, pa je na tim mestima potreban dodatni oprez i poštovanje saobraćajne signalizacije, upozorio je AMSS.

The post AMSS: Pojačan saobraćaj na putevima u Srbiji appeared first on Izazov.

Kategorije: Srbija

Poslanici danas o ukidanju zakona o privremenom smanjenju penzija

Pet, 21/09/2018 - 11:06

Skupštini Srbije počeće danas vanredno zasedanje na kom će se između ostalog razmatrati i ukidanje zakona o privremnom smanjenju penzija.

To je predviđeno izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju kojim se ukida i formula za usklađivanje penzija, a Vladi Srbije daje diskreciona mogućnost da isplaćuje „novčano uvećanje“ uz penziju.

Na dnevnom redu su i izmene i dopune Finansijskog plana Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2018. godinu zbog planiranog povećanja penzija.

Na sednici sazvanoj na zahtev 157 poslanika, razmatraće se i izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju kojim se za još godinu dana produžava studiranje po starom programu.

Na dnevnom redu su i Predlog zakona o profesijama od posebnog interesa za Srbiju i uslovima za njihovo obavljanje, Predlog odluke o izboru viceguvernera Narodne banke Srbije, koji je podnela guvernerka Narodne banke Srbije, kao i više međudržavnih sporazuma.

Početak sednice je u 10.00.

The post Poslanici danas o ukidanju zakona o privremenom smanjenju penzija appeared first on Izazov.

Kategorije: Srbija

Danas sunčano i toplo, ponegde umereno oblačno

Pet, 21/09/2018 - 11:00

U Srbiji će danas biti sunčano i toplo, samo će ujutru u centralnim krajevima i tokom dana na jugu biti umereno oblačno, najavio je Republički hidrometeorološki zavod Srbije.

Vetar slab i umeren jugoistočni, na jugu Banata i donjem Podunavlju povremeno jak. Jutarnja temperatura od 9 do 17 stepeni Celzijusa, na jugu Banata oko 21 stepen. Najviša temperatura od 27 do 31.

I u Beogradu će biti pretežno sunčano i toplo, vetar slab i umeren jugoistočni. Jutarnja temperatura oko 17, najviša dnevna oko 30 stepeni.

Pogoršanje biometeoroloških prilika nepovoljno će uticati na većinu hroničnih bolesnika. Oprez se savetuje reumatičarima i srčanim bolesnicima. Bolovi u mišićima i glavobolja su mogući kao meteoropatske reakcije. Preporučuje se pridržavanje saveta lekara i uzimanje redovne terapije.

The post Danas sunčano i toplo, ponegde umereno oblačno appeared first on Izazov.

Kategorije: Srbija

Klinički centar u Nišu dobija helidrom

Pet, 21/09/2018 - 10:50

Helidrom će biti izgrađen u blizini zgrade novog Kliničkog centra, iza Hitne pomoći, i tako će KC Niš biti prvi klinički centar u Srbiji koji ima svoj helidrom, izuzev VMA.

Direktor niškog Kliničkog centra, profesor Zoran Radovanović kaže za RTS da su, zahvaljujući angažovanju ministra Zlatibora Lončara i Direktorata za civilno vazduhoplovstvo, obezbeđena sredstava za izgradnju helidroma.

"Uz redovni postupak i proceduru, uspeli smo da, uz pomoć Građevinsko-arhitektonskog fakuleta u Nišu, obezbedimo i ispitivanje tla, odnosno nosivost za velike helikoptere koji prevoze bolesnike", rekao je Radovanović.

Kako kaže, u toku je postupak za dobijanje svih potvrda i dozvola i očekuje da će to brzo biti završeno.

"Ovo je velika stvar i za grad Niš, i za jug Srbije i za naše zdravstvo. Direktno iz nove zgrade možemo transportovati pacijenta helikopterom, i očekujem da se procedura završi u narednih mesec dana", istakao je Radovanović.

Izgradnja će, kako kaže, trajati oko 25 dana, a očekuje da sve bude završeno za mesec, do mesec i po dana.

Radovanović ističe da se, od otvaranja nove zgrade, nije stalo sa gradnjom u ovom kliničkom centru.

"Svakog dana se nešto novo radi, što je dobra stvar za sve nas", napominje Radovanović.

Ističe da postoje idealni uslovi za rad helidroma, jer će na njemu biti moguća i dnevna i noćna sletanja, uz izuzetnu preglednost.

Paralelno sa helidromom biće izgrađen i veliki parking, koji spaja novu zgradu sa starom zgradom KC u Nišu.

The post Klinički centar u Nišu dobija helidrom appeared first on Izazov.

Kategorije: Srbija

Kako funkcioniše protivgradna zaštita na području Vranja

Pet, 21/09/2018 - 10:29

Svakog dana u prepodnevnim satima uspostavlja vezu sa radarskim centrom. Strelac Stojan Micić dve godine radi u protivgradnoj stanici, u mahali Osatica kod sela Bresnica.

Uvek je u pripravnosti, a od meteoroloških prilika zavisi da li do nekoliko kilometara udaljene stanice ide motorom, automobilom, traktorom, ili pešaka.

"U principu, pucamo jednu ili dve rakete najviše, znači uspešno dejstvujemo sa najviše dve rakete. Ja sam na poziciji gde mogu sa svih strana, odnosno u svakom pravcu da pucam", kaže strelac Stojan Micić i dodaje da za sada nije potrebno da se obezbedi više raketa.

Svaka stanica na početku sezone dobije u proseku 10 raketa. Do pre dve godine radilo je pet, sada radi devet protivgradnih stanica, od ukupno 17 na teritoriji Vranja.

Za ovu sezonu karakteristično je izuzetno nestabilno vreme. Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije, na području grada Vranja bilo je 28 dana sa radarskim praćenjem potencijalno gradonosnih oblaka.

