Izazov

Syndicate content
Najbrže vesti u Srbiji
Updated: 1 min 40 sek od tega

Zarazne bolesti – od bola do simbola

Tor, 31/03/2020 - 18:35

Foto: AP/Natacha Pisarenko

Pod naletom bede (bolesti), društveni okviri se rastaču. Suočavaju se s moralnim rasulom, svim vidovima psihičkih lomova, na koje se nadovezuju ekonomski i politički. Unutrašnja dijalektika sistema postaje prenaglašena – poredak se ruši.

Istorija ljudskih društava prepuna je faktografije koja nam skreće pažnju na ove procese. Čitaocu će možda biti najbliskije podsećanje na kugu. Biblija i Herodot beleže pojavu kuge, koja je za jednu noć u večna lovišta poslala 180.000 ljudi asirske vojske, spasivši tako egipatsko carstvo.

Epidemija koja je izbila 666. godine pre nove ere u svetom gradu Mekao u Japanu uzrokovala je pad izvršne vlasti. Događaji iz 1347. u Firenci bili su“podstrekač” da Đovani Bokačo napiše Dekameron. Kuga u Provansi 1502. omogućila je Nostradamusu da “lansira” i obznani svetu svoje isceliteljske sposobnosti. Taj “dar” svetu poklopio se s korenitim političkim preokretima (obaranjem i smrću kraljeva), nestankom i razaranjem provincija, proganjanjem Jevreja…

Brodu Veliki Sveti Antoan, koji je isplovio iz Bejruta, 1720. nije dozvoljeno da pristane u gradić Kaljarija na Sardiniji jer je vicekancelar San Remi sanjao da kuga brodom stiže u njegov grad. Usidren je u Marselju, gde je nastao haos. Infektivne (zarazne bolesti) kroz istoriju pratio je i društveni balast – posledice nikada nisu bile čisto medicinske i fizičke. Istorijski izvori prepuni su podataka o zabranama kretanja, obustavi trgovine, prevelikom broju mrtvih, različitim opresivnim merama koje su preduzimane spram običnog građanina, političkim prevratima i zloupotrebama epidemija. Umetnički imaginarijum takođe je svoje “uporište” nalazio u bedastoći i snazi zaraznih bolesti. Setimo se Smrti u Veneciji i Čarobnog brega Tomasa Mana, Kamijeve Kuge, Markesove Ljubavi u doba kolere, Saramagovog Slepila, Kitsove Nemilosrdne lepotice, Poove Maske crvene smrti… U tom kolopletu nalaze se i ostale grane umetnosti: muzika, strip, slikarstvo… i pre svega žanr postapokaliptičnog filma. Ipak, ovde se nećemo baviti nabrajanjem umetničkih dela koja estetizuju određene paradigme zaraznih bolesti iz istorije. Hoćemo da se zapitamo kako one utiču na našu “duhovnu dimenziju”.

Istorija ljudske civilizacije prepuna je najezdi različitih zaraznih bolesti, koje prete i danas, kada je svet mnogo manji nego što mislimo. Niko i nigde ne može biti pošteđen. Veliki imitator (sifilis ili leus) danas nazivaju i “stara bolest, nova pretnja”, a pretpostavlja se da je u Evropu došao s Kolumbovim mornarima iz Amerike iako postoje dokazi da je postojao i pre 15. veka. Tek 1943. nemački zoolog Fric Ričard i dermatolog Erik Hofman otkrivaju Treponemu palidium, kada počinje lečenje penicilinom. Posle osamdeset godina od pojave leka, u Evropi se beleži porast zaraženih sifilisom.

Priča o HIV-u počinje 1981. u Atlanti, da bi 1986, zahvaljujući Robertu Galou, poneo naziv Human Immunodeficience Virus, a WHO i danas HIV stavlja na listu pretnji po javno zdravlje u 21. veku. Antimikrobna rezistencija možda je najprisutnija u SAD-u. Neisseria gonorrhoeae (gonoreja, triper, kapavac) takođe postoji dugo, prisutna je i danas, a sve teže se leči.

O gripu možda najviše znamo, pogotovo o događajima između januara 1918. do decembra 1920. (Takozvani Španski grip ili Španska groznica) kada je umrlo nekoliko desetina miliona ljudi, procenjuje se više nego što je poginulo tokom Velikog rata, a i danas se umire od influence. Sepsa je i danas česta bolnička infekcija, a mađarki lekar Ignac Semelvajs je još sredinom 19. veka u okviru porodilišta “pronašao rešenje” za taj problem.

Neke od zaraznih bolesti koje uzrokuju bakterije, paraziti, gljivice i virusi eradikovane su, poput velikih boginja, radi se na eliminaciji boginja, zauški… Neke “ulaze” u program eliminacije (lepra, rubeola, trahom…), neke su nam se vratile u svom “punom sjaju”, neke i dalje predstavljaju pretnju, a neke su se tek pojavile.

Procesi razvoja zaraznih bolesti bili su paralelni s procesom civilizovanja. S pravom se možemo zapitati kako to zaraze prete čoveku, posle svih emancipatorskih društvenih procesa, akumuliranja saznanja, informacionih, informatičkih, privrednih, ekonomskih, kulturnih i političkih revolucija koje su uticale na razvoj Homo sapiensa i obezbedile mu nikada kvalitetniji život.
Možda je odgovor u činjenici da razvoj medicinskih znanja nije bio saobrazan sa razvojem društvene svesti. Čovekov bahat odnos ne samo prema prirodi, čiji je deo, već i prema društvu ima parališuće dejstvo na razumne duhovne i fizičke slobode, što nas dovodi do eskapističkog spektakla. Umreženi svet opominje nas da globalnost shvatimo ozbiljno. “Spoljašnji” događaji, politički sukobi, prirodne katastrofe, poredak revolucije i rata šire se snagom pandemije na lokalne zajednice, čiji su bedemi slabi. Globalno postaje lokalno, a lokalno postaje globalno. Upravo je to slučaj sa virusom sars-CoV-2 koji je paralisao ceo svet, a proširio se iz jedne kineske provincije.

Zaštićenih nema. Što je još gore, ne možemo nigde ni pobeći, jer je virus sveprisutan. Antonen Arto u svom eseju Pozorište i kuga piše: “Ni saznanje da nema kazni ni saznanje da je smrt blizu nisu dovoljni da motivišu te bezrazložno besmislene postupke ljudi koji nisu verovali da je smrt kadra da išta okonča. Potrebna je jedna velika nesreća da bi se ispoljila ta frenetična bezrazložnost i ako se ta nesreća zove kugom, možda bi se značenje te bezrazložnosti moglo tražiti u odnosu na našu celokupnu ličnost”.

A kakva je naša celokupna ličnost? Je li dovoljno zrela da može osećati odgovornost zbog toga što je nekom drugom loše, može li saosećati, želi li i može li drugom da pomogne? Mogu li nesreća, beda i bol dugog ljudskog bića uticati na nas da pomognemo drugima i sebi? Možemo li probleme drugih sagledavati kao “naše”? Virus sars-CoV-2 jeste došao iz prirode, gde se dugo spremao za humanu transmisiju, no proširio se tek posredstvom ljudi koji nisu hteli da se odreknu svojih navika i konformizma. Smrt i bol drugih ništa nam kao opomena nije značila.

