Izazov

Syndicate content
Najbrže vesti u Srbiji
Updated: 24 min 53 sek od tega

Nova vozila za Upravu kriminalističke policije

Tor, 13/11/2018 - 15:25

Ministar Stefanović je istakao da zaposleni u UKP-u, koji ostvaruju najbolje rezultate na unapređenju bezbednosti građana Srbije, moraju da imaju dobre uslove za rad.

"Drago mi je da danas imamo priliku da poboljšamo uslove rada kriminalističke policije u svih 27 policijskih uprava u Srbiji i time im omogućimo da budu još efikasniji", rekao je Stefanović, a prenosi MUP u saopštenju.

Zahvalio je pripadnicima kriminalističke policije koji su, kako je naglasio, u prethodnom periodu imali izuzetne rezultate, rešavali i najsloženija krivična dela i pokazali da država na njih može da se osloni.

Ministar je ukazao da pripadnici kriminalističke policije moraju uvek da imaju dobru opremu i tehniku. Kako je objasnio, vozila koja su danas uručena kriminalističkoj policiji neće se koristiti u akcijama tajnog praćenja i nadzora, pa mogu biti predstavljena javnosti.

"Naš zadatak je da u ovoj i narednoj godini pojačamo operativne sposobnosti UKP-a, upravo kroz ovakve nabavke koje će im omogućiti lakši rad. Želimo istovremeno da pokažemo i građanima Srbije da imaju sposobnu, dobro opremljenu i organizovanu policiju", istakao je Stefanović.

Ministar je dodao da će težište rada Ministarstva u narednoj godini biti i obnova policijskih stanica i investiranje u informatičku opremu, što će omogućiti građanima da efikasnije i brže obave svoje poslove.

Pored poboljšanja uslova rada, Stefanović je ukazao da će biti poboljšan i materijalni položaj pripadnika Ministarstva.

"Želim da se zahvalim predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i Vladi na tome što će policija od sledeće godine moći da računa na novo povećanje plata za devet odsto. Trudićemo se da policijski službenici svojim radom opravdaju poboljšanje u primanjima, ali i da kroz projekte stanogradnje pokažemo našim pripadnicima da Republika Srbija stoji iza njih i brine o njima", istakao je Stefanović, navodi se u saopštenju.

The post Nova vozila za Upravu kriminalističke policije appeared first on Izazov.

Kategorije: Srbija

DJB: Francuska izgleda zaboravila ulogu Srbije u Velikom ratu

Tor, 13/11/2018 - 15:24

"Dosta je bilo" ističe da srpski narod nikada nije zaboravio svoje savezništvo sa Francuskom, ali da Francuska izgleda jeste zaboravila ulogu Srbije u Velikom ratu, kao i da su organizatori u Parizu više vodili računa o "trenutnim geopolitičkim i strateško-interesnim prestrojavanjima, a manje o nepobitnim istorijskim činjenicama".

Srbiji je, navode u pismu upućenom ambasadoru Francuske u Srbiji Frederiku Mondoloniju, tokom svečanog obraćanja predsednika Makrona ispred Trijumfalne kapije dodeljeno neprikladno mesto, a na pobednički pijedestal, tik uz rame sa saveznicima, postavljeni su, između ostalih, nemačka kancelarka Angela Merkel i predsednik samoproglašene Republike Kosovo, Hašim Tači.

"Koliko god da je Srbija tokom proteklih decenija ekonomski i socijalno devastirana građanskim ratovima i iscrpljujućim međunarodnim sankcijama, te iako mala i brojčano neuporediva sa nekim drugim mnogoljudnijim državama, njeno mesto jeste u prvom redu i među pobednicima Prvog svetskog rata", kažu u ovom pokretu uz podsećanje da je pre sto godina Nemačka poražena, a Kosovo bilo deo Kraljevine Srbije.

DJB napominje da je KiM i danas neotuđivi deo Srbije, u skladu sa međunarodnim pravom i Rezolucijom UN 1244, "kakav god da je s tim u vezi stav zvaničnog Pariza", zaključuje se u saopštenju.

The post DJB: Francuska izgleda zaboravila ulogu Srbije u Velikom ratu appeared first on Izazov.

Kategorije: Srbija

Do sredine januara 2019. rok za primenu koda +383 na Kosmetu

Tor, 13/11/2018 - 15:19

"IPKO operater smatra da mogu da imaju komercijalne gubitke dok VALjA operater nije uložio zahtev zasvoju mrežu", rekao je Gaši prištinskim medijima.

Prema njegovim rečima, rok za primenu prefiksa bio je 18 meseci.

"Smatramo da su operateri bili u stanju da primene kod +383. Do 15. januara 2019. ima vremena da se  sprovede odluka. Nakon ovog datuma, automatski će biti kažnjeni", rekao je on.

Gaši je rekao da će kazne biti od 10 hiljada evra, ali mogu da idu do 150 hiljada.

"Postoje i drastične mere, gde može biti i oduzimanja dozvole", rekao je Gaši.

Prefiks +383 odobren je Kosovu u sklopu dijaloga Beograda I Prištine u Briselu.

Po dogovoru u dijalogu, na Kosovu funkcioniše i srpski operater MTS. 

The post Do sredine januara 2019. rok za primenu koda +383 na Kosmetu appeared first on Izazov.

Kategorije: Srbija

Raspisan tender za izgradnju beogradske gondole

Tor, 13/11/2018 - 15:03

Za realizaciju projekta, Grad Beograd će izdvojiti 600 miliona dinara, a ostatak Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, na čijem sajtu je i objavljen tender. 