RHMZ beleži štetu od grada na poljoprivrednim kulturama u vranjskom kraju na 15 hektara, sa minimalnim oštećenjima od 10 do 20 odsto. U Katunu stradali su usevi sezonskog voća i povrća.

"I ove, tako i prethodnih godina, grad je naneo katastrofalne štete, paradajz koji ima oko pet i po hiljada korena je 90 posto uništen", ističe Nenad Zlatanović, poljoprivrednik iz sela Katun.

Drugi poljoprivrednik iz Katuna, Dobrivoje Zlatanović, kaže da usevi u plastenicima nisu oštećeni.

"Grad ošteti foliju, ali papriku ne može", dodaje Zlatanović.

U dosadašnjoj sezoni odbrane od grada bilo je sedam dana kada su dejstvovali strelci, a utrošene su 64 rakete.

Zbog nedostatka strelaca nisu aktivirane dve lansirne stanice u Vranju, a grad je pripremio projekat za renoviranje šest tehnički neispravnih objekata.

The post Kako funkcioniše protivgradna zaštita na području Vranja appeared first on Izazov.

Kategorije: Srbija

Umro predsednik Vijetnama Čan Dai Kvang

Pet, 21/09/2018 - 10:05

Vest o smrti predsednika Vijetnama objavila je zvanična vijetnamska novinska agencija ne navodeći više detalja, prenosi AP.

Čan Dai Kvang se poslednji put pojavio u javnosti na sednici Politbiroa vladajuće Komunističke partije i prijemu za kinesku delegaciju u sredu.

Za predsednika Vijetnama izabran je u aprilu 2016. godine.

The post Umro predsednik Vijetnama Čan Dai Kvang appeared first on Izazov.

Kategorije: Srbija

Pokušao da upuca studentkinju pa skočio sa 13. sprata

Pet, 21/09/2018 - 00:31

Muškarac, star 33 godine, upao je sa pištoljem u sobu studentkinje u domu Karaburma u Beogradu.

On je došao kod studentkinje (24) u studentski dom Karaburma i posle svađe ispalio više hitaca u njenom pravcu, srećom nije je pogodio.

Nakon toga skočio je kroz prozor 13. sprata i izvršio samoubistvo.

The post Pokušao da upuca studentkinju pa skočio sa 13. sprata appeared first on Izazov.

Kategorije: Srbija

Požar na naftnoj bušotini kod Požarevca, povređena tri radnika

Pet, 21/09/2018 - 00:19

U požaru koji je nešto pre 20 časova izbio na naftnoj bušotini u Bradarcu kod Požarevca, povređena su trojica radnika, od kojih dvojica teže, prenela je Radio-televizija Srbije.

Po navodima RTS-a, dvojica teže povređenih radnika su posle ukazane pomoći u požarevačkoj bolnici preveženi u Beograd sa opekotinama drugog i trećeg stepena na više od 50 odsto površine tela ali nisu životno ugroženi. 

Požar je zahvatio platformu, okolno drveće i rastinje a ugašen je posle 40-ak minuta intervencijom požarevačakih vatrogasaca.

Uzrok požara još nije poznat.

The post Požar na naftnoj bušotini kod Požarevca, povređena tri radnika appeared first on Izazov.

Kategorije: Srbija

Izložba „To smo mi – narodna zanimanja u Srbiji“ u Etnografskom muzeju

Čet, 20/09/2018 - 23:44

Postavkom izložbe "To smo mi – narodna zanimanja u Srbiji" posetiocima se nudi uvid u deo onoga što je doprinelo stvaranju identiteta naroda sa ovih prostora. 

Zanimanja, od praistorije do danas, kao i predmeti poznatih istorijskih ličnosti, predstavljaju svojevrstan pregled istorijskog nasleđa koje čuva od zaborava Etnografski muzej. 

Prikazani etnografski predmeti tradicionalne kulture, potkrepljeni starim fotografijama, daju jasnu sliku o društvenom poreklu, intelektualnim, estetskim okvirima koji određuju ljude sa ovih prostora.

Izložba pruža odgovor na pitanje šta je Etnografski muzej i šta on predstavlja za naše društvo. 

Vršilac dužnosti direktora Etnografskog muzeja Tijana Čolak Antić osvrnula se na delovanje muzeja u proteklih godinu dana.

"Imali smo sedam izložbi kustosa Etnografskog muzeja, tri izložbe u inostranstvu, tri gostujuće izložbe u našem prostoru. Posebno zadovoljstvo za sve zaposlene u muzeju predstavlja činjenica da smo uvrstili srpsko kolo u Uneskovu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa", navela je Čolak Antićeva. 

Ona je na svečanosti u Etnografskom muzeju uručila nagradu za životno delo "Borivoje Drobnjaković" Božidaru Krstanoviću.

Krstanović je, obraćajući se okupljenima, poručio da je ovaj trenutak potvrda reči roditelja da treba biti pošten, lepo raditi i da će sve to drugi primetiti. 

"Kroz život nisam često nailazio na potvrdu tih roditeljskih saveta, ali evo večeras su se obistinile njihove pretpostavke", istakao je Krstanović. 

Etnografski muzej u Beogradu osnovan je 1901. godine, kao izdvojeno Etnografsko odeljenje u okviru Narodnog muzeja.

Od tada do danas Etnografski muzej prikuplja i proučava muzejske predmete, tradicionalnu materijalnu kulturu, društvene odnose i porodičan život, običaje, verovanja i narodno stvaralaštvo. Tumače se obeležja srpske kulture, ali i obeležja drugih etničkih zajednica koje žive u susedstvu.

The post Izložba „To smo mi – narodna zanimanja u Srbiji“ u Etnografskom muzeju appeared first on Izazov.

Kategorije: Srbija

Otvoren treći kongres pedijatara Srbije u Vrnjačkoj Banji

Čet, 20/09/2018 - 23:06

Ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović, koja je održala predavanje na temu uloge Saveta za prava deteta i mera Strategije Vlade Srbije u podsticanju rađanja, istakla je da prava za dete i za bilo koga nikada nema previše i da se uvek može govoriti o tome da mogu da se prošire.