Natprepotetnost je dobila ulogu katalizatora. Prisustvujemo jednom stanju koje ima nezamislivu snagu, stanju kada priroda akumulira svoje moći da učini nešto suštinsko. Pandemija koronavirusa pokreće uspavane slike, skriveno rasulo i nagoni ih na najekstremnije postupke. Arto bi rekao: “Između virtuelnosti mogućeg i onoga što postoji u materijalizovanoj prirodi iznalazi simbole-tipove koji deluju kao udarci tišine, kao ubodi orgulja, zastoji krvi, vapaji životnih sokova, kao goruće bujice slika u našim naglo probuđenim glavama, oživljava snage sukoba koji su u nama i daje tim snagama imena koja mi slavimo kao simbole, i pred našim očima, evo, odvija se borba simbola koje su bacili jedni na druge i bespoštedno se gaze.

Dakle, društveni život u svojim postupcima biva neprijateljski naklonjen prirodi”. Pandemija može imati i katarzična svojstva sa ljudskog stanovišta, samo ako nas navede da sebe vidimo onakvim kakvi jesmo, razotkrijemo laž, pokvarenost, licemerje, zajednicama pokažu njihove mračne strane, niskost, efemernost, a pred sudbinom zauzmu herojski stav! Preostalo nam je samo da se zapitamo da li u ovom svetu, koji klizi, koji se ubija, a to ne primećuje, postoji dovoljno sposobnih i čestitih ljudi da nam razbiju postojeće dogme i stvore alternativu. Hoćemo li uspeti redefinisati svet, ekonomiju, kulturu, politiku i svakodnevni život kakav poznajemo, uključujući i naše navike, kako bi nam zajedno bilo bolje? Možemo li bol shvatiti kao simbol novog početka? Mislite!

The post Zarazne bolesti – od bola do simbola appeared first on Izazov.

Kategorije: Srbija

Kina, u požaru u provinciji Sečuan nastradalo 18 vatrogasaca

Tor, 31/03/2020 - 18:17

Požar u oblasti Liangssan raširio se na 1.000 hektara, preneo je Bi-Bi-Si.

Više od 2.000 vatrogasaca i spasilaca upućeno je u to područje, dok je 1.200 ljudi evakuisano.

Požar je izbio u ponedeljak na lokalnoj farmi.

Zbog jakih vetrova prossirio se na obližnje planine.

The post Kina, u požaru u provinciji Sečuan nastradalo 18 vatrogasaca appeared first on Izazov.

Kategorije: Srbija

Donacije za privremene bolnice u Beogradu, Novom Sadu i Nišu

Tor, 31/03/2020 - 18:10

Foto: Beta/ Ministarstvo odbrane Srbije

Ispred Hale 1 Beogradskog sajma danas su isporučene donacije kompanije DIS i kladionice Soker, namenjene privremenim bolnicama za inficirane korona virusom u Beogradu, Novom Sadu i Nišu.

Kako je saopštilo Ministarstvo odbrane, kompanija DIS je donirala pet miliona dinara u prehrambenim proizvodima i sredstvima za higijenu a kladionice Soker 136 LCD televizora.

Izražavajući zahvalnost predstavnicima DIS-a i Sokera, načelnik Uprave za vojno zdravstvo brigadni general Uglješa Jovičić ocenio je da donacije biti velika pomoć da dani lečenja proteknu što brže.

On je podsetio da je privremena bolnica na Beogradskom sajmu formirana za potrebe smeštaja lako obolelih od koronavirusa.

„U nadležnosti Ministarstva odbrane i Vojske Srbije je spoljna služba obezbeđenja, organizacija osnovnih životnih potreba u vezi sa smeštajem i ličnom higijenom, ishranu obezbeđuje Studentski grad, a medicinsko zbrinjavanje pacijenata vrši Ministarstvo zdravlja“, naveo je Jovičić.
Dodaje se da se u akciju uključio i Medija centar „Odbrana“ Uprave za odnose sa javnošću Ministarstva odbrane koji je donirao 100 naslova iz svoje izdavačke delatnosti i više desetina primeraka magazina „Odbrana“.

Kompanija Večernje Novosti je uz 750 knjiga obezbedila i 100 primeraka dnevnih novina koje će se na dnevnom nivou dostavljati privremenim bolnicama u Beogradu, Novom Sadu i Nišu a dnevne novine doniraju i Politika, Alo, Kurir, Informer, Srpski telegraf kao i nedeljnik Ekspres.

Mlekara Šabac iskazala je nameru da donira 10.000 pamučnih maski a knjige su donirale i Gradska biblioteka Beograda i to 300 naslova, kao i preduzeće „Muzej knjige Adligat“ koje je doniralo 1.500 knjiga za privremenu bolnicu na Beogradskom sajmu, kao i po 1.000 knjiga za lica smeštena na Novosadskom sajmu i u hali „Čair“ u Nišu.

Navodi se i da je kompanija „Maći“ donirala dva aparata sa neograničenom količinom besplatnih toplih napitaka za medicinsko osoblje i pripadnike Vojske Srbije, a firma „3M“ donirala je 50 punjača za mobilne telefone za medicinsko osoblje.

The post Donacije za privremene bolnice u Beogradu, Novom Sadu i Nišu appeared first on Izazov.

Kategorije: Srbija

Mali: Vučić se ne oseća dobro

Tor, 31/03/2020 - 18:07

Siniša Mali je na početku konferencije rekao da se predsednik Srbije ne oseća dobro, ali da će se javnosti obratiti u narednih 48 časova.

"Ovaj program je trebalo predsednik Vučić da predstavi, izvinjavam se u njegovo ime. On se ne oseća dobro, ali će se u narednih 48 sati obratiti", rekao je Mali na konferenciji za medije.

Ministar finansija je na konferenciji rekao da će država pomoći privredu sa 5,1 milijardom evra, a svaki punoletni građanin će posle krize dobiti 100 evra pomoći, u dinarskoj protivvrednosti.

Vučić se danas preko Instagram naloga Buducnostsrbijeav oglasio objavom kojom je zahvalio "Er Srbiji" na pomoći.

The post Mali: Vučić se ne oseća dobro appeared first on Izazov.

Kategorije: Srbija

Nezavisna kulturna scena Srbije traži podršku za umetnike i zaposlene u kulturi

Tor, 31/03/2020 - 17:53

Foto: Logo

Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije uputila je dopise Ministarstvu kulture i informisanja, Sekretarijatu za kulturu grada Beograda kao i Pokrajinskom sekretarijatu za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama usled kritične situacije nastale uvođenjem vanrednog stanja zbog pandemije COVID-19 virusa.

„Zahtevamo hitnu reakciju svih nadležnih u republičkom i pokrajinskom sektoru kao i u sektoru lokalnih samouprava, i donošenje konkretnih mera podrške umetnicima, kulturnim radnicima i sektoru samozaposlenih u kulturi.
Odluku o ukidanju konkursa za finansiranje i sufinansiranje projekata u kulturi Sekretarijata za kulturu grada Beograda, smatramo neprihvatljivom i u datim okolnostima krajnje neadekvatnom! Nebrojene mogućnosti modifikacije programa i prilagođavanja kriznoj situaciji trebale su da budu prioritet sektora nadležnog za kulturu u gradskoj upravi. Mera ukidanja konkursa oličenje je suštinske nebrige za kulturni sektor. Reperkusije ove odluke direktno ugrožavaju živote i otvoreni su pokazatelj destruktivne politike Sekretarijata za kulturu, koja ugrožava ne samo organizacije nezavisne kulturne scene već i pojedince, samostalne umetnike i sve druge aktere u kulturi“, navodi se u saopštenju asocijacije.