Prema Radojičićevim rečima, beogradska žičara spojiće Kalemegdansku tvrđavu i Ušće, biće duga jedan kilometar, a putnici će se prevoziti u 25 kabina.

"Nadamo se dobrim ponudama i potpisanom ugovoru sa izvođačem radova do kraja godine. Očekujemo da sa radovima krenemo početkom građevinske sezone 2019. godine. Ako vremenski uslovi budu povoljni, realno je da beogradska gondola bude gotova do kraja naredne godine", izjavio je Radojičić. 

Gradonačelnik je izrazio nadu da će se na tender prijaviti veliki broj ponuđača, navodeći da je konkurencija poželjna.

Ocenio je da će gondola pozitivno uticati na razvoj prestonice, od turzima do saobraćaja. 

Tender je objavljen na portalu javnih nabavki, kao i na sajtu Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija. 

Kako se navodi u pozivu za podnošenje ponuda u otvorenom postupku javne nabavke "Izgradnja gondole u Beogradu – kabinska žičara, Ušće-Kalemegdan", izbor najpovoljnije ponude biće izvršen primenom kriterijuma "najniža ponuđena cena". 

Ugovor će biti dodeljen ponuđaču koji ponudi najnižu ukupnu cenu bez PDV-a, pod uslovom da je ponuda prihvatljiva po Zakonu o javnim nabavkama i konkursne dokumentacije za predmetnu javnu nabavku. 

Gondola će prevoziti 3.000 osoba na sat, u oba smera, a vreme putovanja sa jedne strane reke na drugu iznosiće oko pet minuta. 

Prema stručnoj proceni, uloženi novac u izgradnju gondola vratiće se za oko šest godina.

The post Raspisan tender za izgradnju beogradske gondole appeared first on Izazov.

Kategorije: Srbija

Austrijski pukovnik optužen za špijunažu na slobodi do suđenja

Tor, 13/11/2018 - 14:48

Tužilaštvo je navelo da veruje da je penzionisani oficir počinio krivično delo špijunaže odajući državne tajne u periodu od 1992. godine do septembra ove godine.

Sud smatra da su sumnje verodostojne, ali da nema potrebe da pukovnik do suđenja bude u zatvoru, prenosi Rojters.

"Optuženi je veoma dobro društveno integrisan u Austriji, gde od 1987. godine ima stalno prebivalište i nije bežao do sada, iako je upoznat da se prethodna dva meseca protiv njega vodi istraga", naveo je sud i dodao da je pukovnik uhapšen u petak uveče.

Austrija je saopštila da je od obaveštajne službe Velike Britanije dobila informaciju o celom slučaju.

Sud je odbacio i argument Tužilaštva da bi pukovnik, čije ime nije navedeno, mogao da počini još krivičnih dela.

Austrijski kancelar Sebastijan Kurc zahtevao je od Rusije transparentnost u istrazi, a austrijska ministarka spoljnih poslova Karin Knajsl otkazala je posetu Rusiji zakazanu za 2. i 3 decembar.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov istakao je da je neprijatno iznenađen jer Beč nije poslao ni jedan zahtev za pružanje informacija koje se odnose na austrijske sumnje.

The post Austrijski pukovnik optužen za špijunažu na slobodi do suđenja appeared first on Izazov.

Kategorije: Srbija

Carinici kod Bugarina pronašli 30 grama kokaina

Tor, 13/11/2018 - 14:41

Carinici na graničnom prelazu Gradina, sa Bugarskom, otkrili su kod jednog putnika u džepu 30 grama kokaina, saopšteno je danas.

U pitanju je 34-godišnji državljanin Bugarske koji je iz Nemačke išao u domovinu i koji je carinicima rekao da nema ništa da prijavi.

Carinici su se, ipak, odlučili za kontrolu i pronašli 15 paketića sa nešto više od 30 grama kokaina.

Vozač je carinicima rekao da je kokain kupio za sebe u Nemačkoj.

Putnik, zaplenjeni kokain i automobil predati su policiji u dalju nadležnost.

The post Carinici kod Bugarina pronašli 30 grama kokaina appeared first on Izazov.

Kategorije: Srbija

Gruevski pobegao u Mađarsku, zatražio azil

Tor, 13/11/2018 - 13:50

"Ja sam u Budimpešti i zatražio sam politički azil od vlasti u Mađarskoj", napisao je Gruevski na svom Fejsbuk profilu.

On je dodao da je poslenjih nekoliko dana dobijao pretnje po život.

"Uvek ću ostati veran Makedoniji. Nikada neću odstupiti", poručio je Gruevski, za kojim su makedonske vlasti raspisale poternicu.

Gruevskog potražuju zbog toga što se nije u roku javio na izdržavanje dvogodišnje zatvorske kazne, na koju je osuđen u slučaju kupovine blindiranog "Mercedesa".

On poslednjh dana nije bio dostupak pravosuđu da bi mu se uručio poziv.

Inače, Gruevski je osumnjičen u još tri sudska postupka koja je pokrenulo Specijalno tužilaštvo.

The post Gruevski pobegao u Mađarsku, zatražio azil appeared first on Izazov.

Kategorije: Srbija

Komisija za istraživanje ubistva novinara traži zaštitu za Ljiljanu Smajlović

Tor, 13/11/2018 - 13:40

Komisija za istraživanje ubistava novinara apelovala je na MUP „da svi prozvani u talasu napada na medije i novinare koje je targetirala Ilustrovana politika“ budu na pravi način bezbednosno zaštićeni, ukoliko se proceni da bi njihova bezbednost mogla da bude ugrožena, uključujući i članicu te komisije Ljiljanu Smajlović.