"Poštujući međunarodne konvencije i akta koja regulišu ovu problematiku, Srbija je, pre svega, donela zaista veliki broj skoro obavezujućih i stručnih i etičkih dokumenata koje uglavnom poštuje", rekla je Đukić Dejanovićeva.

Dodala je da i dalje ima kršenja prava deteta i da se to dešava u siromašnim sredinama, sredinama gde ima više romske populacije nego ostalih, kao i u sredinama gde je obrazovanje na nižem nivou.

Govoreći o radu Saveta za prava deteta, ministarka je navela da on pribavlja mišljenje različitih institucija, dece, akademske javnosti, nevladinog sektora, formira svoje stavove, prezentuje ih Vladi i učestvuje u pravljenju zakona.

Dodala je da u Narodnoj skupštini postoji Odbor za prava deteta koji svaki zakon analizira kroz aspekt prava deteta i šta to znači za dete i ocenila da je, da bi položaj dece u Srbiji bio bolji, svakako neophodna međusektorska saradnja.

"Nema segmenta društva koji u to ne treba da bude uključen. Zbog toga je Savet za prava deteta i sastavljen od predstavnika praktično svih ministarstava, svih značajnih institucija i uglednih pojedinaca kako bi sistem bio uređen na što je moguće bolji način", rekla je Đukić Dejanovićeva.

Podsetila je da je broj živorođenih u Srbiji prošle godine bio 64.894, a umrlih 103.722.

"To znači da nas je, po osnovu ovih indeksa, svake godine manje za više od 38.000, što je vrlo zabrinjavajući podatak i zato moramo raditi na boljoj demografskoj budućnosti", istakla je ministarka.

Predsednik Udruženja pedijatara Srbije Radovan Bogdanović rekao je da podizanje svesti o poboljšanju zdravlja i pravilnom razvoju dece u ranom detinjstvu značajno ne samo za stručnjake, već i za roditelje i društvo u celini.

Poručio je da se mora znati i stalno imati u vidu da je razvoj u ranom detinjstvu investicija za budućnost.

"Proširena međusektorska saradnja je neophodna da se podiže svest i da svi znamo i razumemo koliko je značajno u tim prvim godinama života ulagati u decu. To ne zahteva nikakva posebna velika materijalna ulaganja, to zahteva samo veće bavljenje decom", istakao je Bogdanović.

Naveo je da su kroz projekte Udruženja pedijatara Srbije, koje su podržali Ministrstvo zdravlja, Unicef i kompanija "Voda voda", povećana znanja i veštine zdravstvenih radnika koji se bave decom da se na savremeni, naučni način bave ranim razvojem deteta, da savetuju roditelje kako da podrže razvoj svog deteta i na taj način spreče posledice koje mogu da proisteknu iz neadekvatnog postupanja.

The post Otvoren treći kongres pedijatara Srbije u Vrnjačkoj Banji appeared first on Izazov.

Kategorije: Srbija

Beograde Pride 2018. – I TI reci DA!

Čet, 20/09/2018 - 22:30

Učesnici/ce zatražili od države i sugrađana da kažu DA registrovanim istopolnim zajednicama, što je glavni zahtev ovogodišnjeg protesta LGBT ljudi i pobornika/ca njihovih prava. Prvi put u Srbiji na Paradi je više učesnika/ca nego policajaca

Beograd Pride 2018. (Parada ponosa) Beograd Pride 2018. (Parada ponosa) održana je 16. septembra pod sloganom “Reci DA!”. Učesnici/ ce su u šetnji centralnim ulicama Beograda zatražili od države i sugrađana da kažu DA usvajanju Zakona o registrovanim istopolnim zajednicama i Zakona o rodnom identitetu, što su i glavni zahtevi ovogodišnjeg protesta LGBT+ ljudi i pobornika-ca njihovih prava.

Posle protestne šetnje koja je bila politički deo događaja, u Studentskom parku organizovana je žurka, dok je u prethodnim danima tokom Nedelje ponosa održano više debata.

Prajd Info Centar, koji je otvoren 16. avgusta kako bi građani mogli da se informišu o Paradi Ponosa i aktivnostima organizacija koje se bave pravima LGBT+ zajednice, biće otvoren do marta sa ciljem da informiše društvo o problemima sa kojima se suočavaju LGBT+ osobe.

Prvi put, izvestili su novinari, na Paradi je više učesnika nego policajaca, a policija je sprečila i mogući policija je sprečila protivnike Parade Ponosa da priđu učesnicima. Sve ulice duž trase šetnje bile su zatvorene za saobraćaj između 10 i 15 časova. Ulaza u krug predviđen za šetnju bilo je više nego prethodnih godina.

Prema rečima jednog od organizatora Gorana Miletića, Parada ponosa je svuda bila ključni stepenik, posle kojeg je sve ostalo došlo, dakle Prajd je tu samo da se ukaže da problemi postoje.

  

Uoči šetnje, na trg Slavija stigla je i predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, a u šetnji su bili i gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić, ministri za rad i državnu upravu Zoran Đorđević i Branko Ružić, kao i predstavnici međunarodne zajednice, uključujući ambasadora SAD Kajla Skata, te predstavnici civilnog društva.

“Ovo je veoma važan dan da se građanima sveta i Beograda pošalje poruka da je Beograd grad otvorenog srca, koji poštuje toleranciju i slobodu svih i sve različitosti”, rekao je gradonačelnik uoči početka šetnje, dok je ministar Ružić naglasio da je promovisanje tolerancije obaveza kako svih članova Vlade Srbije tako i građana, i da je “jednakost garantovana Ustavom i različitim zakonskim rešenjima”.

Prema rečima ministra Đorđevića, u Srbiji se poštuju ljudska prava, što dokazuje i ovogodišnja Parada ponosa: “Radićemo na tome da se ljudska prava poštuju sve više, iz dana u dan. Srbija se promenila i sada je potpuno drugačija zemlja. Srbija je otvorena zemlja, a Beograd je otvoren grad.”