Oni navode da je pandemija koronavirusa ostavila na hiljade umetnika i umetnica, kulturnih radnika i radnica u Srbiji bez posla, čime su se preko noći našli u neodrživoj egzistencijalnoj poziciji. Već prethodno težak položaj umetnika i kulturnih radnika sada je doveden do granice egzistencijalnog opstanka.

„Zahtevamo konkretne mere i brzu reakciju nadležnih institucija na svim nivoima upravljanja (republičkom, pokrajinskom i lokalnom) koje će umanjiti posledice neminovnog ekonomskog kraha koji ugrožava egzistenciju na hiljade porodica. Među njima su samohrane majke, radnici sa invaliditetom, radnici sa umanjenim ekonomskim mogućnostima. Ćutanje nadležnih i nepostojanje mera pomoći i zaštite prava na rad predstavlja se kao politika nebrige i nemara. Budući da su svi javni programi otkazani ili odloženi, donošenje mera podrške neophodno je za sve umetnice, umetnike, radnice i radnike u kulturi, naročito one bez stalnih radnih ugovora, angažovanih honorarno i po projektu, kao i svih koji su se usled otkazivanja programa našli u izrazito teškoj ekonomskoj situaciji“, zaključuju iz asocijacije.

The post Nezavisna kulturna scena Srbije traži podršku za umetnike i zaposlene u kulturi appeared first on Izazov.

Kategorije: Srbija

Zahtev Ustavnom sudu da ispita delove uredbe o merama u vanrednom stanju

Tor, 31/03/2020 - 17:10

Foto: Novi Magazin/SA

Beogradski centar za ljudska prava podneo je danas Ustavnom sudu Srbije inicijativu za ocenu ustavnosti dva člana Uredbe o merama za vreme vanrednog stanja kao i Naredbe o ograničenju i zabrani kretanja lica na teritoriji Srbije.

Kako se navodi u saopštenju te organizacije, osporenim članovima (2. i 3) Uredbe o merama za vreme vanrednog stanja Vlada Srbije nije propisala konkretne mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava, već je ovlastila Ministarstvo unutrašnjih poslova da, uz saglasnost Ministarstva zdravlja, to sam učini svojom odlukom.

Prema mišljenju Centra, naredba o ograničenju i zabrani kretanja lica koju je donelo Ministarstvo unutrasnjih polova uz saglasnost Ministarstva zdravlja nije u skladu sa Ustavom.

„Po Ustavu Srbije, mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava u vanrednom stanju propisuje skupština većinom glasova poslanika, a ukoliko skupština nije u mogućnosti da se sastane te mere može propisati Vlada, Uredbom uz supotpis predsednika Republike. U tom slučaju, Vlada je dužna da Uredbu o merama odstupanja od ljudskih i manjinskih prava podnese na potvrdu skupštini u roku od 48 sati od donošenja, odnosno čim skupština bude bila u mogućnosti da se sastane“, dodao je taj centar.

The post Zahtev Ustavnom sudu da ispita delove uredbe o merama u vanrednom stanju appeared first on Izazov.

Kategorije: Srbija

Kosovo: Još dva slučaja obolelih od koronavirusa, ukupno 108

Tor, 31/03/2020 - 17:05

Foto: Pixabay

Na Kosovu su danas potvrđena još dva slučaja inficiranih koronavirusom čime je broj obolelih povećan na 108, saopšteno je iz Nacionalnog instituta javnog zdravlja Kosova (NIJZ).

Među novoobolelima su pacijent iz Đakovice čijih je dvoje članova porodice takođe pozitivno na koronavirus, i osoba iz Prizrena koja je zaražena van Kosova.

U laboratorijama Instituta je do danas testirano 1.175 uzoraka zbog sumnje na prisustvo koronavirusa.

Ministarstvo zdravlja i Nacionalni institut javnog zdravlja Kosova ponovo su apelovali na građane da se pridržavaju preporuka i uputstava nadležnih, da drže odstojanje od dva metra u kontaktu sa drugim osobama, da ograniče izlaske iz domova, sem u hitnim slučajevima i redovno peru ruke.

The post Kosovo: Još dva slučaja obolelih od koronavirusa, ukupno 108 appeared first on Izazov.

Kategorije: Srbija

Đorđević: U domu za stare u Zemunu zapošljava se novi kadar

Tor, 31/03/2020 - 17:01

Foto: Ivan Šepić

U Domu za stare „Doživeti stotu“ u Zemunu, u kome je kod dela zaposlenih i korisnika potvrđen koronavirus, u najkraćem roku biće zaposlen novi kadar, izjavio je danas Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije Zoran Đorđević.

„Preduzeti su svi neophodni koraci kako bi se pomoglo u prevazilaženju problema nastalih zbog širenja koronavirusa među zaposlenima i korisnicima ove ustanove“, istakao je Đorđević, navodi se u saopštenju.

Prema rečima ministra, direktorka doma Svetlana Filipović, obratila se prvi put juče Ministarstvu za rad zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja informacijama o koronavirusu i problemima u toj ustanovi.

„Po saznanju o aktuelnoj situaciji u domu, kontaktirali smo Ministarstvo zdravlja, Zavod za javno zdravlje i Krizni štab Beograda radi dobijanja informacija i instrukcija. Naložio sam državnom sekretaru Nenadu Neriću da poseti dom, što je on jutros i učinio i obavio razgovor sa volonterima, kojih u toj ustanovi sada ima troje“, kazao je Đorđević.

On je precizirao da se u domu trenutno nalazi 17 korisnika, „koji nemaju simptome koronavirusa“ i smešteni su u svojim sobama, a njihovo stanje se prati.

„Ustanova je dezinfikovana, obezbeđeni su hrana i lekovi”“, rekao je Đorđević.

Istakao je i da su zaraženi koronavirusom zbrinuti na adekvatan način.

„Kako bismo korisnicima koji su u domu obezbedili potrebnu negu, naložio sam Nacionalnoj službi za zapošljavanje da u što kraćem roku obezbedi adekvatan kadar. Nastavićemo da pratimo situaciju i verujem da ćemo sve prevazići na najbolji mogući način“, podvukao je ministar i apelovao na ostale domove za stare da ukoliko se pojavi problem odmah, bez odlaganja, obaveste Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

The post Đorđević: U domu za stare u Zemunu zapošljava se novi kadar appeared first on Izazov.

Kategorije: Srbija

Intervju Oliver Tošković: Često je potrebno samo malo dobre volje

Tor, 31/03/2020 - 16:54

Foto: PrntScr / You Tube

Vlada je u ovoj situaciji čak reagovala i na vreme i verovatno prvi put za ovih osam godina poslušala savete stručnjaka, i mislim da smo svi toga svesni. Pa ako su već uradili većinu stvari kako treba, ne vidim u čemu je problem da preuzmu odgovornost za neke propuste i da za to ne optužuju druge ljude, kaže psiholog Oliver Tošković.