„Ilustrovana politika nastavlja sa sramnom i opasnom spiralom laži… Ovoga puta, Goran Kozić kaže: ‘Da se razumemo: verovatno je pokojnog kolegu i ubio režim, ali za takvu tvrdnju nema dokaza…’, ali se odmah iznose užasne optužbe bez i jednog dokaza na račun Ljiljane Smajlović, da je upravo zahvaljujući njenom uticaju na Vašington post, bombardovanje Srbije trajalo mnogo duže nego što je planirano“, navodi se u saopštenju.

U saopštenju se dodaje da je Ljiljana Smajlović članica i jedan od inicijatora osnivanja Komisije za istraživanje ubistava novinara, koja je osnovana upravo zbog toga što petnaestak godina posle ubistva Ćuruvije nije bilo razrešeno ko ga je ubio. 

„Podignuta je optužica na osnovu brojnih dokaza i suđenje se upravo odvija uz brojne kontroverzne odluke suda, i pokušaje da se krunski dokazi eliminišu, ali i bez doslednog izvođenja dokaza u potpunosti, bez saslušanja glavnog istražitelja u ovom slučaju“, navodi komisija.

„Umesto da se insistira na utvrđivanju šta se zaista dogodilo, i ko su ubice Slavka Ćuruvije, optužnica protiv Slavka proširuje se i na Ljiljanu Smajlović, opasnim lažnim optužbama i argumenima koji su predstavljali opravdavanje za hajku na Ćuruviju, sada samo proširenu optužbama da bi bombardovanje odmah stalo samo da kongresmen Smit nije rekao da ‘Miloševićev režim ubija novinare’, što je preneo Vašington post“, kaže se u saopštenju.

Komisija je upitala da se to, umesto rasvetljavanja sudbine Slavka Ćuruvije, sada meta crta na Ljiljani Smajlović koja bi trebalo da bude odgovorna za razaranje Srbije i ubistvo brojnih civila, „bar mesec dana duže nego što je planirano, kako to konstruiše Kozić?“

„Ili to možda nije dovoljno za tu metu, pa se pita da li ju je poslao Alija Izetbegović da ruši Srbiju“, navodi komisija.

The post Komisija za istraživanje ubistva novinara traži zaštitu za Ljiljanu Smajlović appeared first on Izazov.

Kategorije: Srbija

Rast deviznih rezervi

Tor, 13/11/2018 - 13:39

Deviznim rezervama na tom nivou obezbeđuje se pokrivenost oko šest meseci uvoza robe i usluga, dodaje se u saopštenju.

Kako se navodi, neto devizne rezerve na kraju oktobra iznosile su 9,62 milijarde evra, što je za 304 miliona evra više nego na kraju septembra, i predstavlja njihov novi najviši nivo krajem jednog meseca od 2000. godine.

U saopštenju se dodaje da su neto prilivi u najvećoj meri, 156,8 miliona evra, ostvareni po osnovu upravljanja deviznim rezervama i neto pozitivnih tržišnih efekata.

Pozitivan efekat od 121,9 miliona evra ostvaren je i po osnovu donacija, uobičajenih aktivnosti banaka po osnovu devizne obavezne rezerve i neto priliva po drugim osnovima, a delimično i po osnovu obezbeđenja preostalog dela deviznih sredstava u sklopu pripreme za otplatu evroobveznice Srbija 2018, koja dospeva početkom decembra i za koju je država tokom godine obezbedila najveći deo sredstava.

Obim realizovane trgovine devizama na međubankarskom deviznom tržištu u septembru je iznosio 590,5 miliona evra i bio je za 101,7 miliona veći nego u prethodnom mesecu.

U prvih 10 meseci ove godine u međubankarskoj trgovini realizovano je ukupno 5,73 milijardi evra.

U oktobru je, kao i od početka godine, zabeležena nominalna aprecijacija dinara u odnosu na evro od 0,1 odsto.

NBS je u oktobru intervenisala i prodajom 30 miliona evra na međubankarskom devizinom tržištu, kako bi ublažila prekomerne kratkoročne oscilacije kursa dinara prema evru.

The post Rast deviznih rezervi appeared first on Izazov.

Kategorije: Srbija

Među zemljama van EU Srbija 15. po potrošnji za lobiranje u Briselu

Tor, 13/11/2018 - 13:20

Među 20 zemalja izvan EU koje najviše troše na pokušaje da utiču u institucijama u Briselu, našla se i Srbija, piše Dojče vele na osnovu podataka iz registra lobista.

Na lobiranje u EU od januara 2017. do septembra 2018. uglavnom su pravna lica iz EU potrošila više od dve milijarde evra.

U tom periodu lobisti u Vašingtonu su potrošili 4,7 milijadi evra, pokazuju podaci američke nevladine organizacije Centar za odgovornu politiku.

Medijska kuća Dojče vele (DW) navodi da lobisti van EU čine samo devet odsto pravnih lica u registru lobista i učestvuju sa 11 odsto u ukupnoj potrošnji na lobiranje.

Najviše novca iz zemalja van EU na uticaj u Briselu potrošile su SAD (120 miliona evra) a zatim idu Švajcarska i Norveška. Slede Japan i Kina, a Rusija, takođe značajan trgovinski partner EU, drži osmo mesto.