Istopolne zajednice u Srbiji funkcionišu iako su pravno nevidljive, zbog čega je, prema procenama LGBT+ organizacija, oko pola miliona ljudi diskriminisano: nemaju mogućnost korišćenja zdravstvenog osiguranja partnera ukoliko je jedan nezaposlen, nema nasleđivanja zajedničke imovine nakon smrti jednog od partnera, kao ni poseta u bolnici ako je ona dozvoljena samo članovima porodice.

Otuda je poziv svim građanima jasan, a mogao bi se malom modifikacijom slogana formulisati kao: “I TI reci DA!”.

RETROSPEKTIVA – SVE NAŠE PARADE PONOSA

30. JUN 2001:Prva beogradska Parada ponosa pod sloganom “Ima mesta za sve nas” okupila je malo ljudi na Trgu Republike. Napali su pripadnici desničarskih organizacija i navijačkih grupa. Policija nije adekvatno reagovala na nasilje. Povređeno je više od četrdeset osoba, dok je zvanična reakcija Vlade izostala.

2002–2009. NIJE BILO PARADE:Razlog zabrana uvek je bio – bezbednosni, pri čemu su organizatori doživljavani i u medijima označavani kao “rizična” grupa koja izaziva nerede zahtevima, a ne oni koji ih napadaju. Karakteristična je 2004, kada je zbog nemira na Kosovu organizatorima sugerisano da prekinu s pripremama Prajda.

U ovom periodu, kao i u kasnijim godinama izmenjen je niz propisa i zakona kojima je donekle ublažen izrazito loš položaj LGBT ljudi. Tako je 2002. Zakon o radiodifuziji predvideo suzbijanje govora mržnje u elektronskim medijima, između ostalog i po osnovu seksualne orijentacije, a Zakon o radu (2005) prvi put zabranjuje diskriminaciju na osnovu seksualne orijentacije u radnom okruženju, dok Zakon o visokom obrazovanju garantuje to pravo i građanima drugačije seksualne orijentacije.

Zavod za transfuziju krvi pristao je 2007. da promeni naziv dela baze podataka koji je do tada postojao kao “0041 – Visokorizično seksualno ponašanje: homo, biseks, promiskuitetni”. Naredne godine usvojen je Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, u kojem se predviđa da su naročito osetljivi podaci oni koje se odnose, između ostalog, i na seksualni život, i da se mogu prikupljati samo na osnovu slobodno datog pristanka.

Godine 2009, uprkos velikom otporu verskih zajednica, usvojen je Zakon o zabrani diskriminacije. Pripremljena Parada ponosa pod sloganom “Vreme je za ravnopravnost” za 20. septembar, zabranjena je uoči održavanja. Pre toga su vlasti preporučile park na Ušću kao moguće mesto održavanja, što su organizatori odbili.

10. OKTOBAR 2010:Održan je Prajd pod sloganom “Možemo zajedno”, s nekoliko stotina učesnica/ka, oko 5.000 policajaca i isto toliko huligana. Policija je zaštitila učesnike/ce od napada, ali nije sprečila demoliranje Beograda. U neredima je povređeno 132 policajca i 25 građana, uhapšeno je oko 250 osoba. Te godine organizovana je i prva Nedelja ponosa, koja je ostala jedini deo manifestacije bez bezbednosnih problema. Ustavni sud Srbije 2011. donosi odluku da je zabrana Parade Ponosa iz 2009. neustavna. Doneta je i osuđujuća prvostepena presuda za tešku diskriminaciju LGBT+ osoba protiv političara Dragana Markovića Palme.

Belgrade Pride 2018 – Foto: Beta / Emil Vaš

2011. I 2012. PRAJD U ČETIRI ZIDA:Beograd prajd 2011. pod sloganom “Prajd. Normalno.” bio je zabranjen pošto država nije mogla da garantuje bezbednost učesnicima skupa, pa je organizovan “Prajd u četiri zida” u Medija centru, posle kojeg izlaze na centralnu beogradsku ulicu, posipaju boje duge na kolovoz, zaustavljaju saobraćaj i nose transparent “Ljubav”. Nedelja ponosa prošla je bez incidenata sa mnogo raznovrsnijim programom.

Te godine izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju predviđeno je da se najmanje 65 odsto od cene zdravstvene usluge za promenu pola iz medicinskih razloga obezbeđuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Beograd Prajd 2012. pod sloganom “Ljubav, vera, nada” ponovo je bio zabranjen, kao i prethodne godine, država i dalje ne može da garantuje bezbednost skupa. Ponovo je organizovan “Prajd u četiri zida” u Medija centru Beograd, posle čega su ispred ove zgrade najavili datum održavanja Beograd Prajda 2013. godine. Nedelja Ponosa prošla je mirno, izuzev masovnih protesta ekstremista uoči izložbe “Ecce Homo”, u kojoj je autorka koristila biblijske motive. Izložba je, i pored protesta, održana u Centru za kulturnu dekontaminaciju, uz veliki broj posetilaca.

Izmenama Krivičnog zakonika uveden je institut zločina iz mržnje. Ustavni Sud Srbije zabranio je ultradesničarski “Otačastveni Pokret Obraz”, čiji su pripadnici najodgovorniji za organizovanje nasilja tokom Parade ponosa 2010.

PONOĆNI PRAJD 2013:Posle zabrane skupa, od zgrade Vlade do Skupštine Srbije održan je Ponoćni prajd, šetnja aktivista/kinja, pripadnika/ca LGBT+ zajednice i ljudi kojih ih podržavaju. Međunarodna javnost i mediji proglasili su ovaj događaj Stonvolom Istočne Evrope.