Docent na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu Oliver Tošković stalni je saradnik Laboratorije za eksperimentalnu psihologiju u Beogradu, gde je posvećen istraživačkom radu iz oblasti percepcije i eksperimentalne estetike. “Istraživanja u bilo kom domenu nauke pomažu nam da prvo bolje razumemo svet oko nas i u nama samima, a onda da na osnovu toga učinimo naš svakodnevni život kvalitetnijim. Istraživanje percepcije omogućava da shvatimo kako pomoću raznih čula saznajemo svet oko nas, kako se formira čitav jedan univerzum u našoj glavi i umu, sastavljen od opažaja, kako se i po kojim zakonitostima ti opažaji formiraju i ponašaju i kako oni menjaju naše svakodnevno ponašanje. Estetika, takođe, bar delimično zavisi od tih opažaja jer svako umetničko delo doživimo pre svega putem nekog od čula”, kaže Tošković za Novi magazin: “Sa druge strane, na osnovu tih saznanja možemo da poboljšamo saobraćaj, komunikaciju, da menjamo mašine i programe da nam budu više prilagođeni (user friendly), da pomažemo osobama koje imaju oštećenja u nekom od čula… No, to je sve za neko redovno stanje, a u vanrednom nam uglavnom pomažu da se bavimo nečim drugim i čekamo da sve ovo prođe. Naročito bavljenje istorijom lepote i ružnoće.”

*Vaše osnovno angažovanje je statistika u psihologiji, pa kako brojke smrti i katastrofe, s pretnjama nadležnih, deluju na ljude?

U toku kriznog stanja tačno i jasno informisanje veoma je važno u smirivanju pojedinca. Setite se koliko znači svakom od nas kad odemo kod lekara ili odvezemo auto kod majstora, pa nam oni kažu šta se dešava, nama ili autu. Sada svi čekamo da čujemo kako stvari stoje, šta se dešava sa epidemijom u svetu, šta se dešava kod nas… I to u toj meri da čak pristajemo i da gledamo predsednika svakog dana, više puta, nekoliko sati, samo da bismo saznali šta se dešava. Dakle, pravovremeno, tačno i jasno informisanje pomaže.

Sa druge strane, bombardovanje informacijama ume da bude štetno i da doprinese tome da se loše osećamo; kratke vesti jednom dnevno su korisne, ali ako slušamo vesti po ceo dan, mi se ne informišemo već preplavljujemo negativnim informacijama i izazivamo kod sebe loše raspoloženje. Zbog toga bi bilo dobro da svako od nas dozira količinu informacija, onoliko koliko je dovoljno da znamo šta se dešava. Pored toga, i mediji bi mogli da, pored dramatičnih vesti, dodaju i pozitivne informacije kojih sigurno ima jer, ma koliko usporili tempo, život nije stao.

*Prethodno pitanje je uvod za jednostavnije – kako ocenjujete komunikaciju nadležnih sa građanima Srbije? Od početnih “pošalica” do apokalipse. Kako se snaći u tome, posebno kad su u pitanju stariji, kojima je TV glavni izvor informacija?

Pored vrste informacija koje primamo i naše mogućnosti da se ograničimo u gledanju vesti i medija koji ih biraju, bitan je i način na koji se te vesti saopštavaju. Zamislite opet da odete kod lekara, sa zebnjom čekate rezultate, a on vam priča sat vremena o sebi, kako se on trudi, pa još počne da viče na vas da niste dobri… Takav lekar bi vas uznemirio, što ne bi bilo dobro za vaše zdravlje. Isto važi za zvaničnike, u doba krize, ali i inače; kada saopštavaju nešto njihov način treba da bude umirujući, ne uznemirujući.

Drastične promene u nastupima naših zvaničnika verovatno su posledica njihove generalne sklonosti ekstremnim stavovima i dramatizaciji. Ideja smirivanja nacije i otklanjanja panike pretvorila se u ismevanje tada već proglašene pandemije. Nekoliko dana nakon toga uveli su vanredno stanje i policijski čas i počeli da govore kako smo neodgovorni. Slanje potpuno suprotnih poruka, bez objašnjenja, izvinjenja i priznavanja greške, zbunjuje ljude, neće biti sigurni da li da veruju zvaničnicima od pre nedelju dana ili danas, naročito što su to isti ti zvaničnici.

A kako se snaći u tome daleko je teže pitanje, mada se u tome mi snalazimo već nekih 30 godina, a naročito poslednjih osam, tako da verujem da je većina nas razvila neke mehanizme. Od toga da proveravamo informacije na mnogo strana do toga da smo počeli da verujemo u razne teorije zavere. Prvi način je dobar, a drugi ne jer nas uvodi u veću paniku. Verovatno je ponašanje zvaničnika u velikoj meri i doprinelo širenju teorija zavere jer je nepoverenje u institucije toliko, da ljudi počinju u sve da sumnjaju. Paranoja se iz Las Vegasa preselila u naše krajeve. Danas je ceo svet u istoj krizi, vidimo da slične mere preduzimaju sve države, da ono što pričaju predstavnici vlasti, pričaju i oni koji vlast kritikuju. U toj situaciji ne bi trebalo da postoji sumnja o tome treba li ostati u kući ili ne.
Bar je to jasna poruka.

*Šta nam posle prvog šoka, kolektivno i pojedinačno, sledi? Depresija, strah, kočoperenje… I kako se u četiri zida izboriti s tim navalama?

Verovatno sledi sve, a i više od toga, ali važno je da budemo svesni kako je sve to normalno. Normalno je kada vam se promeni način života da se osećate napeto, nervozno, depresivno… Normalno je da se uplašimo u situaciji pandemije. Ali šta god da nam se desi, važno je da to prepoznamo i držimo se stare krilatice iz mentalne higijene – svaka kriza je istovremeno rizik i šansa. Da je kriza rizik, to je svima verovatno jasno jer se često u krizama osećamo loše. Ali svaka kriza ima i drugu stranu, tera nas da razvijamo razne mehanizme kojima se borimo i tako unapređujemo sebe. Iz svake krize naučimo nešto novo o sebi i ljudima oko nas, savladamo nove veštine koje ćemo kasnije koristiti u životu.

Polazak u školu je kriza, ali smo se naučili da budemo sa drugima i da učimo. Adolescencija je kriza, ali smo se naučili da upoznajemo sebe i sazrimo. Posao je kriza, ali smo naučili kako da radimo sa drugima, koliko dobro umemo nešto da uradimo i da slobodan svet nije isto što i slobodno tržište. Brak je kriza, ali smo naučili kako da živimo s nekim ili bar koliko možemo da živimo s nekim. Dolazak dece je kriza, ali naučimo kako da o nekome brinemo. Ne bih baš da zvuči kao da hvalim krize – …Good save the crisis… – ali sa jedne strane one nam zaista i pomažu da napredujemo. Bilo bi bolje kad bi bile blaže, ali to već ne možemo da biramo. Život je pun kriza, pa svakako naučimo da živimo.

*Suočili smo se i sa jednom krajnje neobičnom situacijom – apsolutnom getoizacijom, pa i demonizacijom starijih od 65 i povratnika iz inostranstva. Šta nam to može u budućnosti doneti, njima ponaosob, ali i nama kao društvu?