Srbija je na 15. mestu i, sudeći po grafikonu, u posmatranom periodu je za pokušaj ostvarivanja uticaja u Briselu dala manje od pet miliona evra.

Pravna lica iz zemalja EU, s obzirom da se propisi EU odnose na njih, razumljivo imaju mnogo veći interes da lobiraju u Briselu i zato je na listi 30 zemalja koje su najviše potrošile na lobiranje u institucijama EU samo pet zemalja van EU.

U posmatranom periodu iz zemalja van EU kompanije iz SAD i Švajcarske su na lobiranje u Briselu potrošile najviše, a sledi Norveška koja je na ukupnoj listi najvećih lobista u EU 19, pokazala je analiza DW.

Belgija je prva na listi zemalja koje su najviše potrošile na lobiranje u EU, preko 500 miliona evra, ali su, kako se navodi, stotine miliona prijavili lobisti koji nisu iz te zemlje već je reč o konsalting firmama, kompanijama za lobiranje, udruženjima i organizacijama koje imaju kancelarije u Briselu.

Pri dnu liste 30 zemalja koje najviše troše na lobiranje u institucijama EU je Kina koja, prema rečima Dankana Frimena iz EU-Kina Centra za istraživanja Koledža Evrope, nema tradiciju lobiranja i čije kompanije ne lobiraju na isti način kao one u Evropi ili SAD.

S druge strane, kaže Rafael Kergveno iz briselske kancelarije organizacije Transparensi internešenel, ulog članica Evropskog ekonomskog prostora (Švajcarska, Norveška, Island) mnogo je veći jer direktno primenjuju propise o jedinstvenom tržištu.

„Za razliku od članica EU, one nemaju mesto za stolom ni mogućnost da glasaju o novim zakonima. Lobiranje od strane kompanija iz tih zemalja je jedan od načina uticaja na odlučivanje u EU“, istakao je Kergevno.

Sa ciljem da odgovori na sve češće žalbe zbog nedovoljne transparentnosti kod donošenja odluka i uloge lobista u tome, EU je 2008. pokrenula registar lobista (registar transparentnosti), otvorenu bazu podataka u kojoj se grupe za pritisak (entiteti) registruju navodeći svoje finansije i interese kako bi imali pristup Evropskoj komisiji.

Međutim, upis u registar nije obavezan po zakonu već je na dobrovoljnoj bazi pa je u EU moguće lobirati i bez registracije.

Ne postoji kontrolni mehanizam koji će obezbediti da lobisti unose tačne i ažurne podatke.

Stručnjaci smatraju da lobisti uvek prikazuju manje sume novca nego što zaista daju za lobiranje.

Uprkos svemu tome, registar lobista je glavni izvor informacija o lobiranju u Briselu.

The post Među zemljama van EU Srbija 15. po potrošnji za lobiranje u Briselu appeared first on Izazov.

Kategorije: Srbija

Dolovac: Sajber kriminal dominantan oblik kriminala

Tor, 13/11/2018 - 13:18

Tokom sastanka je potvrđena odlična saradnja između glavnih tužilaštava Srbije i Nemačke, posebno u oblasti visokotehnološkog kriminala, imajući u vidu da je Glavno tužilaštvo u Bambergu nadležno za ova krivična dela za teritoriju Bavarije, i koje predsedava Savetom svih Glavnih tužilaca Savezne republičke Nemačke za borbu protiv visokotehnološkog kriminala. 

Zajednički je konstatovano da je takozvani sajber kriminal prerastao u jedan od dominantnih oblika kriminala u našim zemljama i u svetu, te da Srbija i Nemačka trebaju da se unapređenjem resursa i angažovanjem svojih specijalizovanih tužilaštava i policije suprotstave ovoj pojavi.

Takođe je istaknut i značaj i iskustvo koje Republičko javno tužilaštvo i nadležno specijalizovano tužilaštvo Srbije za visokotehnološki kriminal pokazuju i ulažu u radu sa nemačkim kolegama na zajedničkim akcijama koje su u toku i koje su prepoznate kao izuzetno uspešne ne samo u saradnji tužilaštava naše dve zemlje, već i na nivou Evropske Unije, navodi se u saopštenju iz njenog kabineta.

The post Dolovac: Sajber kriminal dominantan oblik kriminala appeared first on Izazov.

Kategorije: Srbija

Zaštita spomenika posvećenih Velikom ratu

Tor, 13/11/2018 - 12:13

Restauracija zdanja "Srpske kuće" i realizacija osavremenjene postavke u muzeju na Krfu, ali i spomen-ploče u Guviji u Grčkoj, u susret jubileju stogodišnjice od Prvog svetskog rata, delo su stručnjaka službe spomeničke zaštite Srbije. Baštinari su i ove godine nastojali da pojedinim spomenicima bude vraćen sjaj vremena kada su bili podignuti.

"Izdvojio bih pre svega okončanje radova na Vojnoj kapeli i Kosturnici u Zejtinliku u Grčkoj. Zatim sanaciju Spomenika zahvalnosti Francuskoj na Kalemegdanu, na Beogradskoj tvrđavi i okončanje Projekta rekognoscranja, kartiranja i mapiranja vojnih spomen-obeležja u Republici Makedoniji", kaže arhitekta konzervator u Zavodu za zaštitu spomenika Srbije Aleksa Ciganović.

Briga o spomenicima, spomen-grobljima i obeležjima kojima čuvamo uspomenu na pale borce-slavne heroje i njihova dela, regulisana je Zakonom o ratnim memorijalima.