28. SEPTEMBAR 2014:Održan je prvi Beograd Prajd sa sloganom “Ponos za sve”, koji je protekao bez incidenata i nije bio praćen organizovanim nasiljem. Zakoni o elektronskim medijima i o javnom informisanju i medijima predviđaju seksualnu orijentaciju kao jedan od osnova za zabranu diskriminacije, mržnje i nasilja u programskim sadržajima pružalaca medijskih usluga. Donesen je Zakon o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera, koji predviđa da građanin/ka pod ovim merama i sankcijama ne sme biti stavljen/a u neravnopravan položaj, između ostalog, zbog svoje seksualne orijentacije.

20. SEPTEMBAR 2015:održan je Prajd pod sloganom “Moja prava, moji zahtevi”. Beograd Prajd postaje član Evropskog udruženja organizatora Prajda (EPOA) i svetskog udruženja Prajd organizacija (InterPride). Nedelja ponosa i Beograd Prajd protiču bez incidenata i uz smanjeno prisustvo policije. Predstavnici vlasti sve češće daju afirmativne izjave koje se odnose na poštovanje ljudskih prava LGBT+ zajednice i podržavaju održavanje Parade ponosa.

18. SEPTEMBAR 2016:oko 2.000 ljudi šetalo je pod sloganom “Ljubav menja svet”, dok je u sklopu Nedelje ponosa realizovano više od 25 događaja. Svi događaji protekli su bez incidenata i uz još manje prisustvo policije. Te godine Ana Brnabić postaje ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu, kao prva autovana političarka tog ranga. Naredne godine, 29. juna, postaje predsednica Vlade Srbije.

17. SEPTEMBAR 2017:Premijerka Ana Brnabić i dva ministra bili su deo Parade ponosa “Za promenu”. Organizacioni odbor Parade ponosa prvi put zahteva od države da pravno reguliše istopolne zajednice. Otvoren je i prvi Prajd Info centar, koji je radio 30 dana i koji je posetilo više od 3.000 ljudi.

Saša Gajin: Za pravdu se bori!

Pravda počiva na principima demokratije i ljudskih prava. Problem se sastoji u tome što demokratija i ljudska prava ne rastu na drvetu. Dakle, ko želi pravdu trebalo bi da se za nju izbori, i tako mi, u stvari, započinjemo priču o iskrenosti te želje, ali i o veštini i uopšte mogućnostima onih koji se bore. Beogradski Prajd je školski primer upotrebe ovih ideja, kaže profesor i aktivista za ljudska prava Saša Gajin za prvi broj časopisa “Ponos”. Opširnije pročitajte

Jelena Vidić: Kratak uvod u rodni identitet

Za uvođenje pojma roda, rodnog identiteta, rodnih uloga i rodnog izražavanja zaslužni su feminizam i medicina, a dalje su ih razvijali LGBT+ pokret, kvir i transrodna teorija… Nasuprot polu, koji se posmatra kao nešto što nam je biološki dato, rod obuhvata sva ona shvatanja, uverenja, očekivanja, uloge i izražavanja koje određeno društvo smatra tipičnim za osobe određenog pola. Opširnije pročitajte

Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije Ana je tu!

I pre nego što sam ušla u Vladu, moja porodica i prijatelji su znali kakva je moja seksualna orijentacija, kao što su, naravno, poznavali i moju partnerku. Bila sam svesna da će to biti deo moje biografije, ako to mogu tako da nazovem, koji će biti interesantan javnosti u Srbiji, kaže premijerka Srbije u intervju za “Ponos”: Opširnije pročitajte

The post Beograde Pride 2018. – I TI reci DA! appeared first on Izazov.

Kategorije: Srbija

Radnici Gumoplastike štrajkuju glađu za platu od 10.000 dinara

Čet, 20/09/2018 - 22:15

Četrdesetoro, od ukupno 70 radnika pogona „Gumoplastike“ u selu Klenike kod Bujanovca četvrti dan štrajkuje glađu. Pomoć lekara do sada je zatražilo više od dvadeset njih, ali od štrajka zbog neisplaćenih zarada, koje i inače retko prelaze 10.000 dinara, ne odustaju.

Nakon što ih je sinoć obišao i pozvao da prekinu štrajk glađu, predsednik Koordinacionog tela za jug Srbije Zoran Stanković danas za N1 kaže da mu je rečeno da će po povratku delegacije srpskog rukovodstva iz Kine rešavanje problema ovih radnika biti intenzivirano u Ministarstvu privrede.

U štrajku od 26. decembra prošle godine. Od ponedeljka štrajk glađu. “Pa, kako da kažem. Borba za opstanak, preživljavanje”, kaže za N1 jedan od radnika.

Opstanak je, kažu, davno doveden u pitanje. Plate duplo manje od republičkog proseka, ali neredovne. To su pisali na sve adrese, naročito državnih insitucija, jer je država vlasnik.

“Međutim, do ovog stupanja u štrajk glađu smo bili maltene nevidljivi za njih”, ukazuje jedan od radnika o štrajku.

Sada ih, kažu, zovu i obilaze. Pri dolasku u fabriku ekipi N1 je rečeno da sačeka ispred, jer su radnike došli da obiđu funkcioneri SNS-a. U kom svojstvu je u fabrici bio predsednik GO SNS-a u Vranju i poslanik Slaviša Bulatović, i šta je rekao radnicima, nije želeo da nam odgovori. Bez komentara je seo u automobil i odvezao se.

Radnica Gordana Tomić kaže da su današnji posetioci obećali što i svi ostali. “Prekinite, prekinite, rešićemo… Mi smo prekidali mnogo puta, ali ništa. Čim prekinemo, više nema nikog da se javi”, ističe ona.

Kasnije danas među radnike dolaze i predstavnici opozicione Narodne stranke.

“A sad su se setili svi da dođu da vide kako smo i što smo. Kad umremo. Da se politički prepucavaju jedni i drugi”, ogorčena je jedna od radnica u štrajku.

Iz Narodne stranke kažu da će tražiti da se o ovim radnicima raspravlja u Skupštini Srbije.