“Teško vreme za matore, prijatelju moj…” Kada ste u situaciji pretnje, a ono što vas ugrožava nije direktno opipljivo, onda je pronalaženje nekog opipljivog protivnika zgodno. Ali pitanje je – zgodno za koga? Svakako nije zgodno za te ljude koji se implicitno, ali nekad i eksplicitno proglašavaju neprijateljima, onima koji nas ugrožavaju. Zgodno je za vlast, za one koji su odgovorni za nešto jer na takav način sa sebe spiraju odgovornost. Danas je jasno da je virus glavni krivac za pandemiju. Naravno, ulogu u tome imaju i manje ili više adekvatne i manje ili više zakasnele reakcije vlasti. Ali krivci za širenje epidemije svakako ne mogu da budu oni koji obolevaju, naročito ne tako da se sva krivica svali na njih.

Naravno da je važno da svi pratimo uputstva i pridržavamo se mera koje krizni štab donosi jer nepridržavanje pravila ugrožava sve nas i pomaže širenju epidemije. U toj situaciji svakoga će nervirati zašto neko ne poštuje pravila jer, sa jedne strane, doprinosi širenju problema, a sa druge nas frustrira – ne možemo i mi to, a hteli bismo! Ali i pored toga, moramo imati u vidu i druge potrebe tih ljudi. Zamislite samo nekoga ko je ostao bez posla i bez stana u inostranstvu ili nekoga ko nema dovoljno novca da plati medicinsku negu u stranoj državi. Zamislite da ste vi na mestu te osobe i šta biste tada radili. Sasvim je prirodno da odete kući. Ima li među tim ljudima i nekoga ko zloupotrebljava situaciju? Verovatno da ima. Ali zbog tih ljudi proglašavati sve one koji dolaze u Srbiju “problemom” nikako nije u redu i ne bi smelo da se radi, naročito ne predsednici države i Vlade.

Svemu tome doprinosi drama u nastupima zvaničnika, osuđujući ton, vikanje, unošenje panike u ono što bi trebalo da bude jednostavno informisanje stanovništva i smirivanje situacije. Zadatak svih nas, a naročito ljudi koji su deo vlasti, jeste da brinemo o drugima, o svima, a ne da ih optužujemo, okrivljujemo i svaljujemo odgovornost na njih. A naročito ne bi smela Vlada na taj način da svoj deo odgovornosti prebaci na te ljude. Naša vlada je u ovoj situaciji čak reagovala i na vreme i verovatno prvi put za ovih osam godina poslušala savete stručnjaka i mislim da smo svi toga svesni. Pa ako su već uradili većinu stvari kako treba, ne vidim u čemu je problem da preuzmu odgovornost za neke propuste i da za to ne optužuju druge ljude! Naročito jer mi ne znamo zašto ti ljudi krše preporuke, a daleko je verovatnije da ih većina to radi iz nužde, a ne iz čiste obesti ili inata.

Pored svega toga, u nekim predsednikovim nastupima stičemo utisak da on ne optužuje samo ljude koji dolaze iz inostranstva i penzionere već sve nas. Kao da mu mi ne valjamo. To je isto kao kada nastavnik ne ume nešto da objasni, pa govori da su studenti loši, ili kao programer koji ne ume da završi kod, pa mu je kriv računar… Ako smatrate da je loše u ovoj situaciji da ljudi sede po kafićima, zatvorite kafiće, a nemojte optuživati ljude što sede u kafićima jer kada ostavite kafiće da rade, šaljete poruku da je u redu tamo popiti kafu. Zbog čega bi kafići radili ako tamo niko ne sedi? Odluke i mere donose predstavnici vlasti, to je njihov posao i oni su prevashodno odgovorni za to. Ako nekome narod nije dovoljno dobar, onda ne treba da bude predsednik tom narodu nego treba da radi nešto drugo ili da bude predsednik nekom drugom narodu koji mu odgovara. U suprotnom ta se osoba ponaša kao da je über alles.

*Ova kriza se napadno poredi sa oslobodilačkim ratovima i bombardovanjem 99. No, za razliku od ratova koji traže udruživanje, ovde je potrebna atomizacija. Kako se izboriti sa te dve potpuno oprečne poruke?

Prisutnost “ratnog” diskursa i stalno pominjanje ratnog stanja može naterati ljude da ozbiljnije shvate situaciju, ali može izazvati i paniku i strah, naročito ako imamo u vidu analogiju s ratovima koje smo proživeli. Moj je utisak da ova vlast jedino tako ume da prenese poruku, da je to njihov način razmišljanja, njihov diskurs, da jednostavno ne umeju da komuniciraju s ljudima o ozbiljnosti situacije na drugi način osim da nas uplaše. Setite se koliko su nas kao decu nervirali roditelji kada su nam nešto zabranjivali uz viku, a nisu znali niti pokušavali da nam objasne zašto je to važno. To naša vlast radi jer ne ume drugačije, ne ume na smiren i pristojan način da prenese ozbiljnost situacije. Verovatno jer misli da mi nismo pristojna i razumna bića i da se s nama jedino može tako komunicirati. To je nipodaštavajući stav i svakako nije u redu.

A kad smo već u takvoj situaciji, s takvim porukama, gledajmo šta drugi rade, kako se, na primer, premijerka Novog Zelanda obraća svojoj naciji, kako se razne javne ličnosti obraćaju ljudima putem video-poruka koje snimaju i puštaju po mrežama. Slušajte svoje komšije i prijatelje. Naravno, slušajte ih telefonom ili preko terase jer je važno da ostanemo kod kuće. To što je važno da smo u ovome zajedno ne znači da moramo da budemo fizički jedni pored drugih, možemo da budemo zajedno u ideji da ostanemo svako u svojoj kući. “Sastajmo se na istom mestu…” u 20h svake večeri na terasama, prozorima i aplaudirajmo svima onima koji su pod pritiskom ovih dana, medicinskim radnicima, prodavcima, vozačima…, pa što da ne, i članovima Vlade jer “mi smo uvek zajedno…”

*Mladi i sredovečni, a i stariji sve češće, upućeni su na društvene mreže, kako se ponašati s virtuelnim prijateljima?

Ljudi nisu počeli da koriste društvene mreže u trenutku izbijanja krize, tako da imaju izgrađene mreže virtuelnih prijatelja i razrađene sisteme komunikacije s njima. Oni koji su to počeli da rade sada verovatno više vremena troše učeći razne opcije na aplikacijama i iskoristiće ovo vreme da u tome postanu veštiji, pa će produbiti svoju komunikaciju s virtuelnim prijateljima nakon krize. Jedino što ja mogu da dodam jeste da društvene mreže nisu zvaničan izvor pouzdanih informacija ni o čemu, pa ni o aktuelnoj pandemiji. Društvene mreže su za druženje i zabavu, u slučaju kompanija i stranaka za promociju, ali svakako ih ne treba shvatati preozbiljno. One omogućavaju druženje bez kontakta, što je idealno u trenutnoj situaciji, ali ako tamo tražimo vesti, upašćemo u rupu bez dna i sebe dovesti u stanje panike i paranoje.

Zamislite da ste lekar i pronađete lek, pa da li biste to prvo objavili u naučnom časopisu, prosledili farmaceutskoj kompaniji ili napisali na društvenim mrežama? Sigurno da ćete ga prvo testirati, proveriti, zaštititi svoj patent…

*Među nama su mnogi iz ugroženih grupa, zlostavljane žene i deca u zajedničkom karantinu, OSI, oboleli od retkih bolesti. Kako njima pomoći?