"Time je uspostavljeno nekoliko veoma važnih obaveza za teritorijalnu nadležnost za Zavode kao i za Republički zavod za zaštitu spomenika kulture – kao centralnu ustanovu zaštite. Te nadležnosti se sastoje u vođenju evidencije i kartiranju, mapiranju i vođenju centralnog registra za Vojne memorijale iz dvadestog veka. Takođe osnovan je Savet za obležavanje vojnih tradicija", kaže arhitekta Ciganović.

U 2019. prioritet zaštite spomenika Prvog svetskog rata jeste restauracija spomen-grobalja u Makedoniji, Poljskoj i Rumuniji.

The post Zaštita spomenika posvećenih Velikom ratu appeared first on Izazov.

Kategorije: Srbija

Jedna žena poginula u udesu vozila s migrantima kod Soluna

Tor, 13/11/2018 - 12:09

Jedna žena je poginula, a devet osoba je povređeno kada se vozilo koje je prevozilo ilegalne imigrante danas prevrnulo na putu severoistočno od Soluna, saopštila je policija.

Do nesreće je došlo ubrzo nakon što je vozilo prošlo policijsku blokadu bez zaustavljanja.

Osamnaestogodišnji sirijski vozač, koji je povređen u nesreći, osumnjičen je da pripada bandi krijumčara koja je organizovala prevoz devet migranata od turske granice.

Hiljade migranata godišnje ilegelno ulazi u Grčku preko turske granice i plaća krijumčarima da ih odvezu do Soluna što često ima fatalne posledice.

The post Jedna žena poginula u udesu vozila s migrantima kod Soluna appeared first on Izazov.

Kategorije: Srbija

Savet bezbednosti UN sutra o Kosovu, Srbiju predstavlja Dačić

Tor, 13/11/2018 - 12:00

Savet bezbednosti UN raspravljaće sutra o novom tromesečnom izveštaju generalnog sekretara UN Antonija Gutereša o radu misije UN na Kosovu (Unmik), a Srbiju će na sednici predstavljati šef diplomatije Ivica Dačić.

U izveštaju za period od 16. jula do 15. oktobra, Gutereš je pozdravio nastavak angažovanja lidera u Beogradu i Prištini u dijalogu pod okriljem EU za normalizaciju odnosa i naveo da su u obuhvaćenom periodu predsednici Srbije i Kosova, Aleksandar Vučić i Hašim Tači, predstavili ideju razgraničenja u okviru napora da se postigne sveobuhvatan sporazum o normalizaciji odnosa.

Ministarstvo spoljih poslova Srbije saopštilo je da će na sutrašnjoj sednici biti razmotren i prethodni izveštaj o radu Unmika, ;za period od 16. aprila do 15. jula. Taj izveštaj trebalo je da bude razmatran u avgustu ali ga Velika Britanija kao predsedavajuća za taj mesec nije stavila na dnevni red.

Dačić će se na sednici založiti za očuvanje redovne dinamike i formata sednica Saveta bezbednosti o radu Unmika, kao i za podršku radu ove misije u nesmanjenom obimu i sa neizmenjenim mandatom, najavilo je ministarstvo.

On će se „osvrnuti na izveštaje generalnog sekretara i izneti ocenu aktuelne situacije na Kosovu i Metohiji, posebno u kontekstu niza provokativnih i jednostranih poteza Prištine u prethodnom periodu, kao i povećanog broja napada na Srbe i njihovu imovinu“, dodaje se u saopštenju.

Tromesečni izveštaji o radu Unmika redovno su razmatrani na sednicama Saveta bezbednosti UN od usvajanja Rezolucije 1244, 1999. godine.

Zapadne zemlje ;zalažu se za promenu formata i dinamike sednica o Kosovu, kao i za smanjenje budžeta Unmika, tvrdeći da situacija na Kosovu ne predstavlja stvarnu pretnju po međunarodni mir i bezbednost.

Beograd smatra da pitanje Kosova nije rešeno i da situacija na terenu ukazuje na neophodnost daljeg prisustva i angažman Unmika u nesmanjenom obimu i nepromenjenom mandatu.

The post Savet bezbednosti UN sutra o Kosovu, Srbiju predstavlja Dačić appeared first on Izazov.

Kategorije: Srbija

Janković: Zabrana karikatura korak ka spaljivanju nepodobnih knjiga na trgovima

Tor, 13/11/2018 - 11:28

Predsednik Pokreta slobodnih građana (PSG) Saša Janković izrazio je danas solidarnost sa karikaturistima Predragom Koraksićem i Dušanom Petričićem i ocenio da je uklanjanje njihovih karikatura iz biblioteke u Lazarevcu „korak do paljenja knjiga nepodobnih autora na raskopanim trgovima naših gradova“.

„Srbija je okupirana mrakom, i samo čiste i velike ideje mogu da je mraka oslobode, a ljudima vrate nadu u budućnost. Niko od nas nema pravo da bude iznenađen ni ovim, ni onim što će uslediti ako se ne okrenemo osnovnim ljudskim i političkim vrednostima – slobodi, pravdi, ravnopravnosti, ljudskim pravima, vladavini prava i demokratiji“, naveo je on.

Janković je u pisanoj izjavi rekao da se solidariše sa Koraksićem i Petričićem, kao i svim ljudima koji danas „biraju njihov britki um, a ne ruglo tabloida“.

Pokret „Novi optimizam“ ranije je saopštio da su lokalne vlasti u Lazarevcu naredile uklanjanje karikatura Petričića i Koraksića iz prostorija biblioteke „Dimitrije Tucović“, koje su bile postavljene u okviru izložbe „Karikature od naših života“.