Proizvodnje nema već devet meseci, pre devet meseci mašine su stale, ali su radnici u hali 24 sata dnevno.

Radnica Stana Aleksić pokazuje nam da spava na drvenoj stolici zbog čega je “boli sve”. “Teško, boli sve. I noge i ruke. Časna reč. I leđa. Teško je ne samo danas, juče i prekjuče, nego celih devet meseci”, kaže Stana.

Zapravo, dodaje, celih 30 godina koliko radi. Najveća zarada koju je ikada primila jednom je bila 17.000 dinara, dva puta – 14. 000. Sada mesecima bez primanja.

“Nemamo ni dinara u kući”, žali se radnica Jamina Ljubić. “Muž ne radi, ja ne radim. Težak život. Bolesna sam, srce mi ima ubrzani rad, nemam para da kupim lekove.”

Bez dinara u kući, kako kažu, preselili li su se u fabriku. Strahuju da će tu sačekati i prvu godišnjicu štrajka i još jednu Novu godinu.

The post Radnici Gumoplastike štrajkuju glađu za platu od 10.000 dinara appeared first on Izazov.

Kategorije: Srbija

Saša Gajin: Za pravdu se bori!

Čet, 20/09/2018 - 22:00

Pravda počiva na principima demokratije i ljudskih prava. Problem se sastoji u tome što demokratija i ljudska prava ne rastu na drvetu. Dakle, ko želi pravdu trebalo bi da se za nju izbori, i tako mi, u stvari, započinjemo priču o iskrenosti te želje, ali i o veštini i uopšte mogućnostima onih koji se bore. Beogradski Prajd je školski primer upotrebe ovih ideja, kaže profesor i aktivista za ljudska prava Saša Gajin za prvi broj časopisa “Ponos”.

Autor: Bogdan Petrović,

Foto: Vesna Lalić

*U kojoj meri su prava LGBT+ osoba u Srbiji ugrožena, kako na globalnom tako i na individualnom planu?

Znate kako kaže čika Habermas: “U zajednici ljudi nijedan nije slobodan sve dok se sloboda pojedinca može kupiti ugnjetavanjem drugog”. Ako ove reči prevedemo na jezik ustavne demokratije, dolazimo do veoma jednostavne formule: svaki član zajednice mora biti jednako slobodan. Ne sme biti onih koji su više ili manje slobodni. Iz perspektive ove formule sasvim se dobro razume da LGBT+ osobe nisu jednako slobodne. Pojedina prava i slobode koje drugi uživaju njima se u Srbiji uskraćuju ili ograničavaju.

*Koji su prioriteti koje bi Vlada RS trebalo da primeni kako bi se ta prava poboljšala i gde je na toj listi zakon o registrovanim istopolnim zajednicama, na čijem ste modelu radili?

Na prvom mestu moralo bi efikasno da se radi na suzbijanju nasilja i mržnje u društvu. Pripadnici LGBT+ zajednice veoma se često nalaze na udaru zločina učinjenih iz mržnje, pojedinci su izloženi konstantnim pretnjama, a govor mržnje bez ikakvih sankcija koriste oni koji bi protiv njega trebalo da ustanu, a to su politički lideri. Drugo, potrebno je bez odlaganja usvojiti zakonska pravila koja bi obezbedila nediskriminatoran položaj LGBT+ osobama.

*Koliko je vama značio rad na zakonu?

Svaki novi zakon u oblasti ljudskih prava ima formativan karakter u odnosu na svest i ponašanje velikog broja ljudi zbog toga što barata idejama koje ranije nisu bile dovoljno prisutne u zajednici. Rad na artikulaciji tih ideja, a zatim i na njihovom promovisanju u postupku usvajanja zakona, za mene i dalje predstavlja prvu profesionalnu obavezu.

*Koja je vaša realna procena kada bi ovaj zakon mogao biti usvojen?

Nisam siguran da bih mogao da napravim razliku između realnog i nerealnog. Iskreno se nadam da će zakoni o registrovanim istopolnim zajednicama i rodnom identitetu biti usvojeni na jesenjem zasedanju Narodne skupštine 2018. Ne vidim šta bi moglo da spreči poslanike da glasaju za ova dva zakonska teksta.

The post Saša Gajin: Za pravdu se bori! appeared first on Izazov.

Kategorije: Srbija

Jelena Vidić: Kratak uvod u rodni identitet

Čet, 20/09/2018 - 22:00

Za uvođenje pojma roda, rodnog identiteta, rodnih uloga i rodnog izražavanja zaslužni su feminizam i medicina, a dalje su ih razvijali LGBT+ pokret, kvir i transrodna teorija… Nasuprot polu, koji se posmatra kao nešto što nam je biološki dato, rod obuhvata sva ona shvatanja, uverenja, očekivanja, uloge i izražavanja koje određeno društvo smatra tipičnim za osobe određenog pola.

Očekivanja društva su poprilično jasna: od toga da su benkice za devojčice roze boje, a za dečake plave, preko toga da dečaci ne plaču, a da su devojčice ružne kad se ljute, pa sve do toga kako bi osobe određenog pola trebalo da izgledaju, da se ponašaju, šta da misle i osećaju i kako da to ispoljavaju, koga da vole i kako sebe da doživljavaju…

Upravo taj pretpostavljeni sled: (muški) pol – (muški) rodni identitet – (maskulino) izražavanje i rodna uloga – osoba drugog pola (žena) kao seksualna i emotivna partnerka (i obrnuto za žene), čini tačku u kojoj LGBT+ osobe odstupaju od društvenih očekivanja i normi i zbog toga bivaju izložene stigmatizaciji: nepriznavanju postojanja i guranju u nevidljivost, nametanju etikete izopačenog i sramotnog, različitim oblicima institucionalizovane diskriminacije, direktnog i indirektnog nasilja, predrasuda, pa i autostigme – zbirke svih užasnih stvari koje je osoba tokom takvog života čula o “ljudima kao što je ona” i koje je sada proganjaju iznutra.