Ovaj intervju, kao ni društvene mreže sigurno neće pomoći takvim osobama. Teško mogu da pomognu i čitaoci ako nisu stručni u pružanju pomoći. Najbolje što možete da uradite jeste da, ako znate za neki takav slučaj, pozovete neki od sada već dovoljnih brojeva telefona i raspitate se kome da se obratite, kojoj službi. Pomoć je efikasna jedino ako je stručna, pa ako sami niste obučeni, onda je maksimum vaše pomoći da onog kome pomoć treba uputite na stručne službe. Naravno, ako je nekome potrebna nestručna pomoć, poput nabavke namirnica, tako možemo svi pomoći jedni drugima i ljudi to već uveliko rade. Svi smo videli veliki broj obaveštenja po zgradama u kojima se ostavljaju brojevi telefona i nudi se takva vrsta pomoći onima koji ne mogu da izađu u nabavku.

The post Intervju Oliver Tošković: Često je potrebno samo malo dobre volje appeared first on Izazov.

Kategorije: Srbija

Načelnik Generalštaba: Virus velika opasnost ali VS mora da odgovori na taj izazov

Tor, 31/03/2020 - 16:42

Foto: Beta/Dragan Gojić

Načelnik Generalštaba Vojske Srbije (VS) general Milan Mojsilović izjavio je da koronavirus predstvlja veliku opasnost i da može da ugrozi bezbednosti naroda i države ali da su pripadnici vojske, bez obzira na veliki rizik, obavezni da odgovore na taj izazov kao stub bezbednosti društva.

„Ovo je vreme kada su disciplinovanost u ponašanju i sposobnost da se istrpe teškoće od presudnog značaja u prevladavanju ove pošasti. Ne plašite se gubitaka, njih će biti, ali našim angažovanjem možemo učiniti da ne budu uzaludni“, naveo je Mojsilović u pismu pripadnicima VS.

On je dodao da je velika odgovornost i obaveza u ovakvoj situaciji naročito izražena kod komandnog kadra, posebno komandira osnovnih jedinica.

„VS ima snagu i kapacitet, ima najbolju organizaciju, odvažne i hrabre ljude koji sebe nikada nisu štedeli zarad višeg cilja. U tom smislu, psihička spremnost naših pripadnika za realizaciju dodeljenih zadataka je od presudne važnosti. Naš je narod navikao da u vreme najvećih kriza oslonac traži u svojoj vojsci. Mnoge oči biće uprte u vojnika, a njegov stav uliće narodu snagu da istraje u ovoj borbi“, dodao je on.

Mojsilović je naveo da pripadnici VS ne smeju biti izvor širenja straha i panike, već svojim ličnim primerom, stručnošću i sposobnošću vođenja dodeljenog ljudstva, moraju u svakom trenutku demonstrirati samopouzdanje, stabilnost i odlučnost.

„Tu snagu delite sa svojim kolegama, svojim porodicama, svojim prijateljima, komšijama. Budite oličenje stava da ne postoji teškoća koja se ne može prevladati i prihvatiti. Budite kao vaši preci, učinite sve za svoju zemlju i generacije koje dolaze. Samo hrabri, disciplinovani i požrtvovani možemo sačuvati našu Srbiju za našu decu. Živela Vojska Srbije! Živela Srbija!“, navodi se u pismu.

The post Načelnik Generalštaba: Virus velika opasnost ali VS mora da odgovori na taj izazov appeared first on Izazov.

Kategorije: Srbija

Tiodorović očekuje talas obolelih i umrlih od korone krajem nedelje

Tor, 31/03/2020 - 16:33

Foto: Beta/MINISTARSTVO ODBRANE SRBIJE/Duska Stefanovic

Član kriznog štaba Vlade Srbije epidemiolog Branislav Tiodorović izjavio je danas da se krajem ove nedelje očekuje „jedan talas obolelih, a nažalost i umrlih od koronavirusa“.

„Svesni smo toga da naredne dve nedelje treba dobro izdržati, da stignemo do Vaskrsa, kada očekujemo jedan pad, ne značajan, ali blagi i da iz aprila izađemo sa boljom situacijom“, istakao je Tiodorović prilikom obilaska hale „Čair“.

Niški „Čair“ koji je proteklih dana pretvoren u privremenu bolnicu za smeštaj obolelih od koronavirusa sa lakšom kliničkom slikom danas su obišli i ministar odbrane Aleksandar Vulin, gradonačelnik Niša Darko Bulatović i rukovodstvo Kliničkog centra Niš.

Vulin je rekao da je u „Čairu“ spremno 256 postelja i dodao da je sve maksimalno komforno, „u meri koliko je to moguće“.

„Obezbeđene su prostorije ne samo za spavanje, već i za svakodnevne aktivnosti i ishranu, i, ono što je najvažnije, obezbeđen je dovoljan broj lekara i sestara, kao i dobra i, koliko god da je potrebna, zdravstvena i medicinska zaštita“, istakao je ministar.

Prema njegovim rečima, u Nišu je trenutno spremno još 280 postelja u drugim halama za ove namene, ukoliko bude potrebno, u skladu sa procenom Kriznog štaba, Vojska Srbije biće spremna obezbedi smeštajne kapacitete i u dodatnim objektima.

Pomoćnik generalnog direktora Kliničkog centra Niš Goran Stanojević potvrdio je da je ta institucija po nalogu Vlade Srbije i Ministarstva zdravlja preuzela zdravstveni nadzor, odnosno medicinsku zaštitu pacijenata koji će biti tretirani u Sanitetskom centru u hali Čair“.

„Organizacija osoblja, lekara, sestara i higijeničara već je obavljena, tako da spremni očekujemo prve pacijente za tretman. Kada će to biti zavisi od situacije“, rekao je Stanojević.

Gradonačelnik Niša Darko Bulatović rekao je da je sve ono što je taj grad trebalo da uradi ispunjeno u roku.

The post Tiodorović očekuje talas obolelih i umrlih od korone krajem nedelje appeared first on Izazov.

Kategorije: Srbija

U Srbiji još sedmoro mrtvih od koronavirusa, novoobolelih 115

Tor, 31/03/2020 - 16:21

Foto: Beta/VLADA SRBIJE/SLOBODAN MILJEVIC

U Srbiji je za poslednjih 24 časa od posledica koronavirusa umrlo sedmoro ljudi, a 115 je novoobolelih, saopštio je danas na redovnoj konferenciji za novinare direktor Infektivne klinike u Beogradu Goran Stevanović.

On je rekao da je ovo najgori dan za Srbiju od početka pandemije, ali da se boji da će naredni dani biti još gori.

„Ovo je rezultat nepoštovanja donetih mera, i ako nastavimo ovako neodgovorno da se ponašamo, Srbiju čeka scenario Italije i Španije, a ne postoji zdravstveni sistem koji će to moći da kompenzuje“, rekao je Stefanović.

Broj umrlih od COVID-19 u Srbiji je ukupno 23.

The post U Srbiji još sedmoro mrtvih od koronavirusa, novoobolelih 115 appeared first on Izazov.

Kategorije: Srbija

Više od 37.000 građana potpisalo peticiju za šetnju kućnih ljubimaca

Tor, 31/03/2020 - 14:59

Foto: Pixabay

Peticiju za vraćanje na snagu odluke o večernjem izlasku kućnih ljubimaca radi obavljanja fizioloških potreba u prvih pet dana potpisalo je 37.000 građana, saopšteno je danas.