Izložbu su organizovali, kako se dodaje u saopštenju, biblioteka i udruženje „Novi Optimizam“ u okviru obeležavanja 9. novembra kao Svetskog dana borbe protiv fašizma i antisemitizma.

The post Janković: Zabrana karikatura korak ka spaljivanju nepodobnih knjiga na trgovima appeared first on Izazov.

Kategorije: Srbija

Džuda: Rusija bi imala koristi od dogovora Srbije i Kosova o priznanju i promeni granica

Tor, 13/11/2018 - 11:06

Britanski novinar i analitičar Tim Džuda ocenio je danas da bi Rusija imala velike koristi ako bi rezultat pregovora Beograda i Prištine bilo priznanje Kosova i razmena teritorija.

„Rusija bi mogla da iskoristi taj presedan u pokušaju da obezbedi slične dogovore za secesionističke teroitorije koje su pod njenom kontrolom u Moldaviji (Pridnjestrovlje) i Gruziji (Južna Osetija i Abhazija)“, rekao je Džuda za agenciju Beta.

Komentarišući susret predsednika Rusije Vladimira Putina i Kosova Hašima Tačija tokom obeležavanja 100. godišnjice primirja u Prvom svetskom ratu, u nedelju u Parizu, Džuda je podsetio da je „2014. kada je Rusija uzela Krim, Putin naveo Kosovo kao presedan“.

„Dakle, logično je da bi i u budućnosti koristio Kosovo u rusku korist“, dodao je.

Džuda je ocenio da je susret Tači-Putin u Parizu znak da bi Rusija podržala ideju o razmeni teritorija.

„Putin je rekao da će podržati sve što se Srbija i Kosovo dogovore… Da je bio protiv, rekao bi to jasno, kao (nemačka kancelarka Angela) Merkel, ali on je rekao da će podržati šta god se (Beograd i Priština) dogovore. ;A to je srž onoga o čemu se sada razgovara „, kazao je Džuda .

Po oceni britanskog analitičara poruka koja se susretom Putin-Tači šalje predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću jeste: „Nastavi“.

Za Putina, kako je dodao, savršeno ima smisla da podrži ;promenu granica u slučaju Kosova, posebno pošto je Rusija priznala Južnu Osetiju i Abhaziju a sada ima problem s Ukrajinom.

„Kada bi nekako i drugi mogli da prihvate promenu granica, to bi bio izlaz za njega (Putina) i način za Rusiju da legalizuje otimanje teritorija od susednih država“, rekao je Džuda iako, kako je dodao, ne veruje da će se stvari tako završiti po Putina.

On je dodao da ne treba zaboraviti da se Putin brine za svoje interese, a ne za interese Srbije.

The post Džuda: Rusija bi imala koristi od dogovora Srbije i Kosova o priznanju i promeni granica appeared first on Izazov.

Kategorije: Srbija

Premijera „Iskušenja“ u Šapcu

Tor, 13/11/2018 - 10:55

Filozofsko štivo "Bog, đavo i ja" po kojem je urađena dramatizacija, donosi razmišljanja o reinkarnaciji, da li je nešto moguće uraditi u ovom ili sledećem životu.

Za razliku od romana, iz predstave "Iskušenje" mogu se izvući neke pouke o tome kako bi trebalo da se odnosimo prema bližnjima – reči su glumca i reditelja predstave, Ivana Tomaševića, za koga su obe uloge izazov: 

"Zanimljivo je – još kad držite u dobrim odnosima glumca i reditelja – da nema sukoba između njih, onda se čovek nekako snalazi i ide to. Nije lako, ali je izazovno!"

U ulozi misterioznog posetioca, ili mašinovođe, izuzetna Aneta Tomašević, koja nas uverljivo navodi na razmišljanje kuda putuje naš voz. 

"Ovo je jedan od najinteresantnijih likova koje sam imala prilike da igram i baš mi je drago što sam se okušala i u nekom takvom", ističe Aneta Tomašević. "Do sad sam igrala muške uloge nekoliko puta, ali, evo, da otkrijem, ovo je uloga i muška i ženska."

Za autora romana "Bog, đavo i ja", Dragana Marinkovića, koji više od pola veka živi u dva Pariza, jer potiče iz Malog a živi u Francuskoj, predstava pred domaćom publikom je ostvarenje sna:

"Posebno mi je drago što se to dešava u Šapcu, u mom rodnom gradu, koji volim i gde god sam ja, Šabac je sa mnom! Ovo je veliko priznanje za to što sam do sada uradio, u šta sam možda jedini verovao."      

Protagonisti predstave i osnivači Scene "Maska" koja je nastala pre sedamnaest godina u vreme krize šabačkog pozorišta, novom premijerom dokazuju da se ozbiljno bave teatrom, glumački i autorski na visini zadatka.

The post Premijera „Iskušenja“ u Šapcu appeared first on Izazov.

Kategorije: Srbija

Šezdeset godina Književnog kluba „Bagdala“

Tor, 13/11/2018 - 10:52

Rođena iz velike ljubavi onih kojim je lepa reč bila životni moto – književna "Bagdala" je rasla, razvijala se i uspešno odolevala izazovima vremena, zauzevši posebno mesto u istoriji domaće periodike i književnosti.

"Ne vidim u Srbiji previše časopisa koji imaju ovakav život, ovakvu dinamiku, tu vrstu vrednosnog nivoa koji su uspeli da održe za sve ove decenije", ističe Mihajlo Pantić, pisac i profesor Filološkog fakulteta u Beogradu.