Mada svi ljudi imaju određeni rodni identitet, ovaj pojam najčešće upotrebljavamo kad govorimo o transrodnim osobama. Najkraće rečeno, transosobe su sve osobe kod kojih se rodni identitet razlikuje od pola pripisanog po rođenju. Naime, svakome od nas je po rođenju pripisan pol – muški ili ženski – a društvena (rodna) norma pretpostavlja da će sva deca sebe doživljavati u skladu s pripisanim polom, odnosno da će biti cisrodna…
Zašto medicina? Zato što su medicina (i nauke o mentalnom zdravlju) decenijama psihopatologizovale transrodnost, odnosno posmatrale je kao mentalni poremećaj. Savremena istraživanja jasno pokazuju da transrodni identitet sam po sebi nije mentalni poremećaj, a da visoku učestalost anksioznosti i depresivnosti među transosobama treba razumeti kao posledicu ogromne društvene stigmatizacije, nasilja i diskriminacije. U junu 2018. Svetska zdravstvena organizacija predstavila je 11. verziju Međunarodne klasifikacije bolesti, u kojoj je transrodnost i zvanično izbačena iz kategorije mentalnih poremećaja.

Zašto pravno priznanje roda? Zato što bez njega u dokumentima transosoba i dalje stoje ime, JMBG i oznaka pola, koji ne odgovaraju njihovom identitetu i izgledu, što osobu prisiljava da se autuje, izlaže je mogućem nasilju i diskriminaciji i onemogućava dostojanstven život. Zato je neophodno da se transosobama omogući izdavanje dokumenata koji će biti u skladu s njihovim identitetom i da ta procedura ni na koji način ne bude vezana za medicinske intervencije (a naročito ne za sterilizaciju, što je dosad bio slučaj!). To je važno pravo koje kao društvo treba da osvojimo – da transosoba može da na osnovu samoodređenja – svoje izjave o svom identitetu – dobije dokumenta sa odgovarajućim podacima i da joj društvo time napokon vrati oduzeto dostojanstvo.

The post Jelena Vidić: Kratak uvod u rodni identitet appeared first on Izazov.

Kategorije: Srbija

Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije Ana je tu!

Čet, 20/09/2018 - 22:00

I pre nego što sam ušla u Vladu, moja porodica i prijatelji su znali kakva je moja seksualna orijentacija, kao što su, naravno, poznavali i moju partnerku. Bila sam svesna da će to biti deo moje biografije, ako to mogu tako da nazovem, koji će biti interesantan javnosti u Srbiji, kaže premijerka Srbije u intervju za “Ponos”:

“Nije mi smetalo jer sam smatrala da se i tako Srbija menja i da će naučiti da prihvata različitost. Nadala sam se da će to pomoći nekim drugim ljudima da se osećaju “komotnije” u svojoj koži, da smognu hrabrosti da žive svoj život.

*Je li bilo situacija tokom protekle dve godine u kojima ste se zbog svoje seksualne orijentacije osetili diskriminisano od kolega na političkoj sceni?

Svakako. Da krenemo od toga da jedan deo koalicionih partnera nije glasao za program Vlade koji sam predstavila u Skupštini, a ni za moj tim, samo i isključivo zbog moje seksualne orijentacije. Izuzetno sam zahvalna i imam ogromno poštovanje prema SNS-u i svim njihovim poslanicima koji su, nesumnjivo i pored nekih svojih ličnih nerazumevanja i vrednosti, stavili to po strani i pružili mi šansu. Imali smo, kao što znate, i u samom mom timu u Vladi neke sukobe mišljenja. I ja to poštujem, takve stvari i treba da se debatuju kako bi se društvo menjalo, ali kada se radi o timu, one ne treba da se debatuju u javnosti već u samom timu. Skoro pa svakodnevno trpim diskriminaciju od političkih neistomišljenika – teško da ima imena koje nisu upotrebili za mene, od homopremijerka preko toga da ne znaju da li da mi se obraćaju sa gospodin ili gospođica do toga da me zovu brate ili dečko, Pantela, sultanija… ali dobro.

Moja nada je da će se “ispucati” na meni, da će polako navići da nema razlike u jednoj osobi, u njenim ljudskim kvalitetima ili nedostatku istih, da smo svi u tom smislu isti i jednaki, bez obzira na to da li je neko “strejt” ili LGBT+ i da će vremenom to prestati da bude tabu i zanimljivo, da će prečestom i pregrubom upotrebom ta oštrica prema drugim ljudima otupeti. Otvorenošću s kojom sam ušla u politički život nadala sam se da ću na neki način preuzeti ulogu da edukujem i pomognem da javnost bolje razume LGBT+ zajednicu jer je razumevanje put ka prihvatanju.

*Verujete li stvarno da ste vi prvi političar LGBT+ seksualne orijentacije u ovoj zemlji ili ste se samo prvi autovali?

Nije na meni da dajem takve ocene. Svaka osoba ima odgovornost za svoj život. Ja želim da živim normalan, slobodan život, bez skrivanja. Razumem ipak da sam ja imala tu mogućnost i uvek imala podršku najbližih. Mnogi nisu u toj situaciji. Nemam nikakvih dilema da moja seksualna orijentacija ne treba da bude sakrivena, tim pre što sam sada javna ličnost. Zahvalna sam neizmerno mojoj partnerki što je pristala da me u tome prati iako nikada nije želela da bude javna ličnost i po prirodi je povučena i ne voli da iznosi lične stvari u javnost. Takva vrsta podrške koju sam ja uvek imala u svom životu pravi ogromnu razliku.

*Šta biste posavetovali onima koji i dalje imaju problem sa autovanjem?

Imamo samo ovaj jedan život i treba da ga proživimo slobodno, koliko god je moguće srećno, i ne skrivajući se ni od koga. Treba takođe da se borimo za ideale – slobode, poštovanja prema drugom ljudskom biću, poštovanja prema sebi samima.