Inicijativa koja stoji iza peticije navodi da se zahtevu pridružilo više od 30 udruženja koja se bave pravima i zaštitom životinja, kao i nekoliko veterinarskih ambulanti.

Potpisi su poslati predsednici Vlade Ani Brnabić.

„Slažemo se da su u ovom momentu najvažniji životi i zdravlje ljudi, pa je tako peticija i apel svim vlasnicima kućnih ljubimaca da se prilikom izlaska pridržavaju svih mera koje je Vlada propisala. Ne postoji nijedan razlog zašto bi mogućnost zaraze bila veća od 20 do 20.30 nego od 5 do 17 časova“, navodi se u saopštenju.

Inicijativa je dodala da su za ljude koji imaju kućne ljubimce oni na neki način članovi porodice i da u teškim momentima samoizolacije velikom broju ljudi, naročito onima koji su sami, pomažu da se psihički osećaju bolje i lakše prebrode trenutnu situaciju.

The post Više od 37.000 građana potpisalo peticiju za šetnju kućnih ljubimaca appeared first on Izazov.

Kategorije: Srbija

EU pokreće operaciju „Irini“ za zaustavljanje isporuka oružja Libiji

Tor, 31/03/2020 - 14:34

Pokretanjem operacije "Irini", postojeća EU operacija na Sredozemlju "Sofia" trajno će prekinuti svoje aktivnosti.

Odlukom Saveta EU operacija "Irini" će kao svoj primarni zadatak imati zaustavljanje isporuke oružja ka Libiji što u Briselu vide kao ključni doprinos prekidu vatre u zemlji.

"U pitanju je važan doprinos EU u podršci političkom procesu koji treba da dovede do završetka konflikta u Libiji. Samo političko rešenje i poštovanje embarga na oruzje je način za rešavanje ove krize", kaže šef diplomatije EU Žosep Borel.

U Savetu EU dodaju da će se u okviru operacije "Irini" u nadgledanju sporovođenja UN odluke o enbargu na oružje koristiti vazdušna, pomorska i satelitska sredstva.

Navodi se da će misija moći da izvrši inspekciju plovila na otvorenom moru kraj obala Libije za koje se sumnja da nose oružje ili sličan materijal do i iz Libije.

Kao sekundarne zadatke, EU misija "Irini" će pratiti i prikupljati informacije o nezakonitom izvozu nafte i rafiniranih naftnih derivata iz Libije i raditi na izgradnji kapaciteta i obuci libijske obalske straže i mornarice u cilju prekida mreže krijumčarenja i trgovine ljudima odnosno nelegalnom migracijom.

Početni mandat opreracije "Irini" traje do 31. marta 2021. godine, a misija će biti pod kontrolom država članica EU, navode u Savetu EU.

The post EU pokreće operaciju „Irini“ za zaustavljanje isporuka oružja Libiji appeared first on Izazov.

Kategorije: Srbija

Umesto pijace, Beograđanima dostavljanje kući voća, povrća, sira

Tor, 31/03/2020 - 13:55

Beogradsko preduzeće „Gradske pijace“ je danas najavilo da će na svom sajtu na internetu objaviti kontakte pijačnih trgovaca i proizvođača koji će građanima kući dostavljati poljoprivredne proizvode.

Tako će zakupci tezgi na pijacama koje su zatvorene zbog pandemije, stanovnicima Beograda donositi na prag voće, povrće, mlečne proizvode.

Time će se pomoći i poljoprivrednim proizvođačima, i građanima koji sada ne mogu da kupuju na pijacama.

The post Umesto pijace, Beograđanima dostavljanje kući voća, povrća, sira appeared first on Izazov.

Kategorije: Srbija

Uručena rešenja o stalnom zaposlenju za 95 pripadnika Uprave za vojno zdravstvo

Tor, 31/03/2020 - 12:55

Ministar odbrane Aleksandar Vulin i načelnik Uprave za vojno zdravstvo brigadni general Uglješa Jovičić uručili su danas rešenja o prijemu u stalni radni odnos 95 medicinskih radnika, saopšteno je danas.

„Ministarstvo odbrane ulagalo je u vojno zdravstvo i pre epidemije COVID-a. Prošle godine vojno zdravstvo je u stalni radni odnos primilo oko 400 sestara, lekara i pomoćnog tehničkog osoblja, a ove godine primićemo više od 130 ljudi“, izjavio je Vulin.

Kako prenosi Ministarstvo odbrane, Vulin je podsetio da je reč o ljudima koji su ili čekali godinama da budu primljeni u stalni radni odnos ili su tek ušli u vojno zdravstvo.

„Ovi ljudi su heroji. Oni u najtežim vremenima brinu o svakom od nas. Svako ulaganje u njih je ulaganje u kvalitet života svakog od nas“, rekao je Vulin.

Prema njegovim rečima, danas je veliki dan za vojno zdravstvo jer je prijemom u stalni radni odnos veliki broj ljudi rešio svoju egzistenciju.

The post Uručena rešenja o stalnom zaposlenju za 95 pripadnika Uprave za vojno zdravstvo appeared first on Izazov.

Kategorije: Srbija

Gornji Milanovac: Dvoje sa simptomima koronavirusa smešteno u bolnicu

Tor, 31/03/2020 - 12:39

Štab za vanredne situacije u Gornjem Milanovcu saopštio je danas da su dve osobe sa simptomima koronavirusa primljene u Opštu bolnicu u tom gradu.

Navodi se da kod njih još nije potvđen koronavirus, a rezultati testova se očekuju.

U opštini Gornji Milanovac do sada su potvrđena dva slučaja zaraze koronavirusom. Jedan oboleli je u Kliničkom centru u Kragujevcu na respiratoru, dok se druga osoba, kako je navedeno, uspešno oporavlja u kućnoj izolaciji.

U samoizolaciji u Gornjem Milanovcu nalazi se 250 osoba, među kojima su oni koji su kontaktirali sa obolelima, povratnici iz inostranstva i sa turističkih putovanja.

The post Gornji Milanovac: Dvoje sa simptomima koronavirusa smešteno u bolnicu appeared first on Izazov.

Kategorije: Srbija

Vučić i Varheji o suzbijanju koronavirusa i pomoći EU Srbiji

Tor, 31/03/2020 - 12:35

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je danas telefonom sa komesarom Evropske unije za susedsku politiku i proširenje Oliverom Varheijem o saradnji u suzbijanju širenja koronavirusa i zarazne bolesti kovid-19, kao i o pomoći EU Srbiji i Zapadnom Balkanu da odgovore na taj izazov.

Varheji je Vučiću rekao da je nadležnim službama dao instrukciju da Srbiji bude omogućeno korišćenje do 15 miliona evra za hitne potrebe koje će biti finansirane iz tekućih ugovora sa UNOPS-om i UNDP-em i iz programa podrške za evropske integracije, saopšteno je iz kabineta predsednika Srbije.

Komesar EU takođe je rekao da je zatražio da se razmotri korišćenje preostalih 20,8 miliona evra iz programa za evropske integracije za kratkoročne potrebe, a da uz saglasnost Vlade Srbije bude preusmereno do 57,6 miliona evra iz programa koje su inicijalno opredeljene za druge projekte za kratkoročne i srednjoročne potrebe.

Dodaje se da je Varheji izrazio nadu da će biti u prilici da pozitivno odgovori na zahtev Srbije za podršku Mehanizma civilne zaštite EU i u isto vreme ukazao na proširenje namene Fonda solidarnosti EU na saniranje posledica ugrožavanja javnog zdravlja.