Bez "Bagdale" ni srpska književnost ne bi možda imala toliko značajnu biografiju, smatra Radomir Andrić, predsednik Udruženja književnika Srbije:

"Bagdala je, kao izdavačka kuća i časopis, naravno, u biografiji mnogih pisaca."

Kroz časopis koji je inicirao i plodnu izdavačku delatnost, Kruševac se književno i kulturno povezivao sa svetom.

Izdavačka kuća "Bagdala" objavila je dela više od 45 savremenih pisaca, avangardnih francuskih pesnika za koje dotle srpski jezik nije znao, naglašava Ljubiša Bata Đidić, nekadašnji direktor te kuće:

"Prevera je prva izdala Bagdala, mi dotle Prevera nismo poznavali, Sen Džon Persa nobelovca itd.itd. Oko 2.000 izdanja prvih je bilo. Ponovljenih da i ne govorim." 

Za razliku od Književnog kluba i časopisa, izdavačka kuća "Bagdala", nakon četiri decenije rada, ugašena je poput mnogih drugih kulturnih ustanova.

"Knjižara koja je bila, čak u jednom trenutku i ‘Slovo ljubve’, galerija, doprineli su da ta umetnost i polivalentnost kluba bude na najvišem nivou", kaže Nebojša Lapčević, predsednik Književnog kluba "Bagdala". "Nije bilo lako očuvati izlaženje časopisa neprekidnih 60 godina, sa ovih 518 brojeva, ali naša želja je da nastavimo sa radom, da obnovimo izdavaštvo i to smo učinili s nekoliko knjiga povodom jubileja."

Tradiciju vrednu poštovanja nastavlja "Mala Bagdala" časopis za decu i mlade, koji je sarađujući sa kruševačkim školama došao do 50. izdanja.

 

The post Šezdeset godina Književnog kluba „Bagdala“ appeared first on Izazov.

Kategorije: Srbija

Zidojče cajtung: Premijerka Srbije želi revoluciju bitova i bajtova

Tor, 13/11/2018 - 10:44

"Srbija nije bila među pobednicima treće industrijske revolucije, zato treba da se borimo za to da budemo među pobednicima četvrte revolucije. Četvrta industrijska revolucija je internet i umrežena privreda i Srbija želi da bude deo toga, i to u prvim redovima, iako je ova zemlja sa digitalizacijom počela tek pre nekoliko godina", citira nemački list premijerkine reči.

"To bi nam pomoglo da ostvarimo naš glavni cilj – članstvo u Evropskoj uniji koje je naš strateški glavni cilj", navela je Brnabićeva.

Uz isticanje da je Ana Brnabić prva žena na premijerskoj poziciji u Srbiji, Zidojče cajtung, inače, organizator Privrednog foruma u Berlinu na kojem učestvuje i premijerka, naglašava:

"Bez pripadnosti nekoj stranki, ali ne i bez cilja: Ana Brnabić od Srbije želi da napravi drugačiju, modernu državu. Njen san: Srbija kao neka vrsta digitalnog središta – Digital Hub za ceo Balkan. Mladi, kvalifikovani ljudi treba tu da dođu da rade. A oni treba da ostanu, umesto da odlaze na rad u Vankuver, San Francisco ili Berlin."

"Ulažemo oko 100 miliona evra u naučne projekte i inovativne infrastrukture, kako bi mladima bilo atraktivnije da ostanu ovde", navodi Brnabić.

Opisujući Beograd u jesen 2018. kao pulsirajući grad sa restoranima, kafanama, klubovima sa živom svirkom, gde se tu i tamo mogu zapaziti tragovi balkanskog rata, list navodi da se može reći da je Beograd nešto kao Berlin Balkana, mesto gde često samo nekoliko stotina metara deli prošlost i budućnost.

Šta očekuje Srbiju u narednim godinama? 

Navodi se i da "startit" nije slučajno jedan od projekata koji premijerka uzima pod lupu, kao i da su u zemlju stigli i veći "startap" predstavnici: "Nordeus", "Fišing Buker" ili "Seven Bridžis Genomiks".

"Trenutno je veliko pitanje bez odgovora: Šta će se desiti sa Srbijom u sledećih nekoliko godina? Mogući pristup Evropskoj uniji u sledećih nekoliko godina – neki smatraju da će do toga doći 2025. godine – komparativno manje plate, rasteća privreda i geografski položaj primamljivi su za investitore iz Nemačke i Austrije. Evropska komisija očekuje u ovoj godini privredni rast od 3,3 odsto", navodi se u tekstu. 

Vlada računa na sledeće: Što je zemlja modernija, to će biti atraktivnija za investitore, ističe list.

"Godine 2013, bili smo na ivica bankrota. Nezaposlenost je bila 24 odsto. Kada sam prošle godine stupila na dužnost, situacija je bila potpuno drugačija. Dug i stopa nezaposlenosti su bili niski. Bio je to dobar trenutak da se započne sa digitalizacijom", navodi Brnabićeva.

U tekstu se navodi i da, pored drugih nemačkih kompanija prisutnih u Srbiji, na zapadnom obodu grada "Simens" ima svoje predstavništvo i da koncern iz Minhena zapošljava skoro 2.700 ljudi u zemlji.

"Dug Srbije je mali, radna snaga je školovana i na međunarodnom tržištu rada povoljna. Srbija je jedna od najzanimljivijih zemalja u kojima danas možete da budete", prenosi list reči šefa "Simensa" u Srbiji, Uda Ajhlingera.