*Šta za vas predstavlja Parada ponosa?

Dan kada pokazujemo da smo prevazišli mržnju

The post Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije Ana je tu! appeared first on Izazov.

Kategorije: Srbija

EU se svađa zbog Bregzita i izbeglica

Čet, 20/09/2018 - 21:54

Angela Merkel želi da se pregovori o izlasku Velike Britanije iz Evropske unije odvijaju u dobroj atmosferi. S obzirom na to koliko je rasprava kontroverzna, to je prilično veliki zahtev.

Pregovarači, doduše, uglavnom uspevaju da ostanu u diplomatskim okvirima, ali navodno je između Mišela Barnijea koji pregovara u ime Brisela i njegovog britanskog kolege već bilo varnica: britanski ministar za Bregzit Dominik Rab ume žestoko da nasrće na evropske pozicije.

Merkelova pak u Salcburgu želi da priča samo o pozitivnim stvarima. "Na određenim planovima moguća je dobra saradnja", kaže ona u svom dobrom, starom, pomirljivom stilu. Pa onda kao primer navodi temu oko koje nema razilaženja: bezbednost.

Ali ono o čemu ne priča su – ekonomske veze. Tereza Mej želi zajedničko tržište robe, na šta EU ne želi da pristane.

Apel na EU 27

Britanska vlada je u razgovorima "razradila nove pozicije", rekla je Tereza Mej uoči zajedničke večere na kojoj je uputila apel svojim kolegama iz EU.

Sada i Unija mora da se pokrene, rekla je britanska premijerka i izrazila nadu da će ona lično, svojim angažmanom, podstaći kolege s kontinenta na kompromis: "Verujem da ćemo, uz dobru volju i angažman, uspeti da postignemo sporazum koji će biti dobar za obe strane. "To će međutim ići teško zbog toga što se stavovi dveju strana delimično međusobno isključuju".

A posebno zapinju kada je reč o irskoj granici. Barnije namerava da predstavi novi predlog prema kojima bi kontrola robe ubuduće mogla da se obavlja i u lukama, daleko od granice, ili tehničkim registrovanjem. Evropska unija na taj način izlazi u susret britanskoj strani, ali London ipak po tom pitanju i dalje ostaje principijelan i ne želi da prihvati granicu u irskom moru, čak i ako bi ona bila tamo samo teoretski.

S druge strane, zahtev Tereze Mej prema kojem bi zajedničko tržište postojalo samo za robu, što britanska premijerka vidi kao jedino pravo rešenje (Chequers plan), prelazi crvenu liniju Evropske unije.

U Salcburgu, međutim, to niko ne govori otvoreno, jer premijeri žele da njihova britanska koleginica "preživi" stranački kongres konzervativaca koji se održava za deset dana, odnosno da preživi napade jastrebova među bregzitovcima.

Vozni red je u svakom slučaju izvestan: sredinom novembra u Briselu bi trebalo da se održi odlučujući samit o Bregzitu. Britanskoj vladi ostaje, dakle, još dobrih šest nedelja da odredi svoje pozicije.

Prestanite s igricama!

Predsedavajući Saveta EU Donald Tusk pokušava da probudi savest kod šefova vlada članica EU kada su u pitanju izbeglice. On ukazuje da ih je ove godine u Evropu stiglo manje od 100.000 – što je manje nego pre izbijanja izbegličke krize. Zbog toga bi, rekao je, članice trebalo da se sada koncentrišu na rešavanje onih problema koji zaista postoje.

Ne smeju se, naglasio je, stvarati dva tabora – se jedne strane oni koji traže rešenja, a s druge oni koji "koriste situaciju za svoje političke igrice". Iako nije spomenuo nikakva konkretna imena, može se pretpostaviti da je mislio na Mađarsku, Poljsku i Italiju.

A domaćin, Sebastijan Kurc, prvo je nahvalio sebe konstatujući da je on još veoma rano shvatio da će migracija postati važna tema u Evropi. Ranije se, rekao je, takav stav smatrao desno-radikalnim, ali on – Kurc – sebe danas vidi kao predvodnika pokreta koji insistira na odbrani od bilo kakve migracije.

Austrijski kancelar zalaže se za dogovoreno jačanje jedinica Fronteks, što je dogovoreno u junu kako bi se stalo na kraj ilegalnoj migraciji preko Sredozemnog mora. Komisija u Briselu izradila je predlog koji predviđa finansiranje Fronteksa i povećanje broja njegovih službenika na 10.000. Kurc je, međutim, ukazao i da u Italiji, Grčkoj i Španiji postoje strahovi da bi to moglo da im oduzme deo suvereniteta.

I mađarski premijer Viktor Orban ponovo je imao zamerke na račun Fronteksa: "To je naš posao". Njemu, tvrdi, ne treba pomoć pri zaštiti mađarskih granica. Protiv njegove vlade se, inače, trenutno vodi istražni postupak zbog teških napada na migrante na mađarskoj granici.

Saradnja s Afrikom

Kurc je pohvalio i saradnju s Egiptom. Takođe, on i dalje namerava da ulaže u obuku libijske obalske straže koja bi trebalo da zaustavlja brodove i čamce s izbeglicama što bliže libijskoj obali ili da ih sprečava da uopšte isplovljavaju.

I dalje nema dobrovoljaca među severnoafričkim zemljama za otvaranje prihvatnih centara van Evrope u kojima bi migranti bili smešteni dok njihovi zahtevi za azil ne budu obrađeni ili dok ne budu vraćeni u svoje domovine, ako se tako odluči.

Fokus aktivnosti ubuduće bi trebalo da bude saradnja s Afrikom. Merkelova namerava da podnese izveštaj o svom zadnjem putovanju po zapadnoj Africi. Početkom iduće godine trebalo bi da se održi sastanak na vrhu između EU i Arapske lige.

The post EU se svađa zbog Bregzita i izbeglica appeared first on Izazov.

Kategorije: Srbija