Srbiji je ponuđena i mogućnost pristupanja dobrovoljnom sporazumu o zajedničkim nabavkama

Vučić je rekao da je Srbija zahvalna za dosadašnju pomoć EU u borbi protiv koronavirusa kroz finansiranje hitne nabavke medicinske opreme, kao i za finansiranje kargo letova kojim se oprema doprema.

On je rekao da računa na podršku EU i u otklanjanju ekonomskih posledica ove bolesti.

Vučić je posebno zahvalio komesaru Verheiju na ličnom angažmanu, naglasivši da se Srbija nalazi na evropskom putu i da će sve svoje obaveze na tom putu ispunjavati, ali da će umeti i da pokaže solidarnost sa zemljama EU koje su najteže pogođene korona virusom.

Sagovornici su se saglasili da je neophodna koordinacija mera Zapadnog Balkana i Evropske unije, jer se na izazov ovih razmera može odgovoriti samo bliskom saradnjom i solidarnošću.

The post Vučić i Varheji o suzbijanju koronavirusa i pomoći EU Srbiji appeared first on Izazov.

Kategorije: Srbija

AP o opasnosti po demokratiju mera za suzbijanje virusa

Tor, 31/03/2020 - 12:03

U bivšim komunističkim zemljama istočne Evrope i drugde vladari preuzimaju veća ovlašćenja dok uvode stroge mere tvrdeći da su neophodne da zaustave širenje koronavirusa, piše danas AP navodeći za primer predsednika Srbije Aleksandra Vučića, premijera Mađarske Viktora Orbana, Poljsku i druge zemlje.

Od kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić 15. marta objavio vanredno stanje bez datuma završetka, parlament je zaobiđen, granice zatvorene, uveden 12-očasovni policijski čas i ljudima iznad 65 godina zabranjen izlazak iz kuće, što su neke od naoštrijih mera u borbi protiv pandemije bolesti kovid-19, piše AP.

Kako se navodi, vojnici patroliraju ulicama sa prstom na obaraču mašinki, vojska čuva sajamsku halu pretvorenu u privremenu bolnicu sa redovima metalnih kreveta za one zaražene korona virusom, a predsednik Srbije upozorava da beogradska groblja neće biti dovoljno velika da sahrane umrle ako se ljudi ogluše o njegova naređenja o izolaciji.

Agencija ukazuje da srpski vođa pravi dramatične dnevne nastupe izdajući nove ukaze, da je preuzeo potpunu vlast podstičući kritike protivnika koji kažu da je uzeo kontrolu nad državom na neustavan način.

Predsednik Srbije rekao je da mu je drago da se ljudi plaše te privremene bolnice na sajmu i da bi izabrao nešto što još gore izgleda ako bi to sprečilo ljude da krše njegovo naređenje o ostanku u kući, prenosi AP. Rekao je da ljudi treba da ostanu tamo 14 do 28 dana i da mu je sve jedno da li im je udobno jer se vlada bori za živote ljudi.

AP citira bivšeg poverenika za informacije od javnog značaja Rodoljuba Šabića koji je rekao da je proglašavanjem vanrednog stanja Vučić preuzeo punu vlast nad donošenjem odluka za vreme krize iako je ustavno njegova uloga samo ceremonijalna.

„On izdaje naređenja koje vlada automatski prihvata“, bez pravne kontrole, navode se reči Šabića.

U bivšim komunističkim zemljama istočne Evrope i drugde populističke vođe uvode stroge mere uključujući nekontrolisani nadzor mobilnih telefona svojih građana i duge zatvorske kazne za one koji krše odredbe o izolaciji, prenosi AP.

AP ukazuje na mađarski zakon, usvojen juče, kojim se premijeru Viktoru Orbanu daje pravo da vlada ukazima onoliko dugo koliko traje vanredno stanje proglašeno 11 marta.

Grupe za borbu za ljudska prava navode da mađarski zakon stvara mogućnost neograničenog vanrednog stanja i daje Orbanu i njegovoj vladi odrešene ruke da ograniče ljudska prava i suzbiju slobodu medija.

I druge vlade usvojile su ekstremne mere navodi AP, pominjući mere vlade Benjamina Netanjahua u Izraelu gde je između ostalog odobren neviđen elektronski nadzor izraelskih građana i usporavanje sudske aktivnosti što je odložilo otvaranje Netanjahuovog suđenja za korupciju.

U Rusiji vlasti su povećale pritisak na medijske kuće i korisnike drušvenih mreža da kontrolišu narativ u vreme rastuće epidemije korona virusa. U Poljskoj ljudi su zabrinuti zbog nove vladine aplikacije uvedene za ljude koji su u kućnoj izolaciji.

Šefica kancelarije za ljudska prava Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) Ingibjorg Solrun Gisladotir rekla je da dok razume potrebu da se deluje brzo da se zaštiti stanovništva od pandemije korona virusa, novoproglašena vanredna stanja moraju da imaju određeno vreme trajanja i parlamentarni nadzor.

„Vanredno stanje, gde god da se proglasi iz bilo kog razloga mora biti srazmerno svom cilju, i ostati na snazi samo onoliko dugo koliko je apsolutno neophodno“, rekla je ona.

U vreme nacionalnih hitnih situacija zemlje često preduzimaju mere koje aktivisti za odbranu ljudskih prava vide kao uskraćivanje građanskih sloboda kao što je veći nadzor, policijski čas i restrikcije putovanja, ili ograničenje restrikcije izražavanja, tako je Kina zatvorila cele gradove ranije ove godine da zaustavi širenje virusa, kao što je Indija uradila sa celom nacijom, prenosi AP.

Istraživač Amnesti internešenala Masimo Morati rekao je da vanredne situacije dozvoljene po međunarodnom humanitarnom pravu ali je upozorio da restriktivne mere ne smeju da postanu „nova normalna“ situacija.

The post AP o opasnosti po demokratiju mera za suzbijanje virusa appeared first on Izazov.

Kategorije: Srbija

Srbija traži od EU dodatnu logističku podršku

Tor, 31/03/2020 - 11:58

Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović danas je od Delegacije Evropske unije u Srbiji zatražila da se obezbedi dodatna logistička podrška za 10 letova teretnih aviona koji će prevoziti medicinske uređaje i opremu u Srbiju.

Joksimović je u obraćanju Delegaciji EU u Srbiiji navela da se ta podrška obbezbedi iz sredstava Programa civilne zaštite i jačanje otpornosti na katastrofe koji sprovodi UNDP u vrednosti od 7,5 miliona evra, saopšteno je iz Vlade.

Ona je zahvalila na podršci EU koja je u ovom momentu usmerena na nabavku neophodne opreme – respiratora, monitora, maski i drugod, i obezbeđenje teretnih letova kojim se ovakva oprema dovozi u Srbiju, navodi se u saopštenju.

Takođe, podseća se da su Joksimović, šef Delegacije EU u Srbiji Fabrici i predstavnica UNDP u Srbiji Fransin Pikap potpisali 20. marta sporazum kojim je obezbeđena podrška EU Srbiji od 7,5 miliona evra u borbi protiv daljeg širenja kovid-19.

The post Srbija traži od EU dodatnu logističku podršku appeared first on Izazov.

Kategorije: Srbija