On kaže da je digitalizacija pravi korak ali da će za to biti potrebne velike investicije.

Projekti Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsu upravu 

Da bi digitaliacija bila sprovedena prvo treba osnovati Vladinu Kancelariju koja će sve to koordinirati, navodi se u tekstu uz napomenu da je Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu osnovana pre godinu dana, a od tada koordinira centralne baze podataka zemlje, IT-bezbednost, zaštitu podataka državne administracije, širenje državnih informacionih sistema i elektronskih usluga i mreža.

U prvoj godini, kako kaže direktor kancelarije Mihailo Jovanović, sprovedeno je nekoliko konkretnih projekata, između ostalog proširenje IT-infrastrukture, razvoj automatizovanih zdravstvenih kartica, informaciona i komunikaciona mreža za elektronsku upravu i informacioni sistem za lokalne poreske službe, navodi se u tekstu.

"Uz to, redovno razmenjujemo iskustva sa startap preduzećima, kako bismo brže sproveli inovacije. Organizovali smo državne hakatone, gde je više timova radilo na razvoju novog portala eUprave", kaže Jovanović.

U planu su veliki infrastrukturni projekti. Pored izgradnje novog Data centra u Kragujevcu, gradu u centralnoj Srbiji, za oko 30 miliona evra, koja treba da počne na proleće 2019. godine, u prvom planu je i izgradnja širokopojasne mreže.

"Cilj nam je da sve osnovne i srednje škole u Srbiji u sledeće tri godine priključimo na širokopojasnu mrežu, kako bi u nastavi koristili digitalne udžbenike", kaže direktor Kancelarije.

Premijerka, pak, ističe da je u obrazovanju već napravljen veliki skok, a da ektronska uprava pomaže u borbi protiv korupcije, zato što će Vlada raditi transparentnije i efikasnije.

Ovde nije reč samo o više laptopova i širokopojasnih kablova. Ova političarka državu ne želi samo da modernizuje u tehnološkom smislu, konstatuje list.

Četvrta industrijska revolucija u Srbiji je tek počela. Premijerka Ana Brnabić veruje da takve stvari u njenoj zemlji mogu bolje da funkcionišu nego u drugim, većim državama.

"To je prednost, možda po prvi put u našoj istoriji", kaže ona i dodaje: "Zato svima govorim: Probudite se, ovo je naše vreme. Ako propustimo ovu šansu moraćemo dugo čekati da je ponovo dobijemo."

Brnabićeva danas u Berlinu u okviru Privrednog foruma učestvuje na panelu "Digitalna Evropa: vizija tri zemlje", zajedno sa premijerima Estonije i Islanda.

The post Zidojče cajtung: Premijerka Srbije želi revoluciju bitova i bajtova appeared first on Izazov.

Kategorije: Srbija

Brnabićeva na radnom doručku fondacije „Kerber“

Tor, 13/11/2018 - 10:21

Ana Brnabić je sa domaćinima razgovarala o evropskim integracijama Srbije i ponovila da je pristupanje Evropskoj uniji spoljnopolitički cilj zemlje.

Teme razgovora bile su i dijalog sa Prištinom, Berlinski proces, reforma pravosuđa i ustavne promene, kao i ekonomske i društvene reforme koje Srbija sprovodi.

Brnabić je istakla i značaj digitalizacije i obrazovanja, navodeći da su to prioriteti vlade, koji treba da dovedu do bolje razmene ideja i saradnje među mladima u regionu.

Premijerka će se nakon radnog doručka, sastati sa predsednikom Saveznog udruženja nemačkih privrednih komora Martinom Vanslebemom, a zatim će učestvovati na Privrednom forumu u organizaciji lista Zidojče cajtung.

Tema panela na kojem će Brnabić govoriti, zajedno sa premijerima Estonije i Islanda, Jirijom Ratasom i Katrin Jakobsdotir, je "Digitalna Evropa: vizija tri zemlje".

Predsednica vlade će večeras prisustvovati svečanoj večeri koju organizuje Zidojče cajtung, u Nemačkom istorijskom muzeju, kojoj će prisustvovati i nemačka kancelarka Angela Merkel. 

Brnabić je juče doputovala u Berlin, a sinoć je učestvovala na Evropskom forumu Fondacije Konrad Adenauer, gde je poručila da je strateško opredeljenje Srbije članstvo u EU, a od suštinske važnosti za zemlju očuvanje stabilnosti i razvijanje regionalne saradnje.

"Srbija zna zašto želi da bude u EU", rekla je Brnabić.

Premijerka je ukazala da je ne samo za našu zemlju, već i za cao region važno pitanje regionalne saradnje, vođeno "Berlinskim procesom", koji je inicirala upravo nemačka kancelarka Angela Merkel, jer saradnja vodi stabilnijem i predvidljivijem regionu.

Ona je zahvalila Nemačkoj na podršci Srbiji ka EU, kao i na inevsticijama u našu zemlju.

Ukazala je da Srbija i Nemačka imaju potpuno različito mišljenje po pitanju Kosova i načina na kojim bi moglo da se dođe do dugoročne normalizacije odnosa Beograda i Prištine, ali da to neslaganje ne znači da to uzimamo za zlo, već da pokušavamo da objasnimo zašto normalizacija treba da bude drugačija nego što Nemačka zamišlja.

The post Brnabićeva na radnom doručku fondacije „Kerber“ appeared first on Izazov.

Kategorije: Srbija